NEOBIČNA PRIČA O NASTANKU SEMAFORA: Prvi se pojavio u Londonu, a u Beograd stigao pred sami Drugi svetski rat

Svi smo navikli da se žalimo na saobraćajne gužve i da gunđamo u bradu zbog naizgled
beskrajnog čekanja da zasija zeleno svetlo semafora, ali možemo li zamisliti kako izgledao svet
dok semafora nije bilo i dok je vladala saobraćajna anarhija?

Zamislite ljude u gusto naseljenom gradu, poput Beograda, Njujorka, Tokija, kako pokušavaju da ujutru stignu na posao, a putevi su zakrčeni automobilima i autobusima, koji se ne obaziru na pešake. Takva slika deluje zaista uznemiravajuće, i upravo semaforima ima da zahvalim to što se ona nije ostvarila danas.

Iako je železnica koristila prve oblike signalizacije koji asociraju na semafor, prvi semafor se javio 9. decembra, 1886. godine, u Londonu, a osmislio ga je Džon Pik Najt. Semafor je nalikovao na stare železničke signalne table, ima je dva trake – crvenu, koja je bila znak da se stane, i zelenu, koja je značila da je dozvoljeno kretanje, a noću su trake osvetljavali fenjeri.

Signalnim trakama je pomoću poluge za njihovo smenjivanje upravljao policajac, tako da se ne
može reći da je prvi semafor, koji je ujedno radio na gas, bio samostalan mehanički izum. Na
žalost, nakon samo mesec dana, gas je iscureo i došlo je do eksplozije u kojoj je policajac koji se
starao o semaforu teško ranjen, pa su vlasti zaključile da su ovakvi poduhvati previše opasni i
rešile da ukinu semafore.

Bilo je potrebno da prođe skoro 40 godina, kako bi se ljudi ponovo usudili da ponovo pokušaju eksperiment sa semaforima. Ali ovaj put, Lester Vajer, Amerikanac iz Solt Lejk Sitija, osmislio je napravu koja u svemu skoro nalikuje modernim semaforima kakve danas poznajemo.

Ipak, iako je dizajn Vajerovog semafora ličio na današnje, tehnologija na osnovu koje je
funkcionisao se i dalje zasnivala na sistemu poluge i policajca koji je njom upravljao kako bi
izmenio signale. Pomak u mehanizaciji semafora napravili su Džejms Hodž, koji je ubrzao
vreme koje je bilo potrebno da se signali zamene, i Vilijam Pots, koji je prvi uveo semafor sa tri
boje: crvenom, žutom i zelenom.

Semafori su se preneli u Evropu 1924. godine, i prvi evropski semafor postavljen je u Berlinu, dok je Srbija dobila prvi semafor 15 godina nakon toga.

Prvi semafor u Srbiji postavljen je u Beogradu, 4. 12. 1939. godine, dok su se ispotiha razbuktavle vatre Drugog svetskog rata.

Postavljen je bio na raskrsnici Kralja Aleksandra, Takovske i ondašnje ulice Kralja Ferdinanda (danas Kneza Miloša). Beogradski semafor je radio od 7 sati ujutro do 10 sati uveče, nakon čega je bilo uključeno samo žuto svetlo narednih sat vremena, do 11 časova. Postavljanje prvog semafora je bila svojevrsna senzacija u Beogradu onoga doba, i odmah sutradan po „dolasku“ semafora u prestonicu, novine su izveštavale o „dolasku velike novine, kaja je na zapadu odavno u primeni“.