Živoslav Damnjanović
Vikend uz pčele i “čašicu" razgovora nalivenu pričom iskusnih pčelara
Živoslav Damnjanović je direktor prodaje u kompaniji BE-terna, koja se bavi implementacijom poslovnih rešenja.
Kao provajder sveobuhvatnih usluga, kompanija BE-terna je specijalizovana za optimizaciju poslovnih procesa i implementaciju poslovnih rešenja globalnih vendora, poput Microsofta i Qlika.
Njegov posao je izuzetno izazovan i zahtevan i podrazumeva da uvek bude u toku sa najnovijim svetskim tehnologijama, dok mu njegov hobi pruža mogućnost da (sa)ZNA “šta pčele ZZZZZnaju”.
Kada ste i zašto počeli da se bavite pčelarstvom?
"Pčele su uvek bile tu oko nas i uvek je postojao neko u porodici, ili među prijateljima, ko se bavio ovim zanatom. Pre petnaestak godina, nakon što sam završio fakultet, javila se želja i ja sam odlučio da se bavim pčelarstvom. Međutim, tek pre nekih desetak godina sam počeo ozbiljno da ulazim u taj svet, po preporuci prijatelja. Počeo sam sa pet košnica, dok sam prve dve, tri godine polako izučavao i upoznavao se sa životom pčelinje zajednice."
Koliko sada imate košnica i gde se nalaze?
"Broj pčelinjih društava danas je znatno veći. Dva su razloga za to. Prvi je taj što su se i moji roditelji uključili u pčelarstvo. Oni sada uživaju u penzionerskim danima i odgovara im boravak u prirodi. Današnji broj košnica izgledao bi nedostižno da nije njihove pomoći. Drugi razlog su zasadi voća koje smo podigli, jer su pčele bile logičan izbor za oprašivanje. Broj pčelinjih društava se danas kreće između 90 i 100. Pčelinjak se nalazi u netaknutoj prirodi severo-zapadne Srbije, sa blagim zimama i prijatnim letnjim temperaturama na obroncima Cera, u selu Bukor koje se nalazi na oko 115 kilometara od Beograda."
Koliko meda proizvedete?
"Naš kraj je bogat bagremom, tako da je bagremova paša ujedno i glavna. Osim bagrema, povremeno se vrca i medljika u kasnu jesen, a u proleće mešavina različitih vrsta nektara (malina, šljiva, dženarika, livadsko bilje, kupina i slično). Količina meda se kreće između 700 i 1.500 kg. Osim meda koji proizvodimo u komercijalne svrhe, proizvodimo i polen, matičnu mleč i rojeve za svoje potrebe."
Kako taj hobi utiče na Vas, da li ste nešto naučili od pčela?
"Iako mi pčelarstvo nije primarno zanimanje, moram reći da je ono sad već izašlo iz okvira hobija. Inače, pčelinja društva predstavljaju jednu savršenu zajednicu koja je zahvaljujući podeli poslova koja postoji u okviru nje, racionalizaciji u potrošnji hrane, prirodnom nagonu za opstankom (tzv. razrojavanjem), uspela da opstane milionima godina. U jednom delu godine, kada je paša, imate, recimo, i do 50.000 pčela u jednoj pčelinjoj zajednici, odnosno košnici, a podela poslova je savršena. Jedna pčela (matica, ženka) vodi celu tu zajednicu. Ostale pčele (radilice) tačno znaju ko šta treba da radi - izletnice donose nektar, 'kućne' pčele ga prerađuju, postoje stražarice koje čuvaju ulaz u košnicu, pčele koje donose vodu, pčele koje pripremaju saće za poleganje jaja ili nektara/polena... Posebno treba imati u vidu da u košnici nema svetlosti. Ali, ako pogledate jedan pčelinji ram videćete da je saće sagrađeno u besprekorno istim dimenzijama. Zatim, pčele izletnice po povratku u košnicu svojim plesom daju koordinate drugim pčelama gde se nalazi nektar… Ta savršenost jedne zajednice i potreba za upoznavanjem iste, je za mene izuzetno snažan motiv za bavljenje pčelarstvom. Volim da kažem da je u pitanju roman koji nema kraja."
Zbog pčela ste i često u prirodi?
"Da i to je drugi, izuzetno jak motiv da se bavim pčelarstvom - boravak u prirodi. Pčelarstvo nije samo trenutak kad 'odete i izvrcate med'. Pčelarstvo je sve ono što doživite od odlaska na pčelinjak do povratka u Beograd. Boravak u prirodi, miris koji dobijate iz košnice kada je otvorite, umirujuće zujanje pčela, zec ili veverica koji su na par metara od vas dok radite u pčelinjaku i slično, dovode do toga da budete smireni i opušteni bez obzira na to koliko je, možda, prethodni dan bio stresan. Naravno, pčelarenje predstavlja i 'čašicu' razgovora sa drugim pčelarima u razmeni iskustva, a nije retko da se tu nađe i sač ili roštilj."
Da li biste i drugim poslovnim ljudima preporučili da se bave pčelarstvom?
"Svakako. Onima koji nemaju već neki hobi, a vole prirodu, nisu alergični na ubod pčele i imaju plac, preporučujem da se oprobaju u pčelarstvu. Prvenstveno će uticati povoljno na očuvanje zdravstvenog stanja. Osećaćete se ispunjenije, zadovoljnije, opuštenije zbog boravka u prirodi i sa pčelama. Nema tog stresa koji nećete izbaciti kada dođete u pčelinjak. Mreža ljudi koju ćete upoznati je izuzetno raznolika i pruža nove prilike i vidike. Tu su i kvalitetni pčelinji proizvodi za porodicu i prijatelje. A iz ugla društveno-ekonomskog interesa dajete doprinos široj zajednici jer će vaše pčele oprašivati livade i voćnjake. Sve u svemu, izuzetno plemenit i interesantan hobi. Medno!"