NAJVAŽNIJA ARHEOLOŠKA OTKRIĆA U 2017: Od lobanja iz 10. veka pre nove ere do kostiju homo sapiensa starih 300.000 godina

NAJVAŽNIJA ARHEOLOŠKA OTKRIĆA U 2017: Od lobanja iz 10. veka pre nove ere do kostiju homo sapiensa starih 300.000 godina

Vuk-ratnik sahranjen u actečkoj piramidi; Foto: Twitter screenshot


Arheološki institut Amerike u najnovijem izdanju svog naučnog časopisa “Arheolodži” donosi tekst o deset najvažnijih arheoloških otkrića tokom protekle godine.

* delovi tri lobanje u Turskoj, koje potiču iz perioda između 10. i 8. veka p.n.e.

Jedan od najvažnijih arheoloških lokaliteta, Gobejkli Tepe u Turskoj, sastoji se od masivnih kamenih krugova, kraj kojih su se okupljali žitelji tog kraja zbog verskih ili društvenih događanja i ceremonija. Arheolozi su otkrili da su mikroskopski sitni komadići kostiju pripadali ljudskim lobanjama koje su visile sa stubova na koje su bili podignuti kameni monoliti.

Utvrđeno je da su lobanje, sa kojih su otpali ti mali komadići kostiju, bile izrezbarene i donekle izmenjene nakon smrti pokojnika, što predstavlja prvu indikaciju o tome kako su se žitelji iz neolita odnosili prema svojim pokojnicima ili zarobljenim neprijateljima

To je, smatraju neki arheolozi, dokaz da je taj kompleks monolita mogao da bude i svetilište nekog kulta lobanja. Ovo otkriće ukazuje na mogućnost nekog ritualnog obreda koji se održavao na tom lokalitetu. Tragovi na lobanjama pokazuju da su bile očišćene od mesa, rezbarene i čak obojene. Duboki rezovi na lobanjama stvarali su uzane kanale koji su, prema mišljenju arheologa iz Nemačke, išli od čela do temena. Na vrhu glave bila je izbušena mala rupa kroz koju se mogao provući konopac i tako su lobanje bile nanizane.

* potonuli američki ratni brod “Indijanopolis” lociran na dnu Pacifika

Brod je pripadao klasi Portland i bio je teška krstarica, a tokom službe je više puta odlikovan. On je, zajedno sa 196 članova posade, isplovio iz matične luke San Franciska 16. jula 1945. sa zadatkom da u što kraćem roku odnese neke komponente za atomsku bombu koja je trebalo da bude bačena na Hirošimu.

Brod je trebalo da otplovi do ostrva Tinijan u severnom Pacifiku i kada je zadatak izvršen krenuo je natrag prena matičnoj luci. Tokom puta su ga presrele japanske podmornice i 30. jula su pogodile ovaj brod.

“Indijanopolis” je potonuo za manje od 15 minuta, a zatim su prošla tri i po dana dok nije utvrđeno da je broj nestao. Nekoliko mornara koji su preživeli plutajući tri dana u moru nisu bili u stanju da objasne gde je broj potonuo. Prošlo je 72 godine do otkrića da brod leži na dnu Pacifika na dubini od oko 6.000 metara.

Zahvaljujući podmornici bez posade sagrađenoj da istražuje najveće dubine, pomorski stručnjaci su na osnovu svedočenja onih nekoliko preživelih članova posade, od kojih je 18 još živih, približno definisali prostor gde bi se brod mogao nalaziti i sada je “Indijanopolis” spreman da bude podignut na površinu.

* kolač od kandiranog voća na Južnom polu koji je ispečen pre 107 godina

Kolač zapakovan u metalnu kutiju, ispečen 1911. godine, pronađen je u upotrebljivom stanju u magacinu pored američke baze na Južnom polu. Ova baza, podignuta 1899. godine, bila je jedna od usputnih stanica ekspedicije britanskog istraživača Roberta Falkona Skota.

Limena kutija je po površini bila pomalo zarđala, ali kolač je bio u sasvim dobrom stanju osim što se, ako mu se priđe sasvim blizu, mogao osetiti miris užeglog putera koji jedini nije sačuvao svežinu.

* vuk sahranjen u actečkoj velikoj piramidi, okićen kao da je jedan od najvećih ratnika

Naime, na lokalitetu koji se iskopava već 40 godina u savremenom Meksiko Sitiju pronađen je kostur mladoga vuka, prekriven zlatnim predmetima kakvi do sada nisu viđeni. Arheolog Leonardo Lopez Luhan je objasnio da su vuku ukazane sve počasti kao da je bio čovek, jer glava mu je bila okrenuta prema zapadu, što je znak da je bio pratilac sunca koji je posle zalaska sišao u podzemni svet kao da je neki ugledni čovek.

Vuk je sahranjen za vreme vladavine kralja Ahuicotla (1486-1502) kada je actečka država bila u velikoj ekspanziji. Uz skelet vuka-ratnika smeštena je kamena kutija veličine male kade u kojoj su bili ukrasi od zlata izvanredne izrade a vuk je bio “obučen” u zlatan oklop.

* najstariji javni hijeroglifski zapis u Egiptu

Ugraviran zapis koji pokazuje kako se razvijalo egipatsko hijeroglifsko pismo, čine četiri simbola – bivolja glava koja je postavljena na stub, a zatim i dve rode koje stoje pored jednog ibisa, a egiptolozi smatraju da je to deo neke faraonske javne poruke.

Tim predvođen egiptologom Džonom Darnelom sa univerziteta Jejl našao je ovaj zapis na bočnoj strani jedne stene koja je okrenuta drevnom putu kroz pustinju koji datira iz 3.255 godine pre nove ere, što je bilo vreme nulte dinastije i kada je dolina Nila bila podeljena na dve suprotstavljene države, a pismo se tek stvaralo.

Ranije otkriveni zapisi iz doba nulte dinastije su mnogo sitniji i odnose se na administrativne podatke, dok je ovaj zapis visok oko pola metra i 300 godina stariji od svih ranije pronađenih zapisa iz tog perioda. Kako američki egiptolog pretpostavlja, ovi simboli mogu da se protumače kao kraljevsko obeležje koje pokazuje dokle je granica njegovog carstva.

Tako su, smatraju naučnici, putnici mogli da “pročitaju” da su stupili na tlo koje pripada drugom faraonu.

* najstariji zlatni artefakti na tlu Velike Britanije pronađeni u Likriftu

Arheolog iz Britanskog muzeja Džulija Ferli procenila je da ovi zlatni predmeti, koji su najverovatnije bili namenjeni ukrašavanju žena, datiraju iz perioda izmedu 400. i 250. godine pre nove ere. Radi se o periodu kada su bili prekinuti trgovački putevi između evropskog kopna i britanskih ostrva, gde inače tada još nisu znali da obrađuju zlato.

Ogrlica i grivne su verovatno izrađeni u Evropi i doneti preko Lamanša kao poklon ili ih je nosila na sebi neka Evropljanka, koja ih je donela sa sobom.

* ostaci najstarijeg vodovoda u Rimu

Radnici na gradilištu nove linije metroa u Rimu pronašli su ostatke najstarijeg vodovoda koji datira iz 312. godine pre nove ere. Ostaci vodovoda su nađeni u blizini Koloseuma i na dubini od 20 metara ispod trga Čelimontana.

* u sredini neolitskog kruga monolita blizu Stounhendža u Engleskoj pronađen je kvadrat sačinjen od istih monolita

Taj krug od monolitnih kamenih gromada je najveći od svih poznatih konstrukcija te vrste u Britaniji. Kvadratni prostor omeđen monolitnim kamenjem arheolozi pripisuju temelju neke građevine sagrađene pre više od 5.000 godina i čija namena ne može da se odredi.

Ranije se verovalo da su kameni krugovi kod Evberija bili postavljani od spolja prema centru, a sada, sa otkrićem temelja neke građevine, arheolozi veruju da je proces mogao da bude obrnut i da su se krugovi od kamena širili od centra prema ivici polja.

* najstarije kosti čovekovog pretka pronađene u Maroku

Prilikom iskopavanja na lokalitetu Džebel Iriud blizu marokanske obale pronađene su kosti homo sapijensa čija je starost određena na 300.000 godina, što bi bile za sada najstarije kosti čovekovog pretka.

Ostaci hominida iz Maroka su mlađi od ostataka neandertalaca za najmanje 50.000 godina, ali za to vreme su se razvila dva tipa hominida. Jedan je imao ravno i kraće lice sličnije modernom homo sapijensu, a drugi je imao izduženo lice, veće zube i izraženije čeone kosti i po tome je više ličio na neandertalce.

+ Trenutno nema komentara

Dodajte komentar