NA DANAŠNJI DAN 1887. GODINE: Srbija dobila prve akademike

Kralj Milan Obrenović je na današnji dan pre 131 godinu imenovao prvih šesnaest članova Srpske kraljevske akademije, koja je osnovana 1. novembra 1886. godine.

Prvi predsednik akademije, bio je naš najpozntiji botaničar Josif Pančić, dok je za sekretara izabran Jovan Žujović. Šesnaest članova bilo je podeljeno u četiri odeljenja i svako odeljenje je dobilo po četiri redovna člana, pa smo tako imali akademiju prirodnih nauka, filozofskih nauka, društvenih i akademiju umetnosti.

Šesnaest članova koji su činili ta četiri odeljenja bili su:

Dimitrije Neđić, matematičar, profesor i rektor Velike škole.

Josif Pančić, lekar i botaničar.

Jovan Žujović,geolog, profesor i prvi predsednik Srpskog geolo{kog dru{tva.

Ljubomir Klerić, matematičar, profesor mehanike, ministar prosvete i privrede Srbije.

 Stojan Novaković, političar, predsednik vlade Srbije, diplomata, filolog i istoričar književnosti.

Milan Kujundžić Aberdar, filozof i političar.

Svetislav Vulović, književni i pozorišni kritičar.

Svetomir Nikolajević, pisac, političar, profesor, premijer Srbije.

 Cedomilj Mijatović, ekonomista, književnik, istoričar, političar, diplomata, ministar finansija i ministar inostranih poslova Srbije.

Milan Ð. Milićević, član Srpskog učenog društva, Akademije nauka u Petrogradu, predsednik Srpskog arheološkog društva i jedan od osnivča Srpske književne zadruge.

Ljubomir Kovačević, istoričar i političar, jedan od začetnika kritičke istoriografije u srpskoj nauci.

Panta Srećković, istoričar.

 Ljubomir Nenadovic, književnik, diplomata i ministar prosvete.

Matija Ban, profesor Liceja, političar i diplomata

Mihailo Valtrović, profesor arheologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, osnivač i prvi predsednik Srpskog arheološkog društva.

Davorin Jenko, kompozitor i dirigent.

Akademija je ustanovljena zakonom pod nazivom "Osnovni zakon Kraljevsko-srpske akademije", koji je skupština izglasala, a kralj Milan obnarodovao u Nišu 1886. godine. Zakonom je bilo uređeno da prve akademike bira kralj, a da zatim akademici dalje sami biraju nove članove. Osnovni zadatak ove ustanove bio je „da nauku obrađuje i unapređuje, da postavlja i održava zdrave osnove naučnome sudu, da obelodanjuje i izaziva istraživanja naučna u prirodi, društvu i istorijskim spomenicima, da potpomaže udomaćivanje i razvitak viših umetnosti, da udruženom snagom za napredak prosvete izvršava ono, za šta je posebna snaga nedovoljna".

Preteča Srpske akademije nauka i svi dosadašnji predsednici

 Pod imenom Srpska kraljevska akademija, ona radi sve do 30. juna 1947. godine, kada je promenila ime u Srpska akademija nauka. Kako je promenjeno državno uređenje, tako je i akademija dobila novo ime Srpska akademija nauka. Po novom zakonu, umesto dotadašnje četiri stručne akademije uspostavljaju se šest odeljenja. Mnoga značajna imena su ostavila trag u ovoj ustanovi, ali sigurno da će posebno ostati upamćeni njeni predsednici.

 1887-1888 Josif Pančić

1888-1889 Cedomilj Mijatović

1892-1895 Dimitrije Nešic

1896-1899 Milan Ð. Milićević

1899 Jovan Ristić

1899-1900 Sima Lozanić

1900-1903 Jovan Mišković

1903-1906 Sima Lozanić

1906-1915 Stojan Novaković

1915-1921 Jovan Žujovic

1921-1927 Jovan Cvijić

1928-1931 Slobodan Jovanović

1931-1937 Bogdan Gavrilović

1937-1960 Aleksandar Belić

1960-1965 Ilija Ðuričić

1965-1971 Velibor Gligorić

1971-1981 Pavle Savić

1981-1994 Dušan Kanazir

1994-1998 Aleksandar Despić

1999-2003 Dejan Medaković

2003-2015 Nikola Hajdin

2015- Vladimir Kostić