LITERARNA GUČA: Kako je izdavaštvo u Srbiji izgubilo smisao

Izdavači mahom svoj posao ne doživljavaju kao kulturnu delatnost, već kao trgovinu koja bez milosti ide logikom novca i profita

Umesto da se, kao nekad, radujemo jednoj od najvećih kulturnih manifestacija jugoistočne Evrope - 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, poslednjih godina smo svedoci da je nekadašnji praznik knjige izgubio svoj smisao, a na pragu je da izgubi i svoj kulturni značaj pretvarajući se u veliki hipermarket u kojem se knjige prodaju po akcijskim cenama, gde više nema inostranih izdavača, kao ni književnih agenata. To potvrđuje i Petar Živadinović, vlasnik „Paideie", koji je još pred prošli Sajam, na kojem se nije našla njegova izdavačka kuća, apelovao da je tržište potpuno preuzela grupacija velikih izdavača, koji taj posao ne shvataju kao kulturnu delatnost, već kao trgovinu, i koji bez milosti idu logikom novca i profita.
Uzevši u obzir da u Srbiji imamo dva megaizdavača, ujedno i knjižara, i još dva-tri državna, koji će se svakako naći na ovogodišnjem Sajmu, moglo bi se reći da su svi ostali nezavisni, ili mali i srednji, a za koje baš i nismo sigurni da ćemo ih zateći na Sajmu. Nezavisni izdavači su mahom jasno profilisani, po dizajnu, izboru knjiga i odanim čitaocima. Ali su i u nepovoljnom položaju u odnosu na velike izdavače u tržišnom smislu, a osim za nove čitaoce, mali i veliki međusobno se bore i za medijski prostor i promociju svojih izdanja.
Vodeći se podacima da se godišnje na srpskom jeziku objavi više hiljada novih naslova, pitamo se kakav je odnos snaga među aktivnim izdavačima, kakav je profil malih i srednjih i šta predstavlja pojam nezavisnog izdavaštva danas. O tome govore direktori i urednici značajnih izdavačkih kuća Ljubica Pupezin („Štrik"), Gojko Božović („Arhipelag") i Ivan Bevc („Booka").

Na šta utiču veliki
Na pitanje kako je biti izdavač danas, Ljubica Pupezin kaže da je prema onome što se iz istorije da naslutiti, slično kao u starom Egiptu: osim što ste istovremeno i izrabljivani rob i izrabljivač faraon, koji tako groteskno ujedinjeni polažu sve nade da će im se ludački trud isplatiti i da će piramida koju grade, i koja će ih na kraju sahraniti, trajati bar delić vremena koliko traju antičke. O tome da li izdavaštvo mora da ima i misiju ili je samo reč o još jednoj privrednoj grani, Pupezinova smatra da izdavaštvo jeste privredna grana i da je privređivanje grana izdavaštva. Ali i da drvo sa samo jednom granom ne čini proleće. „Veliki vladaju i diktiraju dok su veliki pa onda jednom prođu. Problem je u tome što uporno preživljava sociološka struktura veliki-mali, i što su veliki, ko god bili, uvek predatori. Uticaj velikih izdavača je nezanemarljiv, ali na šta tačno oni utiču, nije lako objasniti. Trebalo bi se najpre izjasniti šta podrazumevamo pod čitaocima, a šta pod ukusom. Neko voli slatko, neko gorko, neko sivo u nijansama. Neko knjige drži samo u torbama za plažu, a neko u sebi. A to za mene nije isto", zaključuje Pupezinova. Razmatrajući u kojoj meri je u tržišnim uslovima poslovanja moguće kreirati i realizovati autentične izdavačke koncepte, Pupezinova tvrdi - u maloj.

Autlet za knjige
Gojko Božović misli da biti izdavač danas svakako jeste uzbudljivo i zanimljivo delovanje, i da je to jedna od onih profesija koje se u poslednjih dvadesetak godina najviše i najbrže menjaju. „Ako kao izdavač pratite trendove, onda vam je nešto lakše i predvidljivije. Ako pak želite da stvarate i zastupate vrednosti, onda je to izazovnije i teže, ali je to izdavaštvo u koje verujem", tvrdi Božović.
Na pitanje ima li istine u tome da tržištem vladaju, u smislu diktiranja pravila, tzv. veliki izdavači i koliko oni utiču na stvaranje čitalačkog ukusa, Božović smatra da „našim tržištem knjiga vladaju sledeća pravila: mali tiraži; dug period prodaje većine knjiga; nepodnošljivo niske cene posmatrano sa stanovišta izdavača i troškova proizvodnje, odnosno nepodnošljivo visoke cene posmatrano sa stanovišta mogućnosti prosečnog čitaoca; i nedovoljno razvijena distributivna mreža". On se pita zar bi ijedan akter na tržištu knjiga poželeo vlast ovih pravila? „S druge strane, različiti izdavači na različite načine utiču na čitalački ukus. Postoje oni koji čitaocima pružaju mogućnost izbora i uvažavaju činjenicu da čitaoci imaju različit ukus, senzibilitet i kulturne potrebe, i oni drugi koji ispunjavaju zahteve trendova pa samim tim sve ukuse i potrebe svode na samo jednu mogućnost. Utoliko ukus ne zavisi samo od izdavača", kaže Božović i dodaje da su mnogo uticajniji društvena scena, mediji, globalni trendovi... O tome da li je potreban novi zakon o izdavačkoj delatnosti, Božović misli da to neće rešiti sve probleme, ali da je potreban novi zakon jer je postojeći prevaziđen i konceptualno i istorijski. Kada je o Sajmu knjiga reč, Božović smatra da ta manifestacija ima veliku kulturnu tradiciju i nejasnu budućnost, te da je u dobroj meri izgubio promotivnu i medijsku dimenziju. „Sajam je sve manje kulturni i programski događaj, a sve više postaje jednonedeljni autlet za knjige, veliki hipermarket u kojem se knjige prodaju po akcijskim cenama." Ono što Sajam ima, to su brojni posetioci, pa Božović misli da su izdavači baš zbog njih dužni da učine više da Sajam knjiga bude moderniji i uređeniji, da obnovi svoju programsku i izložbenu dimenziju, medijski i promotivni značaj. Ne potcenjujući njegov prodajni značaj, pogotovo ne na tržištu koje ima toliko problema, smatra da bi i on dobio na snazi ako bismo Sajmu vratili druge njegove dimenzije koje su u novije vreme zapuštene. I dodaje da „Arhipelag" učestvuje na Sajmu knjiga od osnivanja, kao i to da je Sajam knjiga suviše važan da bi bio prepušten stihiji i samo jednom tipu ukusa. Kada je reč o vidljivosti nezavisnih izdavača na Sajmu, Božović kaže da je ova manifestacija u paradoksalnoj poziciji. „Njegov osnivač je Skupština grada, a finansiraju ga izdavači i čitaoci. Opet, izdavači imaju sve manje uticaja na koncept i sadržaj Sajma knjiga, a to nije ni dobro, ni prirodno", tvrdi Božović. I zaključuje da je dužnost svih da Sajam knjiga učine raznovrsnijim, uređenijim i boljim nego što je sada.

Da ne bude gore
Ivan Bevc kaže da je biti izdavač isto što i biti pripadnik svakog drugog kulturnog i proizvodnog esnafa u Srbiji. „Radiš i nadaš se da neće biti gore", tvrdi Bevc. O tome da li je tačno da se sve manje čita i da li to znači i da se manje knjiga piše/izdaje/prodaje, on kaže da ne misli da se sve manje čita, a da je drugo pitanje šta se čita. „Po naslovima koji preplavljuju izloge knjižara, reklo bi se da se čita sve i svašta, i dobro i loše", smatra urednik „Booke". Na pitanje ima li istine u tome da tržište diktiraju veliki izdavači, Bevc tvrdi da svakim tržištem vladaju najveći akteri, a problem je što država ne reguliše tržišta pa se stvaraju opasne, gotovo monopolske pozicije. „Važno je da manji i srednji izdavači postoje zato što raznovrsnost dovodi do kvaliteta i zato što su mali izdavači često hrabriji (čitaj luđi) od velikih pa ćete neke od najboljih knjiga pronaći kod njih", veruje Bevc. Odgovarajući na pitanje kako biti uspešan izdavač, on tvrdi da je to kao i u drugim oblastima - bavite se onim što znate i radite to posvećeno i s ljubavlju. O novom zakonu misli da je u Srbiji, iskustvo ga uči, svako mešanje države išlo na štetu onih kojima se tobože želelo pomoći. Na pitanje u kojoj meri je u tržišnim uslovima poslovanja moguće kreirati i realizovati autentične izdavačke koncepte, Bevc kaže da samo treba imati strpljenja i finansijskih rezervi da se izdrži prvih pet godina i 50 naslova. A kada je reč o Sajmu knjiga, dodaje da je Sajam, nažalost, poslednjih godina izgubio smisao jer je postao arena u kojoj se najveći izdavači bore dok oko njih stradaju svi manji. „Nema inostranih izdavača, nema književnih agenata, sve se pretvorilo u džinovski diskont knjiga i zbog toga 'Booka' ne učestvuje na Sajmu", zaključuje Bevc.
Generalno, reklo bi se da se naši sagovornici slažu u tome da je nezavisno izdavaštvo mukotrpan i neizvestan, a opet lep i uzbudljiv posao jer se u njemu povezuju kultura, koja nam daje kriterijume, i tržište na kojem izdavači proveravaju svoje ideje i zastupaju vrednosti u koje veruju. Ipak, sve više vidimo kako ono napušta taj prostor kulture, postajući samo deo tržišnih trendova, o čemu govori i njihovo mišljenje o Sajmu knjiga. Možda bi probleme s kojima se susreću nezavisni izdavači mogao da reši novi zakon o izdavačkoj delatnosti, koji bi trebalo da dodatno uredi odnos između malih i velikih igrača na tržištu knjige, kao i sveobuhvatni proces od proizvodnje od samog prometa.