PRVA ŽENA AKADEMIK U SRBIJI: Na današnji dan, preminula Isidora Sekulić 1958. godine

Jedna od najpoznatijih srpskih književnica Isidora Sekulić preminula je na današnji dan, 5. aprila 1958. godine u Beogradu.

Za redovnog člana Srpske akademije nauka izabrana je 1950. godine kao prva `ena akademik u Srbiji. Bila je dopisnica Srpske kraljevske akademije, članica glavnog odbora Antifašističkog fronta žena i jedna od osnivača Udruženja nastavnica srednjih stručnih škola. Isidora Sekulić je rođena 16. februara 1877. godine u Mošorinu, opštini Titel. Diplomirala je na Grupi za matematiku i prirodne nauke i ceo radni vek provela kao učiteljica i nastavnica matematike u Pančevu,

Za života je smatrana za jednu od najobrazovanijih Srpkinja. Prevodila je sa nemačkog, engleskog, francuskog, ruskog, norveškog i švedskog jezika i proučavala kulturu i jezike evropskih država.

Njenu najpoznatiju knjigu "Pisma iz Norveške", koju je objavila 1914. godine, kritičari nisu poštedeli oštre kritike, a Jovan Skerlić je napisao da Isidora ima "maglu u glavi i led u srcu". Međutim, 30 godina kasnije Rastko Petrović je napisao da je Isidora Sekulić "apsolutno najbolji pisac koga imamo". Trebale su da prođu decenije da knjiga bude ocenjena kao jedno od najvažnijih proznih dela srpske moderne i  jedan od najlepših putopisa srpske književnosti.

Proučavala je dela znamenitih srpskih pisaca i tvrdila da su našu književnost posebno zadužili: Petar Kočić, Bora Stanković i Dobrica Ćosić.

"Saputnici", "Pisma iz Norveške", "Hronika palanačkog groblja", "Zapisi o mom narodu", "Govor i jezik, kulturna smotra naroda" uvršteni su među najznačajnija dela naše književnosti. Iako je za života postala jedna od najčitanijih autora, živela je veoma skromno i nije volela da se često pojavljuje u javnosti. Penzionisana je 1931. godine kao profesor, a godinu dana pred smrt, 1957. godine bila je pozvana na književno veče na kom se pričalo o njenom životu, školovanju i književnom radu. Međutim, Isidora nije otišla i novinarima je odgovorila:

"Ta larma što je dignuta oko mene mnogo me je potresla. Molila sam neke poznanike, mlade ljude, da gde god vide nešto o meni napisano, priguše. Ali, eto šta su uradili. Zvali su me na neko veče o meni, ali ja sam odbila, rekla sam da sam bolesna. Svi su hteli da me skinu sa dnevnog reda. Kažu: Ima 80 godina, skoro će umreti, daj da napišemo nešto i da je ostavimo. To strašno vređa. Volim tišinu, zato me je ta buka oko mene mnogo potresla. Ako nešto vredim, neka kažu posle moje smrti, a ni dva dana pred smrt ne želim da me hvale. Nisam bila srećna. S tim sam se pomirila. Postoji vasionska sreća koja opredeljuje ljude. Ako niste voljeni, uzalud ćete vi nastojati da vas vole."

Umrla je 5. aprila 1958. godine u Beogradu i sahranjena je na Topčiderskom groblju.