Fanfikšn – amaterska književnost koja inspiriše i užasava svetske pisce

Fanfikšn (FanFiction) je specifičan vid zabave, koji se poslednjih godina proširio internetom, i koji postaje sve popularniji kod mlađih generacija, kako u svetu, tako i kod nas.

U suštini, fanfikšn, kao apsolutno diskutabilna i marginalna grana „književnosti“, bilo popularne, bilo klasične, omogućava autorima da „preuzmu“ tuđe likove i ideju, pa da na osnovu toga napišu sopstvenu priču, insistirajući da je jedina granica sopstvena mašta.

Iako je zbog toga veoma sporno pitanje autorskih prava, na internetu se ipak može naći mnoštvo fanfikšn-priča o najpoznatijim delima svetske i popularne književnosti (npr. Šekspirov Hamlet, Brem Stokerov Drakula, Hari Poter Džoan Ketlin Rouling, Tolkinov Gospodar prstenova), kao i priče inspirisane popularnom kulturom – filmovima, stripovima, serije, crtaćima (Doktor Haus, Zvezdane staze, Liga izuzetnih džentlmena, Kralj lavova, Naruto).

Fanfikšn se može naći na sajtovima koji su isključivo posvećeni „amaterskom fan- pisanju“ (Fanfic.net, Archive of Our Own, Wattpad), i čest je podeljen po „žanrovima“. Ta žanrovska podela se razlikuje od „klasične književne“ i više nalikuje holivudskoj, filmskoj klasifikaciji, pa su tako mnoge priče označene kao fantastične, erotske, nasilne, romantične, komične, ili uopštene (general). Zanimljivo je da se fanfikšn ne zaustavlja samo na imaginarnim likovima, već se na netu mogu “iskopati” i fan-priče o poznatim zvezdama, kao što su Rijana ili Bijonse.

Ako biste savremene pisce pitali šta misle o fanfikšn fenomenu, dobili biste najrazličitije odgovore. Jedni, poput Nil Gejmena (Neil Gaiman), čuvenog romanopisca Američkih bogova, Koraline, Zvezdane prašine, po kojima su snimljene uspešne televizijske i filmske ekranizacije, odgovorili bi da je fanfikšn, to čuveno „amatersko-fan pisanje“, sjajan način da se vežba kreativnost i oštri umetnički potencijal. Ali opet, Nil Gejmen je i sam započeo svoju karijeru fanfikšnom, pa je čak i bio nagrađen za svoje fan-priče. Sa druge strane, čuveni pisci, kao što su Selindžer (pisac Lovca u raži), Rejmond E. Fajst (Raymond E. Feist) ili Džorž Martin (George R. R. Martin), pisac Igre prestola, nikako ne vole „fan-pisanje“, i tvrde da je to samo novi oblik lopovluka, pošto se krade intelektualna svojina.

Kakav god bio stav pisaca o fanfikšnu, interesantno je da su neke od najpopularnijih
knjiga nastale baš na osnovu fanfikšna, i zatim bile adaptirane u autorsku priču. Jedan takav
slučaj je upravo bila hit knjiga, koja se često duhovito opisuje kao „ertosko štivo namenjeno
domaćicama“ – Pedeset nijansi sive, Erike Leondard Džejms (Erika Leondard James), koja je
prvobitno nastala kao fanfikšn na popularnu sagu o vampirima Sumrak (Twilight).A da fanfikšn
može biti koristan i za nešto drugo od pukog razbijanja dokolice, pokazala je i kompanija Dizni,
koja se zadušno okoristila fanfikšnom, ne samo kao reklamom za svoje produkcijeske poduhvate,
već je izvela zanimljiv poslovni manervar prilikom kupovine Luksa filma i poznatog serijala Rat
zvezda (Star wars), i proglasila više hiljada već postojećih knjiga o Džedajima fanfikšnom, kako
bi izbegla da plati njihovim autorima nadoknadu.