SRBIJA, POSTOJBINA RIMSKIH IMPERATORA

Na tlu današnje Republike Srbije rođeno je 17 rimskih vladara. Ovaj impozantan broj čini čak petinu svih vladara Rima, a lepo je znati da se nijedna moderna država, osim Italije, ne može pohvaliti tolikim brojem imperatora.

Antički Rim u Beogradu nikada nije prestao da živi, bez obzira na darovitost uništenja Atile Hunskog davne 441. godine našeg vremena, kada je vatrom, katapultom i mačem ugasio rimski Beograd. Tek, nema generacije Beograđana koja nije svedočila o novim, mističnim otkrićima ogromne rimske zaostavštine što boravi pod asfaltom savremenog grada.
Od dana kada je rimski general Gaj Skribonije Kurio izbio na obale Dunava, uništio, potčinio i razvejao Kelte i zatečena plemena, pa sve do pomenutog Atile, Beograd je, čini se, baš u doba antičkog Rima doživeo najlepši period u svojoj burnoj istoriji. Ova tvrdnja s razlogom nailazi na osporavanja jer je Singidunum uistinu bio i poprište nemalog broja zločina koji su se sistematski i sporadično sprovodili nad hrišćanima.

Ipak, osim nama poznatih svetih beogradskih mučenika Ermila i Stratonika, zatim stradalnih sveštenika Montana i njegove supruge Maksime, tragičnih sudbina beogradskog episkopa Ursacija i stotina njegovih sledbenika, Singidunum je u vreme dominacije Rima zaista proživljavao srećne dane. Tih oko 400 godina behu možda najduži period mira, izuzevši pomenute stradalnike među hrišćanima. A tome su doprineli brojni različiti razlozi.

Najpre, Beograd - Singidunum, kao retko kad u istoriji, nije bio glavni grad provincije i bio je neuporedivo manje značajan i u političkom i u socijalnom pogledu u odnosu na Sirmijum (Sremska Mitrovica), odnosno Viminacijum. Naš „večiti grad" je u to vreme uživao u periodu mira, a kao toponim okružen nesvakidašnjim lepotama, pružao je mogućnosti za lagodan, pa i mondenski način života. Razvijena trgovina i metalurgija su ne samo u finansijskom već i u socijalnom smislu davale doprinos jednoj dinamičnoj slici vremena, u kojem su, dabome u centru, postojale velelepne vile, terme, pozorišta, laguna za rimske legije, čiji je jedrenjak s pravom završio na današnjem grbu grada Beograda.

Prisustvo Flavijeve IV legije omogućilo je sve ono što sedište velike vojske nosi sa sobom: obilje zanata, šarenoliki svet svega i svačega, ali i siguran građanski život i poredak. Beograd je, na primer, od vremena cara Hadrijana uživao poredak Municipijuma, rimskog grada čiji je život trajao od II do IV veka nove ere, a njegovi ostaci se nalaze u ataru naselja Sočanica, kod Ibra.

Na tlu današnje Srbije rođeno je 17 rimskih vladara. Ovaj impozantan broj čini čak petinu svih vladara Rima, a lepo je znati da se nijedna moderna država, osim naravno Italije, ne može pohvaliti tolikim brojem imperatora.
Nije loše prisetiti se ni razloga za takav „odabir" više od tuceta imperatora, a istina je da su vladare mahom birali penzionisani legionari, koji su se naseljavali u naše krajeve, što svakako nije bio jedini razlog.

Oblast između dva dela carstva, a zašto ne pretpostaviti i to, bila je podjednako udaljena od oba centra moći, gde je život ponekad vredeo manje od korpice otrovnih pečuraka (inače, u ovom pogledu Rimljani behu neponovljivi smrtonosni kuvari, koji su znalački umeli da vas posluže ukusnim gljivama koje bi tek posle četrdeset dana donosile bolnu, ali sasvim sigurnu smrt, fantastično krijući identitet ubice).

Rimljani su, dakle, u našim krajevima imali sve ono što bismo i sami voleli i znali da cenimo. Podnošljivu klimu, relativno bezbednu udaljenost od političke arene, ali i izobilje hrane, živopisnost i lepotu domorodaca, fantastičan sliv reka, koji ne samo što pruža fantastičan estetski prizor već je i prirodna granica prema divljacima kakvih na severnoj strani Dunava beše napretek.

Ako spisku dodamo i pominjani Via militaris, najvažniji put u čitavoj imperiji, onda to znači da je živeti u srpskom Podunavlju značilo i da ste na putu protoka informacija, beskrajno različitih vrsta dobara, robe, garderobe iz dalekih krajeva, nakita, roblja, starih znalaca i saboraca. Reklo bi se da Rim beše onaj Beograd iz bajke koji tavori u srcu sentimentalnih ljubitelja istorije.
Kada je u pitanju rimska zaostavština, Srbija je zemlja u kojoj je rođeno 17 rimskih imperatora, koji su uzdizali zavičaj do najvišeg nivoa, o čemu i danas svedoče arheološka istraživanja.

Tokom 3. i 4. veka Srbija je bila rimska granica uz Dunav. Stoga je dosta rimskih imperatora boravilo ovde. Kroz drevni Singidunum prolaze ili se u njemu zadržavaju štedljivi Tiberije, obazrivi Septimije Sever, pobožni koljač Valerijan, mudri Klaudije Drugi, čuveni Dioklecijan, čija je i prestonica bila u nedalekom Sirmijumu (današnja Sremska Mitrovica), ogromnom rimskom gradu koji se nalazio na glavnom rimskom putu koji je povezivao istočno i zapadno carstvo. Sremska Mitrovica, ma koliko to danas neverovatno delovalo, beše prestonica iz koje je vladalo više rimskih imperatora. Odavde je povremeno stolovao i najznačajniji od svih rimskih careva sa ovih prostora -Konstantin Veliki (306-337), o čijem mestu rođenja postoji sačuvan zapis, koji kaže da je rođen u Naisu (današnji Niš).

Ovaj čovek, ruku na srce, znatno odudara od kanonizovanog Konstantina jer beše ne samo čovek od krvi i mesa, već nemilosrdan po pitanju države, vlasti i poretka. Veliki ratnik je odnosio velike vojne pobede, ali je njegovo najveće svetsko zaveštanje takozvani Milanski edikt, kojim je prestao progon hrišćana. Trebalo bi reći, „kojim je trebalo da prestane progon hrišćana" jer se još dugo provodila praksa uništenja čitavih zajednica hrišćana, a čak je nekolicina kasnijih imperatora pokušala da imperiju vrati u okrilje „stare vere". Kako bilo, Konstantinovom zaslugom je hrišćanstvo postalo priznata religija.

Vladar je period mira iskoristio za podizanje Novog Rima - Konstantinopolisa. Vladao je tridesetak godina, što je retko koji vladar Rima postigao. Pa ipak, romantična slika o Konstantinu u momentu bledi jer, i pored simpatija koje gajimo prema našem „zemljaku", treba znati da je uzvišeni vladar ubio suprugu i sina, kome je kasnije, verujemo u napadu pokajanja, podigao spomenik od zlata i u prirodnoj veličini. Činjenica je i da od velikog vladara rodom iz Niša počinje era hrišćanstva koja će čitavom čovečanstvu doneti moralne i etičke norme koje baštinimo i danas.

Pričajući o Rimljanima s naših prostora kao da pričamo o sebi samima, o našim ljubavima, zanosima, datim rečima, bolu, užasavajućoj nemoći pred voljenom osobom koja je napustila svet živih. Zapanjujuće malo nas deli od rimskog čoveka, a to što nas razlikuje uglavnom ide na našu štetu, jer sva postignuća nauke, deluje, još nisu ispunila šarenilo sveta u kojem se na istom ovom prostoru živelo pre nekih 17 vekova.

Kada je u pitanju naš Zaječarac -Galerije (293-311), izgleda da ni on nije bio baš lake naravi. Upamćen je po surovom progonu hrišćana iako mu je supruga bila hrišćanka, što opet može da navede na izvesne građanske slobode ili možda na krvavi trag ljubomore. Međutim, treba imati na umu da je Galerijeva majka bila prvosveštenica, da se u posebnom magijskom ritualu apoteoze, upravo iznad Romulijane, zajedno sa sinom vinula u nebo! Zato ne treba isključiti majčinsko-sinovljev osećaj za predhrišćanske vrednosti, vere i kultove. Galerije je umro u Gamzigradu, hrišćanski izvori vele, u teškim ranama, i pred smrt se pokajao pišući Edikt o toleranciji, mada akt nije zaživeo. Mesto rođenja ovog imperatora jeste Feliks Romulijana, kraj današnjeg Zaječara.

Ipak, mi do danas nismo otkrili ni najmanji deo onoga što zovemo rimskom zaostavštinom, i pred nama se nalaze tek najveća uzbuđenja. Iako imamo velikane poput rukovodioca projekta Viminacijum, profesora Miomira Koraća, i niza njegovih saradnika u arheološkom institutu Beograd, kao da nemamo dovoljno ni razumevanja ni svesti koliko bitan posao za sve nas čini ovaj divan čovek, koji kao i sam da nam dolazi iz bajkovitog doba antike.

Estetika pa sve drugo
Ispod Beograda još uvek počivaju milioni rimskih artefakta, bilo da je u pitanju sam centar grada, trasa Via militarisa (danas Bulevar kralja Aleksandra) ili pak desetine nalazišta u širem rejonu Beograda, kao i Srbije. Jedna od najlepših pretpostavki je da se na mestu Zelenog venca nalazila gradska arena.
Ako izuzmemo hranu koja je u rimsko doba uistinu bila ogavna za današnji ukus (isključivo zbog kulinarskih običaja), potreba za lepotom beše fantastična. Vino se, na primer, vodom razblaživalo u skladu s težinom teme o kojoj se diskutovalo (uz ozbiljnije teme u pehar bi se dodavalo više vode, a pri zabavama bi se pilo čisto vino), odore, i muške i ženske, behu prave kreacije, kuće i pokućstvo naročito. Sve je u antičkom svetu bilo podređeno estetskom doživljaju života.