NAJZNAČAJNIJA POBEDA U PRVOM SVETSKOM RATU: 103 godine od Kolubarske bitke

NAJZNAČAJNIJA POBEDA U PRVOM SVETSKOM RATU: 103 godine od Kolubarske bitke

Živojin Mišić; Foto: YouTube screenshot


Na današnji dan okončan je najvažniji oružani sukob između vojske Kraljevine Srbije i Austrougarskog carstva u Prvom svetskom ratu. Kolubarska bitka, vođena tokom novembra i decembra 1914. godine, u istoriji će ostati upamćena kao primer izuzetne borbenosti, vere i odlučnosti srpske vojske.

U trenutku kada je ceo svet očekivao kapitulaciju Kraljevine Srbije, Prva srpska armija kojom je komandovao general Živojin Mišić izvela je uspešnu kontraofanzivu protiv brojnije i bolje opremljene austrougarske vojske.

Posle poraza na padinama Cera, neprijateljska komanda odlučila se za novu ofanzivu protiv Srbije, kada je počela jedna od najkrvavijih bitaka u ovom ratu. “Bitka na Drini” kulminirala je borbama na Mačkovom Kamenu iznad Krupnja, nakon čega je srpska vojska bila primorana na povlačenje pod borbom, uz nedostatak municije, hrane, odeće i obuće.

Austrougarski komandant Oskar Poćorek, znajući da je srpska vojska vidno oslabljena i iscrpljena, preduzima novi napad kako bi se neprijatelju osvetio zbog poraza na Ceru. Uoči same Kolubarske bitke, koja je počela 16. novembra, na mesto komandanta srpske vojske postavljen je Živojin Mišić, koji je zamenio ranjenog generala Petra Bojovića.

Iako je uspela da zadrži sve položaje i odbije nalet austrougarske armije, srpska vojska je bila prmorana da se povuče. Zatim je usledila odluka Živojina Mišića, koja će se kasnije proučavati u vojnim udžbenicima, da Prvu srpsku armiju povuče 20 kilometara u dubinu pozadine. Naime, on je odbio naređenje Komande, prema kojem je trebalo da zadrži položaje kako ne bi ugrozio ostale dve armije.

Mišić je svoj potez obrazložio kao jedini način da sačuva i oporavi srpske snage, uz obećanje da će Beograd, ako bude osvojen, ponovo osloboditi. Ukoliko ostane na položajima koje mu je odredila Vrhovna komanda, poručio je da će njegova vojska i on biti uništeni. Tako su srpske jedinice 30. novembra napustile Beograd, a Austrougari su narednog dana trijumfalno ušli u grad, gde je ubrzo održana i pobednička parada.

U međuvremenu vojnici generala Mišića su se odmorili, stigla je municija za topove, usled čega je Vrhovna komanda pokrenula opštu ofanzivu. Na generalov predlog, napad je krenuo 3. decembra, na dan austrougarske parade u Beogradu. Mišićeva Prva armija napredovala je brže i snažnije od drugih, probijajući austrougarsku odbranu. Na kraju, razbijena Poćorekova vojska pobegla je preko Drine, Save i Dunava.

Srpski vojnici pobedonosno su ušli u Beograd 15. decembra, a narednog dana Vrhovna komanda je objavila: “Na teritoriji Srbije nema više nijednog neprijateljskog vojnika”.

Pobedom srpske vojske u Kolubarskoj bici Austrougarska nije uspela da porazi Srbiju, pa su Centralne sile i tokom 1915. godine bile primorane da se bore na tri fronta – Zapadnom, Ruskom i Balkanskom.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar