NA DANAŠNJI DAN PRE 200 GODINA SVET JE UGLEDAO KARL MARKS: Rođen u bogastvu, umro u siromaštvu

NA DANAŠNJI DAN PRE 200 GODINA SVET JE UGLEDAO KARL MARKS: Rođen u bogastvu, umro u siromaštvu


Karl Marks, nemački filozof, sociolog, istoričar, novinar, pokretač marksizma i jedan od najznačajnijih mislilaca 19. veka rođen je na današnji dan pre 200 godina. Njegove filozofske, ekonomske i političke ideje začele su mnoge pokrete i revolucije u poslednjih sto godina, a njegova dela ostala su značajna i posle dva veka.

Najznačajnija književna ostvarenja su “Kapital” i “Komunistički manifest”, a ostalo je upamćeno i njegovo prijateljstvo i bliska saradnja sa industrijalcom Fridrihom Engelsom. Suština njegovog društvenog i političkog angažmana bila je revolucija radničke klase koju je predvideo u “Manifestu” i koja se desila posle manje od 100 godina, doduše u različitim oblicima i na mestima koje nije očekivao.

Karl Hajnrih Marks rođen je 1818. kao treće dete u porodici Hajnriha i Harijete Marks, nemačkih advokata jevrejskog porekla, čije je porodično prezime nekada bilo Halevi. Njegova majka je bila holandska Jevrejka i nije tečno govorila nemački jezik.

Još kao gimnazijalac mladi Marks se interesovao za francusku revoluciju, posebno “Deklaraciju o pravima čoveka i građana”, za političku demokratiju i rad filozofa Imanuela Kanta. Pred završetak škole, zaljubio se u Dženi fon Vestfalen, sestru svog školskog druga, sa kojom se tajno verio pre odlaska u Bon na studije prava. Kao mlad student, Marks je živeo boemskim životom, posećivao kafane, pisao poeziju, često trošio poslednje pare koje su mu roditelji slali, a jednom je i bio ranjen u nogu u dvoboju. Njegov otac nije bio zadovoljan Marksovim načinom života i plašio se da će postati pesnik i zanemariti studije, pa ga je 1836. godine prebacio na Univerzitet u Berlinu.

Za vreme boravka na Univerzitetu, Marks je pozvan u vojsku, ali je proglašen nesposobnim zbog hroničnih bolova u grudima, problema sa jetrom, bronhitisa i čirevima na koži. Bio je i strastveni pušač, što je pogoršavalo njegove probleme sa disajnim organima.

U Berlinu je objavio svoje prve pesme i naučio latinski, grčki, francuski i hebrejski jezik, a uzore je pronašao u antičkim filozofima, tragičarima i pesnicima. Njegova nova interesovanja odvojila su ga od prava i odlučio je da studira filozofiju na Univerzitetu Fridrih Vilhelm, na kojem je predavao Hegel. Doktorirao je filozofiju 1841. godine, ali zbog političkih prilika u Nemačkoj nije mogao da nađe posao u struci, pa se zaposlio kao novinar. Taj posao ga je odveo u Pariz, gde je upoznao životnog prijatelja i saradnika Fridriha Engelsa, sa kojim u početku nije bio u dobrim odnosima.

Sa Dženi fon Vestfalen venčao se 1843. godine, a na njihovom skromnom venčanju u crkvi kraj Majnca nije prisustvovao nijedan član njegove porodice. Svi su im predvideli oskudicu i siromaštvo u kojem je bračni par živeo narednih 38 godina. Marks je siromaštvo video kao posledicu svojih političkih stavova, ali mu nije bio problem da tako živi, dokle god njegova porodica nije ispaštala. Ipak, njegovo troje dece umrlo je veoma rano, a četvrto je mrtvorođeno. Zbog toga su ga njegovi neprijatelji optužili da je nesposoban i neodgovoran član srednjeg staleža koji je proćerdao porodični novac, ali se Marks nije mnogo osvrtao na takve optužbe, pogotovo ako su dolazile od ljudi koje je smatrao glupima.

“Čovek sam, ništa mi ljudsko strano nije!”, često je citirao rimskog komičara Terencija.

Kada je dobio tri ćerke, Marksova porodica živela je relativno dobro, ako se izuzme afera sa njegovom služavkom Helenom Demat, koja rodila dete za koje se pričalo da je njegovo. Međutim, Engels, je iako neženja, priznao i prihvatio dete kao svoje da bi pomogao prijatelju da sačuva porodicu.

Zbog političkog angažovanja i članstva u levičarskim organizacijama, Marks je zajedno sa Engelsom proterivan iz Francuske i Nemačke, a utočište je pronašao u Londonu gde je proveo ostatak života i objavio svoja najvažnija dela. Umro je 14. marta 1883. godine kao izgnanik, a njegovoj sahrani u Londonu prisustvovalo je svega desetak ljudi.

U MARKSOVO IME

Marksov koncept svetske revolucije radničke klase i njegova čuvena parola “Proleteri svih zemalja, ujedinite se!” pokrenuli su revolucije čiji se odjek i danas čuje. Da je njegova ideja imala veliki uticaj na društvo dokazuje činjenica da su države zasnovane na marksizmu nastale kako u Evropi, tako i u Aziji i Americi i obeležile 20. vek. Danas su socijalističke zemlje malobrojne, ali Marksov stav o mašinama kao sredstvu koje može ugroziti radna mesta aktuelniji je nego ikad.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar