DEMOKRATSKO ČERUPANJE: Tadićev kabinet uništio Galeniku

DEMOKRATSKO ČERUPANJE: Tadićev kabinet uništio Galeniku


Srbija i Rusija potpisale su 2011. međudržavni ugovor o izgradnji rusko-srpske fabrike u Obninsku, po kojem je “Galenika” trebalo da bude jednotrećinski vlasnik, a partneri bi bili ruska firma “Farmimeks” i holding “PSP-Farman” u vlasništvu Branislava Grujića. Noć pred potpisivanje sporazuma Borisa Tadića i Vladimira Putina, protokol je volšebno i bez ikakvog objašnjenja skinut sa ranije utanačene agende

U epsko-patriotskoj priči o “Galenici” samo jedno je sigurno – niko nije potpuno nevin!
Uništavanje srpskog farmaceutskog giganta trajalo je godinama, a plen su kao besne hijene razvlačili svi – od domaćih političara, farmaceutske mafije, pa sve do inostranih faktora… Dok je nekima “Galenika” na tom putu bila samo kolateralna šteta, drugima je njeno uništenje bio prevashodni cilj.
Upravo zbog toga poglavlje “Galenika” može da se nađe u udžbenicima budućih ekonomista, revizora, stručnjaka za finansijske malverzacije, ali i budućih političara i novinara – kako jedna farmaceutska kuća postane ona javna. Samo joj za to niko nije ostavio pare.

Lekovita afera
Potreban je jedan već načet, ali dobrostojeći gigant, nekoliko godina tranzicije, upravljanje firmom po osnovu podele postizbornog plena, nekoliko sumnjivih poslovnih poteza na osnovu kojih je moguće izmusti i proneveriti podosta para, udovoljavanje uslovima stranaca zarad ostvarivanja ličnih interesa i koristi, upliv raznih lobista i mafija, pa sve to dobro začiniti hemijskim sirovinama i ruskim gasom… Dobro promućkati i… BUM! Eto afere iz epruvete.
Koliko je daleko trebalo da ode “Galenika”, a koliko su je u tome biznis i politički interesi omeli, pokazuje i pozadina jednog, sasvim sigurno zaboravljenog projekta – izgradnje fabrike u Rusiji.
Ukratko priča ide ovako: Srbija i Rusija potpisuju 2011. godine međudržavni ugovor o izgradnji rusko-srpske fabrike u Obninsku, u kojoj je “Galenika” trebalo da bude jednotrećinski vlasnik. Kao partneri u projektu trebalo je da učestvuje i ruska firma “Farmimeks”, inače najveći distributer lekova iz Moskve, kao i holding “PSP-Farman” u vlasništvu Branislava Grujića. Izgradnja fabrike trebalo je da traje 18 meseci, a sve tri kompanije troškove bi platile iz sopstvenih sredstava, od čega je “Galenika” trebalo da učestvuje samo sa svojom tehnologijom i lekovima. Međudržavni protokol trebalo je da parafiraju tadašnji predsednik Boris Tadić i šef Rusije Vladimir Putin u Palati Federacije. Međutim, tu nastaje preokret, jer projekat volšebno preko noći nestaje sa agende, na kojoj je prethodno zvanično najavljen.
Zvaničnog objašnjenja nije bilo, o nezvaničnom i dan-danas može samo da se spekuliše… Sagovornici “Ekspresa” ističu da su rampu na ovaj projekat spustile demokrate, tačnije da je naređenje za skidanje sa agende došlo direktno iz Tadićevog kabineta.

Demokrate uplele prste
Farmaceutska kompanija “Galenika” planirala je da u maju započne gradnju fabrike lekova u Rusiji vredne 28 miliona evra. Odlično upućeni sagovornik “Ekspresa”, koji je zahtevao da ostane anoniman (ime i prezime poznato redakciji), do detalja objašnjava kako je tekao dogovor o projektu izgradnje fabrike u Rusiji i kako je on na kraju ubijen.
Svemu su, kaže, kumovali domaći i strani politički interesi.
– “Galenika” je izgradnjom fabrike u Rusiji, u kojoj bi bila vlasnik jedne trećine, trebalo da zadrži svoju poziciju i prisustvo na sve konkurentnijem ruskom tržištu, na kojem su već neke farmaceutske kompanije napravile svoje fabrike, prvo “Krka” iz Slovenije, pa “Hemofarm”, koji je fabriku napravio još 2004. To mu je dosta podiglo vrednost prilikom prodaje nemačkoj “Štadi” 2006. Posle su u Rusiji fabriku izgradili i “Novoartis”, “La Roche”, “Bajer”… Rusija je ogromno tržište, koje godišnje uvozi 15 milijardi dolara lekova. Tada je “Galenikin” izvoz u Rusiju iznosio oko 3,5 miliona dolara, pa se očekivalo da će se nakon izgradnje fabrike taj broj povećati za 50 do 60 odsto. Fabrika je bila potrebna i zbog toga što je Rusija tada najavljivala da će ograničiti uvoz lekova, pa smo to rešili uspostavljanjem lokalne proizvodnje direktno tamo. Planirano je bilo da se počne proizvodnja za 20 do 25 “Galenikinih” lekova, a da početna proizvodnja bude od 500 do 550 miliona tableta godišnje. Galenika” je imala svojevrsnu prednost jer su njeni proizvodi na ruskom tržištu već bili prepoznatljivi i pozicionirani, imala je dobar brend. Tamo su “bevipleks” i “oligovit” bili apsolutni hit, dok su njeni generički lekovi bili jeftiniji od švajcarskih, a istog kvaliteta. Osim toga, ruski pacijenti vole uvozni lek, a prefiks “jugoslovenski” je dobro prolazio. Tako se “Krka” dugo godina u Rusiji reklamirala kao jugoslovenska fabrika, iako je već bila samostalna država, pa čak i “Gorenje” doskoro. Izgradnja fabrike bio je jedini način da “Galenika” zadrži svoje tržište u Rusiji. Prema biznis planu za pet ili šest godina, sve uloženo bi se vratilo, povećala bi se zaposlenost i u Srbiji, jer je trebalo da se zaposli 200 ljudi, od čega minimum 50 stručnjaka iz “Galenike” – započinje priču naš sagovornik.

Rusija je ogromno tržište, koje godišnje uvozi 15 milijardi dolara lekova. Tada je “Galenikin” izvoz u Rusiju iznosio oko 3,5 miliona dolara, pa se očekivalo da će se nakon izgradnje fabrike taj broj povećati za 50 do 60 odsto. Planirano je bilo da se počne proizvodnja za 20 do 25 “Galenikinih” lekova, a da početna proizvodnja bude od 500 do 550 miliona tableta godišnje

Kako navodi, predugovor su na Mešovitom međudržavnom komitetu 2011. godine potpisali Ivica Dačić i Sergej Šojgu, a među prisutnima su bili i pojedini ministri, predstavnici Privredne komore Srbije, ambasadorka Srbije u Moskvi Jelica Kurjak… Sve naizgled po propisima, u obostranom interesu.
– Određeno je i kupljeno zemljište od pet hektara, koje je sa sve komunalnim priključcima za vodu i struju, kao i sa betoniranjem, od države Rusije kupljeno za milion i po evra. Sve je dogovoreno i samo se čekalo potpisivanje komercijalnog ugovora i početak izgradnje.
Međutim, od tog trenutka dešava se ono nezamislivo. U noći između 22. i 23. marta 2011. godine, kao na filmu, projekat je volšebno zaustavljen, kao da nikada nije ni postojao.
– Međudržavni protokol trebalo je u SIV-u da potpišu Tadić i Putin. U Beograd su zajedno za ruskim državnicima stigli i ruski partneri na projektu, dobili su  propusnice, spremljena su saopštenja za medije, zakazani intervjui sa novinarima, a dan ranije kod Tadića je održan i zvanični sastanak na kojem se o ovom projektu govorilo kao o gotovoj stvari. Stigli su ruski partneri, koji su dobili čak i odštampane propusnice, napravljeno je saopštenje za medije, dogovoren intervju povodom ugovorenog posla, nešto ranije je sa ruskom Zberbankom sve dogovoreno o finansiranju projekta. Međutim, 22. marta u deset sati uveče javljeno je da da je potpisivanje protokola skinuto sa agende. Ambasadorka Kurjak, koja je dan ranije sve podržala, pravila se kao da se nikada ništa nije desilo, da ništa ne zna. Koliko god je do tada bila kooperativna, jer joj sve išlo u prilog, u tom trenutku se sve promenilo. Pokojni Miki Rakić sigurno zna šta se desilo i ko je zaista tražio da se projekat ubije. Ono što je sigurno jeste da je naređenje da se protokol skine došao iz Tadićevog kabineta, jer niko drugi bez njegovog znanja to ne bi mogao da uradi. Pitanje je samo zbog čega? Da li je taj nalog Tadić pre toga dobio iz inostranstva i sa koje strane? To ne znam… Međutim, simptomatično je i to što je, kada je “Galenika” 11. februara 2011. u Kalugi potpisala predugovor, američki “Blumberg” odmah panično objavio tu vest. Panika je krenula i od Nemaca zbog “Hemofarma” i Slovenaca zbog “Krke”, jer niko ne trpi konkurenciju. Tada je sve krenulo nekim čudnim tokom, a priča se neslavno završila. Posle toga, nije bilo ni pisma ni razglednice sa objašnjenjem. Zvanično objašnjenje nikada nije objavljeno, a protiv “Galenike” je uskoro pokrenuta orkestrirana medijska mašinerija, i to od strane provladinih listova – objašnjava naš sagovornik.

Galenika 7Međudržavni protokol trebalo je da potpišu Tadić i Putin. Sve je bilo spremno. Međutim, noć ranije, 22. marta u deset sati uveče, javljeno je da je protokol skinut s agende. Ambasadorka Kurjak, koja je dan ranije sve podržala, pravila se kao da se nikada ništa nije desilo, da ništa ne zna. Koliko god do tada bila kooperativna jer joj je sve išlo u prilog, tog trenutka se sve promenilo

Međutim, on dodaje da je saradnja sa Rusima trebalo da bude znatno bogatija i da je osim izgradnje fabrike bilo planirano još sličnih projekata… Iz svih, kao i iza projekta fabrike sa ruske strane, stajali su “državni ljudi”.

Interesi veći od Srbije
– Kurjakova je ugovorila i putovanje direktora “Galenike” u Altajsku oblast, u poznatu fabriku “Altaj vitamini”, jer su Rusi tražili da se tamo instaliraju dva rusko-srpska preparata. Dogovor je bio da se srpski lekovi preko fabrike puštaju na rusko tržište, a da suprotno “Galenika” bude zastupnik ovih preparata u Srbiji i zemlje regiona. Iza te velike fabrike stajali su čelni ljudi ruskih vlasti. Osim toga, postojao je i već napravljen dogovor o kompenzaciji vrednoj pet miliona evra, po kojoj je “Galenika” trebalo da daje lekove “Srbijagasu”, a onda da on te lekove izvozi u Rusiju, dok Srbija za uzvrat dobija besplatan gas – objašnjava sagovornik “Ekspresa”.
O tome zbog čega je uništen projekat izgradnje fabrike lekova u Rusiji, ko iza toga stoji i koliko je time oštećena “Galenika”, ali i srpska privreda, za “Ekspres” nisu želeli da komentarišu ni tadašnji generalni direktor “Galenike” Nenad Ognjenović, niti tadašnji predsednik Upravnog odbora ove firme i direktor SPS Dejan Backović. Kako su nam kratko poručili, o tome ne mogu da govore sve dok protiv njih traje sudski proces upravo zbog navodnih finansijskih malverzacija u ovom farmaceutskom gigantu, koji je danas jedina kompanija u Evropi koja u ovoj oblasti uspeva da posluje sa gubicima.
Odgovore na pitanja i optužbe do zatvaranje ovog broja “Ekspresa” nismo uspeli da dobijemo niti od vinovnika tadašnje vlasti Borisa Tadića, ali ni od bivše ambasadorke u Moskvi Jelice Kurjak, koja je već 2012. godine, prema pisanju medija, opozvana sa ove funkcije zbog diplomatskog skandala kada je svojoj ćerki dozvolila da učestvuje na uličnim demonstracijama u Moskvi koje su organizovane protiv vlasti Vladimira Putina, ali i zbog zvaničnih prijema opozicionih ruskih lidera. Inače, Kurjakova je, prema pisanju domaćih medija, na mesto ambasadora u Moskvi postavljena na lični zahtev tadašnjeg predsednika Tadića. Komentar nismo dobili ni od Branislav Grujića, Miki Rakić je u međuvremenu preminuo, dok broj Vladimira Putina, nažalost, ne posedujemo.
Jedini koji je na ovu temu poželeo zvanično da se oglasi je sadašnji šef diplomatije Ivica Dačić, koji je u to vreme bio ministar unutrašnjih poslova. Na pitanje ko je skinuo protokol sa agende, Dačić kratko odgovara:
– Međudržavni protokol skinuo je tadašnji premijer Mirko Cvetković, ali po nalogu kabineta Borisa Tadića.
Na pitanje da li je konkretno reč o pokojnom Mikiju Rakiću ili nekom iz inostranstva, Dačić prilično neodređeno odgovora:
– On mi je to konkretno rekao, ali je to neko sigurno njemu rekao. Ne znam stvarno da li je neko iz inostranstva.
Budući da su iza sporazuma o izgradnji fabrike u Rusiji stajale dve države, da su dogovori praktično bili završeni i da se čekao samo potpis, a da je sve preko noći nestalo i da više niko nije smeo ni da pita šta se desilo sa tim projektom, možemo zaključiti jedino sledeće: iz svega stoje daleko veći interesi od jedne male “Galenike”, pa čak i od jedne male Srbije.

Međudržavni protokol skinuo je tadašnji premijer Mirko Cvetković, ali po nalogu kabineta Borisa Tadića, poručio je šef srpske diplomatije Ivica Dačić

Očigledno je da je projekat sprečio kabinet Borisa Tadića, ali za čiji ceh? Da li je za sve odgovorna netrpeljivost između tadašnjih koalicionih partnera demokrata i socijalista, budući da je u postizbornoj pobedi “Galenika” dodeljena kadru SPS? Da li iza svega stoji jak farmaceutski lobi kojem je odavno u cilju da uništi “Galeniku” i preuzme njen deo kolača na srpskom, pa čak i inostranom tržištu? Da li iza svega stoje farmaceutske kuće sa zapada koje su samo htele da unište konkurenciju, pa možda čak i da je kupe? Da li je u pitanju ista ona nemačka “Štada” (koja je 2006. godine kupila vršački “Hemofarm”), a za koju je isti onaj američki “Blumberg” pre svega nekoliko dana objavio da je prodata vlasnicima investicionih fondova “Bejn kapital” (Bain Capital) i “Sinven” (Cinven) za 5,4 milijarde dolara? Ili je možda dogovor koji je samo počeo na proizvodnji lekova, a došao čak i do dogovora o kompenzaciji hemije za ruski gas (a svi znamo kakve se tek bitke vode na polju energetike) zasmetao nekom ozbiljnom igraču u Rusiji?

AMERIČKI “BRUFENI” ZA RUSKO TRŽIŠTE

Osim sprečavanja realizacije izgradnje fabrike u Rusiji, “Galenici” je zadato još nekoliko ubojitih poteza, koji su bacili na kolena već načetu kompaniju…
Naime, “Ekspres” je već pisao o tome na koji način su tadašnje vlasti sa Borisom Tadićem na čelu stopirale unosan posao “Galenike” koja je trebalo u Srbiju da uvozi, a zatim i proizvodi svetski poznate kubanske vakcine za lečenje tumora na plućima. Tako je samo na jednoj turi terapija za pacijente u regionu “Galenika” mogla da zaradi čak 60 miliona evra.
Međutim, kako saznajemo, srpske vlasti su sasekle još jedan važan projekat za “Galeniku”, a to je proizvodnja američkih “Abotovih” “brufena” u Srbiji.
– Budući da između Srbije i Rusije postoji međudržavni sporazum o bescarinskoj trgovini, Amerikanci su odlučili da proizvodnju “brufena” iz Grčke prebace u Srbiju. Ne zato što vole “Galeniku”, već zato što odatle mogu bez carine lekove da uvoze na rusko tržište. Isto to je uradilo i “Gorenje” u Srbiji, zato su otvorili ovde fabriku, a ne zato što nas vole.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar