DS oštetio Galeniku za 60 miliona evra

Farmaceutski gigant je još davne 2011. s kubanskim Centrom za molekularnu imunologiju (Cimab) iz Havane, a preko zastupnika kompanije „Vama" Zorana Vujovića, potpisala ugovor o otkrivanju poslovnih tajni, nakon čega je trebalo da se potpiše i komercijalni ugovor o proizvodnji slavne kubanske vakcine „CIMAvax" u Srbiji. Međutim, direktorka Agencije za registraciju lekova Tatjana Šipetić kubanskoj vakcini zabranila je registraciju

Vest da je država Srbija povećala svoj udeo u „Galenici" na čak 90 odsto kada je na skupštini akcionara kompanije doneta odluka o konverziji duga u vlasnički kapital države, u vrednosti od 14,696 milijardi dinara (reč je o potraživanjima države od 10,9 milijardi dinara i 3,794 milijarde dinara JP „Srbijagasa"), kao i najava da bi početkom septembra država „Galeniku" na javnom tenderu mogla da ponudi na prodaju samo su podstakle na razmišljanje o ruiniranom i uništenom farmaceutskom gigantu i onoj staroj srpskoj: šta se tačno valja iza brda? Budući da u Srbiji gotovo na nedeljnom nivou jedna afera zatrpa drugu, mnoge ostanu nedorečene u javnosti, a bogami i u sudskim i istražnim postupcima. Mnoge čak ne dođu do te faze...
Bilo kako bilo, uprkos procesuiranju socijalističkog kadra i pokušajima dokazivanja njihove uloge u razvlačenju „Galenike" (budući da se celokupna krađa i uništavanje tog giganta svelo na nekoliko kupljenih statua), ostalo je mnogo zakulisnih političkih priča koje upućuju uvek na jedno - nekome odgovara slaba i uništena „Galenika"! Najverovatnije je u pitanju neki farmaceutski magnat koji će sada „Galeniku" kupiti za budzašto i povećati svoj ulog na srpskom tržištu. Sve to morala je za strani ceh da logistički pomogne i omogući država vlast.
To svakako nije posao od godinu, dve ili tri. Uništavanje giganta trajalo je više od decenije. Međutim, jedan od najočitijih a slabo otkrivenih primera isisavanja života i para iz „Galenike" jeste projekat - kubanskih vakcina. Za taj projekat su postojale sve predispozicije, mogućnosti, veze, dogovori, čak i početni ugovor. Ali on nikada nije realizovan. Ko je sve to stopirao? Pa, politika. Za čiji ceh? Saznaćemo čim se objavi kome je na kraju „Galenika" prodata.
Naime, „Galenika" je još davne 2011. s kubanskim Centrom za molekularnu imunologiju (CIMAB) iz Havane, a preko zastupnika kompanije „Vama" Zorana Vujovića, potpisala ugovor o otkrivanju poslovnih tajni koji je otvorio vrata za dalje potpisivanje komercijalnog ugovora o proizvodnji slavne kubanske vakcine „CIMAvax", svetski poznatog leka protiv raka pluća. Međutim, prvo je vakcinu trebalo registrovati u Srbiji...

Svinjski grip se širi
Nakon registracije leka, u koji se sada, sedam godina kasnije, kunu i Amerikanci i Kinezi, „Galenika" je trebalo da počne da proizvodi tu terapijsku vakcinu u Srbiji. Međutim, tadašnja direktorka Agencije za registraciju lekova Tatjana Šipetić, kadar Demokratske stranke, koja je inače na čelu Agencije bila i u trenutku kada su u Srbiju uvezene famozne „Novoartisove" vakcine protiv svinjskog gripa, registraciju je nekoliko puta glatko odbila!

Imali smo pred nosom ugovor kojim se sada jedna velika Amerika hvali celom svetu. Imali smo šansu koju je tadašnja vlast namerno minirala. Nekome je bilo u interesu da se uništi ceo projekat. Uvek multinacionalke žele da saseku domaće firme, unište proizvođača i zauzmu deo njegovog tržišta, kaže Zoran Vujović

Time je Srbija propustila svoju veliku šansu da postane pionir u proizvodnji ove vakcine u regionu, ali i u celoj Evropi, kao i na ogromnom ruskom tržištu, „Galenika je izgubila ogroman, vrlo profitabilan posao, a građani Srbiji oboleli od karcinom pluća ostali su uskraćeni za skup lek koji bi proizvodnjom u Srbiji postao dostupniji i daleko jeftiniji. Prostom računicom došli smo do grube brojke za koju je „Galenika", gubitkom ovog posla, zakinuta, i to samo ako bi kubanskom vakcinom opskrbljivala zemlje Balkana koje u tom trenutku nisu bile deo Evropske unije i zemlje Bliskog istoka gde i dalje revnosno i po tradiciji izvozi lekove. To otprilike izgleda ovako: kada se sabere broj obolelih ljudi od karcinoma pluća u Srbiji, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji, Libiji i Siriji, dođe se do zbira od oko 10.000 ljudi kojima je potrebna vakcina. Budući da jedna terapija vakcinom (a to je samo početna, udarna doza) košta oko 6.000 evra, to znači da je „Galenika" opskrbljivanje zemalja u regionu, na jednoj turi terapije, mogla da zaradi blizu 60 miliona evra! Toliko je farmaceutskog giganta koštala jedna politička odluka. O ceni života ljudi da i ne govorimo!
Kako se ova računica odnosi samo na region, postavlja se sledeće pitanje: koliko bi „Galenika" zaradila eventualnim probojem vakcine na istočnoevropsko tržište, a potom i u zemlje Evropske unije (gde vakcina do danas nije registrovana), a posebno na ogromno tržište Ruske Federacije. Samo u jednoj Mađarskoj i Poljskoj prodajom vakcina „Galenika" bi mogla da zaradi neverovatnih 120 miliona evra po terapiji.

Žuta rampa za vakcinu
Da je to bio veliki autogol i propust države Srbije, za „Ekspres" potvrđuje i sam Zoran Vujović, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Srbije i direktor firme „Vama", koja je zastupnik kubanskog CIMAB-a iz Havane.
- Moja firma „Vama", koja je zastupnik CIMAB-a iz Havane, s „Galenikom" i CIMAB-om je 2010. potpisala ugovor o čuvanju poslovne tajne, i od tog trenutka počinjemo da radimo na registraciji vakcine u Srbiji da bismo posle mogli da potpišemo komercijalni ugovor i uđemo u proces proizvodnje leka u Srbiji. Od tog trenutka počinje ludilo. Kao zastupnik sam Agenciji za registraciju lekova, na čijem se čelu tada nalazila Tatjana Šipetić, podneo svu dokumentaciju i legalno zatražio registraciju. Ona nas je dva puta glatko odbila uz objašnjenje da ne ispunjavamo uslove. Verovatno bi to objasnila time da vakcina nije registrovana u EU, što naravno nije presudno i samo dokazuje da bismo definitivno bili pioniri u tom poslu. Nemam ja pare za razne reprezentacije poput nekih multinacionalki koje na taj način uspeju da registruju svoje lekove i uđu na tržište, što je javna tajna. Razlika je u tome što ja, i da ih imam, nikada nikoga ne bih korumpirao. Onda je i „Galenika" kao velika kompanija pokušala da traži registraciju. Ni tada nismo uspeli. Ne samo da nama nisu dali da vakcinu registrujemo nego ni pacijentima nisu dali da za svoje pare uvezu i kupe vakcinu. Postojao je jedan čovek iz Kragujevca koji je putem interneta okupio oko 150 pacijenata koji su svojim novcem hteli da plate vakcinu, shodno pravilniku o uvozu neregistrovanog leka. Međutim, ni to im nisu dozvoli iako su po Ustavu Srbije dužni građanima da obezbede uslove za lečenje. Svi ti ljudi su pomrli - objašnjava Vujić napominjući da su 2015. ministar zdravlja Zlatibor Lončar i tadašnji predsednik Tomislav Nikolić otišli na Kubu i kupili 1.800 vakcina, koje su posle date bolnicama u Sremskoj Kamenici i na Bežanijskoj kosi, a koje je uvezao „Torlak".

Ne samo da nama nisu dali da vakcinu registrujemo nego ni pacijentima nisu dali da za svoje pare uvezu i kupe vakcinu. To je protivustavno jer država pacijentima mora da obezbedi lečenje, poručuje Zoran Vujović

Budući da kubanska vakcina nije prošla žutu rampu u Srbiji, put ju je odveo dalje. Tako je Vujović vakcinu uspeo da registruje u susednoj Bosni i Hercegovini, a očekuje se da će krajem ove ili početkom sledeće godine i u Banjaluci početi proizvodnja kubanske vakcine.
- Očekivao sam da će zbog svoje kompleksnosti to biti poslednja zemlja u kojoj bih imao prolaz. Međutim, dobronamerni ljudi u vrlo komplikovanoj zemlji su seli i dogovorili se jer su prepoznali vrhunski lek. Srbija je ovime propustila jednu veliku šansu, a o šteti koja je naneta „Galenici" da i ne govorim. Imali smo ekskluzivno pravo na taj lek jer su ga u tom trenutku, osim na Kubi, proizvodili još samo Kinezi, koji su pokrivali svoje područje. Imali smo pred nosom ugovor kojim se sada jedna velika Amerika hvali celom svetu. Imali smo šansu koju je tadašnja vlast namerno minirala. Nekome je bilo u interesu da se uništi ceo projekat. Jer, zamislite koliko bi „Galenika" tada postala jaka. Ali to tako ide na tržištu, i to ne samo kada je pitanju farmacija. Uvek multinacionalke žele da saseku domaće firme, unište proizvođača i zauzmu deo njegovog tržišta. Možda iza svega stoji i ideja o prodaji „Galenike" iako smatram da bi takva firma, da dobro posluje, trebalo da ostane u vlasništvu države. To je strateški važna kompanija za državu - kaže Vujović, dok do zaključenja ovog broja nismo uspeli da dobijemo komentar od Tatjane Šipetić.

Borba na svim frontovima
Da ovo nije usamljen slučaj, „Ekspres" je već pokazao pišući o tome da je „Galenika" na nekoliko frontova vodila bitku za opstanak. Naravno, bezuspešno. Prvo je posao otplate državnog duga Srbije prema Libiji, što je dogovoreno 2010. godine, umesto prvobitno planiranoj „Galenici", volšebno dodeljen nemačkom „Hemofarmu", koji se već tada nalazio u vlasništvu „Štade". Istovremeno, nije realizovan ni projekat puštanja u rad farmaceutske fabrike u Libiji, što je, kako saznajemo, trebalo da uradi upravo „Galenika". Da se na uništavanju „Galenike" u vreme vlasti demokrata s Borisom Tadićem na čelu radilo sistemski, ukazuje i činjenica da je „Galenici" bez ikakvog objašnjenja stopiran projekat rusko-srpske fabrike lekova u Rusiji, gde je „Galenika" trebalo da bude manjinski vlasnik. Iako je sve već bilo dogovoreno i samo se čekao potpis Tadića i ruskog predsednika Putina (tokom njegove posete Srbiji ), ova stavka skinuta je s protokola samo nekoliko sati pred potpisivanje. Objašnjenja ponovo nije bilo. Sličan slučaj je bio i s poslom u Republici Srpskoj sa proizvodnjom citostatika, jer je „Galenika" prenela 12 citostatika s nemačke firme i dobila ekskluzivno pravo za ceo Balkan, dok je od Grka dobila ugovor za proizvodnju „brufena" za ceo svet.
Ali sve je to stopirano, jedno po jedno... Demokrate su „Galeniku", koju je godinama vodio kadar SPS, bukvalno pustile niz vodu. Jedino ostaje ostaje - za čije babe zdravlje?

PHOENIX PHARMA UMESTO VELEFARMA

Uništavanje i u najmanju ruku čudno poslovanje „Galenike", koje očigledno (brojke govore više od reči) dovode do njene konačne propasti, nije se zaustavilo na opstrukciji projekta kubanske vakcine, fabrike u Rusiji i Libiji i propaloj proizvodnji citostatika u Republici Srpskoj.
Tako je posebno zanimljiva poslovna relacija između „Galenike" i nemačke veledrogerije „Phoenix Pharma", za koju se godinama spekuliše da se nalazi na granici monopolističkog položaja u Srbiji. Prema saznanjima „Ekspresa", „Galenika" ovoj veledrogeriji, koja se dovodi u vezu s nekadašnjim socijalistom Dušanom Matkovićem, daje znatno veći rabat u odnosu na sve druge veledrogerije s kojima sarađuje. Naime, dok drugim firmama odobrava rabat od najviše 25 odsto (što je po zaključcima struke takođe veliki postotak), „Phoenix Pharmu" odobrava rabat od čak 40 odsto! Tako se dolazi do čudne situacije da je, recimo, veleprodajna cena „Galenikinog" bevipleksa 160 dinara, dok se u pojedinim apotekama koje snabdeva „Phoenix Pharma" on može naći i po ceni od svega 147 dinara. Iz svega se, logično, da zaključiti da „Phoenix Pharma" dobija povlašćeni položaj jer za robu „Galenici" plaća avansno...

Konkretnu zainteresovanost i učešće na tenderu za kupovinu „Galenike" ne možemo komentarisati u ovom trenutku pošto tender još nije raspisan, poručuju iz „Hemofarma"

Upućeni izvori, koji iz opravdanih razloga zahtevaju da ostanu anonimni, kažu da se iza svega krije svojevrsna ucena nemačke veledrogerije.
- Sve je vrlo jednostavno. „Phoenix Pharma" faktički ucenjuje „Galeniku", a na tržištu gotovo da ima monopol. Upravo zbog toga i jeste stradao „Velefarm", koji je do tada držao taj deo tržišta. Tu je keč: kada je, 2011, generalni direktor „Velefarma" Dragoljub Vučićević podneo ostavku, zamenio ga je Markus Nikolas Hilmar Rajneker, koji je u tom trenutku istovremeno bio i prokurist u „Hemofarmu", a bio je i jedan od direktora „Štade" (koja je 2006. kupila „Hemofarm"). Pritom je „Velefarm" na urgenciju nemačkog ambasadora rešio sva dugovanja prema „Hemofarmu", a „Galenika" nikada nije naplatila svoja potraživanja. „Galenika" se uništava, snižava joj se cena i, po svemu sudeći, jedan od najzainteresovanijih kupaca je, pogađate, „Hemofarm" - navodi sagovornik „Ekspresa".
Međutim, „Hemofarm" je pre svega dva dana saopštio da prati sva dešavanja na tržištu i da ispituje mogućnosti koje bi eventualno mogle doprineti unapređenju i širenju poslovanja.
- Konkretnu zainteresovanost i učešće na tenderu za kupovinu „Galenike" ne možemo komentarisati u ovom trenutku pošto tender još nije raspisan - rekli su Agenciji Beta u toj kompaniji.
S druge strane, iz Ministarstva privrede za „Ekspres" navode da će javni poziv za prodaju više od 90 odsto ukupnog kapitala „Galenike" raspisati početkom septembra.
- Ministarstvo privrede je razgovaralo s nekoliko renomiranih svetskih kompanija iz oblasti farmaceutske industrije, koje su pokazale ozbiljno interesovanje za „Galeniku". U prethodnom pokušaju privatizacije „Galenike" modelom strateškog partnerstva kompanije, na javni poziv su se javili „Cadila Pharmaceuticals Limited" iz Indije, EMS S.A. iz Brazila, konzorcijum „Frontier Pharma Limited" iz Velike Britanije i „LLC NPA Petrovax Pharm" iz Rusije.

Sve je vrlo jednostavno. „Phoenix Pharma" faktički ucenjuje „Galeniku", a na tržištu gotovo ima monopol. Upravo zbog toga i jeste stradao „Velefarm", „Galenika" se uništava, snižava joj se cena i, po svemu sudeći, jedan od najzainteresovanijih kupaca je, pogađate ko, otkriva izvor „Ekspresa"

Na pitanje u kakvom su poslovnom odnosu s „Phoenix Pharmom" i zbog čega ta veledrogerija njihove lekove prodaje po znatno nižoj ceni od veleprodajne, iz kabineta generalnog direktora „Galenike" odgovorili su nam:
- „Phoenix Pharma", koji na tržištu Srbije ima više od trećine udela u veledrogerijskom poslovanju, dugogodišnji je veoma kvalitetan kupac „Galenike" i uglavnom se po prometu u poslednjih pet godina nalazi na prvom ili drugom mestu. Na tržištu plasira naše proizvode pod uslovima sličnim konkurenciji. Osim kupovine lekova i ostalih proizvoda, ne učestvuje u bilo kakvim aktivnostima vezanim za poslovanje „Galenike". „Phoenix Pharma" se kao kupac „Galenike" pojavljuje od 2009.
S druge strane, „Phoenix Pharma" u odgovorima „Ekspresu" tvrdi da poslovna veza traje od devedesetih godina.
- Poslovna saradnja s „Galenikom" datira od devedesetih godina prošlog veka, odnosno od osnivanja veledrogerije. Suština našeg poslovnog odnosa proističe iz naših registrovanih delatnosti, a što praktično znači da je „Phoenix" za sve to vreme bio kupac lekova koje je proizvodila „Galenika". Kao kupac koji je uredno nabavljao i plaćao lekove, može se konstatovati da je doprineo finansiranju, ali bez ikakvog učešća u organizovanju i obezbeđivanju proizvodnje - navodi se u odgovoru „Ekspresu".
Nekadašnji konsultant „Velefarma" i socijalista Dušan Matković za „Ekspres" otkriva da je „Hemofarm" kumovao stečaju ove veledrogerije.
- Sećam se da je „Hemofarm" pokrenuo stačaj „Velefarma" i mislim da je to urađeno mimo dogovora s „Galenikom" jer su „Galenika" i „Hemofarm" glavni poverioci „Velefarma". „Galenika", naravno, nije bila za stečaj i imala je uveravanja od „Hemofarma" da idu zajedno da konsoliduju dugovanja „Velefarma". Međutim, kada je „Hemofarm" pokrenuo stečaj, nastaje rasulo na tržištu, „Velefarm" nestaje, a pojavljuje se „Phoenix", koji dominira na tržištu - zaključuje Matković.