PESNIK KOG JE UBILA PREJAKA REČ: I posle 56 godina, smrt Branka Miljkovića ostaje misterija!

Kada je u svojoj čuvenoj pesmi Epitaf, Branko Miljković rekao da ga je ubila prejaka reč, nije ni slutio da je kroz metaforičnu pesničku sliku, istovremeno preorekao svoju tragičnu sudbinu.

Još davne 1961. godine, telo ovog „ukletog“ sledbenika Orfeja, pronađeno je kako visi sa grane
jednog drveta, nadomak kafane u blizini Zagreba. Imao je tek 27 godina, i preminuo je 12. februara, ni dve nedelje nakon rođendanskog slavlja, na kom je napisao pesmu u kojoj govori da mu nije „potrebno vreme“, i da je „za prijatelje proglasio hulje“.

„Samoubistvo“, govorile su vlasti, i tu resku presudu prenele su dalje i ondašnje novine, izazvavši ogroman bol među prijateljima i poštovaocima ovog pesnika. Nedugo potom, počele su da se roje legende o Brankovoj smrti, šuškalo se da je pesnik konačno slomio svoj duh i volju za životom o vinsku bocu, da ga je progutala „jedna strašna bolest, po kojoj će se zvati“ – beznađe, da imao „tajnu, tragičnu ljubav“, svoju „Euridiku“, koja ga je i odvela u čeljusti smrti.

Ipak, sve ove legende, zaboravljaju jednu činjenicu proste fizike – drvo, o čiju se granu obesio Miljković, bilo je previše tanko i slabašno, da bi podnelo težinu ovog pesnika, koji je zaista bio krupan čovek.

Ova „nebitna“ činjenica se počela pominjati tek relativno skoro, a jedan od prvih koji se usudio da ukaže na nju, jeste Tanasije Mladenović, i sam jedan od srpskih značajnih književnika.

Pojedini izvori tvrde i da Miljkovićev vrat nije obeležio ožiljak, koji je standardni beleg onoga ko se obesi, da mu je čitavo telo bilo prekriveno modricama, i da je oko drveta-vešala, bilo mnoštvo različitih tragova cipela, koji su se ocrtavali na snegu.

Zašto se smrt Branka Miljkovića još uvek ne može rasvetliti, i zašto se i dalje prekriva legendama, mitovima i poluistinama?

Najpre, ako se osvrnemo na vreme rada i života ovog srpskog Orfeja, primetićemo da je Miljković često voleo da „bocka“ ondašnju vlast neugodnim pitanjima. Veče uoči svoje smrti, u kafani gde je slavio sa svojim prijateljem, Vladimirom Bogdanovićem, Branko, ohrabren pijanstvom, uzviknuo je očajnički: „Zašto ubijaju pesnika u socijalizmu?“ Nakon čega su on i njegov prijatelj bili hitno odvedeni u stanicu milicije, pod krivičnom prijavom.

Bogdanovića su pustili, Miljkovića odveli na „dalje ispitivanje“. Nikad se više nisu sreli.

Jedna od najpopularnijih teorija zavere, govori o tome da je Miljkovića „izbrisala“ vlast, zato što se usudio da istražuje poreklo Josipa Broza Tita, i da je ovaj čuveni uzvik bio kap koja je prelila čašu.

Druga govori da su ga „smakli“ hrvatski nacionalisti, jer im se izrugivao pevajući srpske pesme.

Bilo kako bilo, veliko je pitanje da li se Branku te presudne večeri u kafani oteo uzvik, ta čuvena reč, koja ga je i ubila na kraju? Reč za koju je slutio da je mora izreći, budući da pesnik, kako navodi u jednoj pesmi, „sluti više od onoga što je očigledno“? Brojna su nagađanja o čudnim okolnostima Miljkovićeve smrti ostala i dan danas, ali još ni jedno, ne daje adekvatan odgovor na ovo misteriozno pitanje.