SUSRET ZA ZIDOM: Nejasna budućnost Sajma knjiga

Sajam knjiga ima veliku kulturnu tradiciju i nejasnu budućnost. To je dramatična okolnost i javnost nje mora da bude svesna

Istorija Beogradskog sajma knjiga umnogome je istorija društva u kojem se održava. Od godina postepenog širenja i stabilizacije, potom uzleta u sedamdesetim i osamdesetim, preko krize tokom devedesetih, do obnove u dvehiljaditim i nove koncepcijske krize koju preživljava poslednjih godina. Kriza Sajma knjiga devedesetih, izazvana raspadom zemlje, smanjenjem tržišta, dramatičnim siromaštvom, sankcijama i faktičkim gubljenjem međunarodne dimenzije, ostavila je teške posledice. Praveći od nevolje vrlinu, Sajam tada odustaje od mnogih važnih sadržaja, zbog čega se i pretvara u veliku prodavnicu i još veću rasprodaju, što će u vremenima koja će doći organizatori pokušavati da usaglase sa izložbenom i programskom dimenzijom. Dvehiljaditih se uvodi institucija zemlje počasnog gosta na talasu potrebe da se obnovi međunarodni značaj Sajma knjiga i da se u njegove sadržaje uvede programski red.

Odbor Beogradskog sajma knjiga: Očuvali smo dostojanstvo, dugu kulturnu, demokratsku i poslovnu tradiciju sajma

Sve ove epizode govore kako se Sajam knjiga trudio da bude bolji od društva u kojem se održava ili da barem bude njegovo najbolje lice. Nekada mu je to i polazilo za rukom, i upravo je to ono što je uticalo da Sajam knjiga stvori ugled i privlačnost u zemlji i okruženju. Ali kada je god bio prost odraz društvenog stanja ili društvenih problema, Sajam knjiga je izneveravao svoju tradiciju i dovodio u pitanje svoj dalji razvoj.
Nikada to nije bilo vidljivije nego što je danas. Tek je završen 62. Međunarodni beogradski sajam knjiga i još su nam pred očima njegovi šljašteći, karnevalsko-vašarski sadržaji. Nema boljeg trenutka da se kaže kako Sajam knjiga ima veliku kulturnu tradiciju i nejasnu budućnost. To je dramatična okolnost i javnost nje mora da bude svesna.

Trend beskrajne zabave
Kulturnu tradiciju Sajma knjiga stvarali su profesionalni izdavači, svaki u svom vremenu, zajedno s piscima i čitaocima, bez kojih ovaj sajam nikada ne bi bio to što je u godinama iza nas postao. Beogradski sajam knjiga nisu stvorili i razvijali veliki knjižari, ni veliki distributeri, ni veliki prodavci, ni veliki majstori malih interesa, ni ova ni ona politička volja.
Umesto da stvara bolje običaje i bolje mogućnosti za knjigu i čitaoce, Sajam knjiga se odlučio da prati trendove. Pošto trenutni trendovi proističu iz beskrajne zabave, društva spektakla i drugih oruđa modernog populizma, na Sajmu knjiga najvidljiviji su bili tabloidi u koricama knjiga. To nije neočekivano, ali je za budućnost Sajma knjiga strašno opasno. Ako danas na Sajmu knjiga gotovo uopšte nisu vidljivi pisci, već su njihova mesta zauzele blogerke, vlogerke i uvažene ličnosti koje su poznate po tome što su poznate, niko ne treba da se iznenadi ako sutra na Sajmu knjiga više ne budu vidljivi ni čitaoci, već njihovo mesto u potpunosti preuzmu konzumenti nižerazrednih sadržaja koji u javnom prostoru ionako imaju previše zauzetih polja.
Sajam knjiga, međutim, ima sasvim drugu ulogu i na sasvim drugim osnovama je stekao značaj. Do svog značaja došao je isključivo kao kulturna manifestacija. Istovremeno, Sajam knjiga je bio najveći književni festival domaće književnosti. Danas o tako nečemu nema ni reči. Na celom Sajmu ne postoje tri štanda na kojima se u vidljivijoj ulozi pojavljuju domaći pisci. Čak i u prvoj polovini devedesetih na Sajmu knjiga upoznao sam sve srpske pisce koji su mi nešto značili. Danas je mladom čoveku ta mogućnost u najvećoj meri uskraćena.
U proteklih trideset godina Sajam knjiga je bio jedino mesto u Srbiji na kojem su se mogle videti sve knjige objavljene na srpskom jeziku. Ta mogućnost je bila dragocena, i ona je stvarala veliku posećenost Sajma knjiga. Neuređenost tržišta knjiga i velika kriza kroz koju je ono prolazilo učinile su da mnoge knjige od ogromnog kulturnog i umetničkog značaja nestanu iz knjižarskih izloga. Ali te knjige imaju čitaoce i kulturna zajednica ima prirodnu potrebu za njima. Sajam knjiga se otuda pojavio kao mesto na kojem su vidljivi i poezija i svi žanrovi humanistike. To je Sajmu u vremenima za nama dalo novu dimenziju i novi zamah. Sajam knjiga je, nažalost, napustio i tu svoju tradiciju.
Otuda se na upravo završenom Sajmu knjiga dominantna i najvidljivija ponuda nije razlikovala u odnosu na ponudu u hipermarketu. Mislim da je to ključna reč. Sajam knjiga se pretvara u hipermarket, u jednonedeljni autlet za knjige, u veliku prodajnu akciju, a sve to izneverava tradiciju Sajma knjiga i kulturni i javni interes. To se nije desilo samo po sebi, niti se stihiji sme prepustiti takav kulturni događaj, koji bi morao da bude jedan od najvažnijih evropskih sajmova knjiga i svakako ključni sajam knjiga u regionu, kako god da definišemo taj region.

Od podrške Herte Miler, NATO neće biti jači, niti će razumevanjem pokrenutih pitanja bilo šta dobiti

Sada više ni počasni gost sa svojim programima nije vidljiv. Otkako je počasni gost premešten na sporedni kolosek u Hali 2, izgubili su i arena Hale 1 i počasni gosti. Da nije bilo političkih izjava Herte Miler, predstavljanje književnosti nemačkog jezika bilo bi znatno manje primećeno. Mada mi je svaka intelektualna i književna abolicija nasilja strana i neprihvatljiva, dozvolimo piscima da budu prisutni u javnom životu čak i kada je njihovo mišljenje teško odbranjivo. Meni je nešto drugo zapalo za oko daleko više nego podrška Herte Miler NATO-u, od čega NATO neće biti jači, niti će razumevanjem pokrenutih pitanja bilo šta dobiti: kada smo poslednji put bili u prilici da čujemo nekog pisca u našoj javnosti?

Pisci i programi marginalizovani
Ako je Sajam knjiga prodajna akcija, onda on nimalo neće biti zanimljiv za strane izdavače i literarne agencije. Ako tamo nisu vidljivi pisci i ako su marginalizovani programi, onda to nije kulturni događaj što ugrožava osnivačka prava Skupštine grada Beograda, koja se pre petnaestak godina proglasila za osnivača manifestacije koja je u tom trenutku postojala više od 40 godina. Ako nema izložbenu dimenziju, kao što je nije imao ove godine, onda to i nije sajam. Na Sajmu knjiga, osim na nekoliko vrlo usamljenih ostrva, posetilac ove godine nije mogao da pogleda knjige, nije mogao da stekne ni pregled, a kamoli uvid u postojeću produkciju. Mogao je samo da na sve razuđenijim linijama prodaje kupuje knjige o kojima je teško mogao da stekne ikakvu sliku. Jedan izdavač nikada ne može biti protiv prodaje knjiga. Nisam, naravno, ni protiv toga da Sajam knjiga ima prodajnu dimenziju jer je do toga doveo razvoj Sajma, a pogotovo problemi na tržištu knjiga. Ali ako je Sajam knjiga samo velika prodavnica, onda ćemo imati sve manju posetu, koliko god bila maštovita statistika, sve manje interesovanje medija i javnosti, sve manje pisaca, a i izdavači će morati da potraže druge modele prezentacije. Na Sajmu knjiga imaćemo sve lošiju estetiku.
Sajam knjiga ne treba da bude ni književna Guča, ni književni Egzit, ni Beer Fest, ni Nedelja mode, ni književna „Ikea”, ni književni „Simpo”, ni „Noć reklamoždera”, ni mesto gde će „labello” ili bilo koji drugi brend imati važnije mesto od najboljih srpskih pisaca ili profesionalnih srpskih izdavača. Organizacija sajma i raspodela prostora nimalo nisu neutralne stvari. To je jasna poruka kakav se sajam želi i kakve se vrednosti zastupaju. Ovogodišnji Sajam knjiga doneo je najveće promene u raspodeli prostora u proteklih dvadeset godina. Kada se pogledaju te promene, jasno se vidi da su organizatori nastojali da marginalizuju profesionalne izdavače koji Sajmu godinama daju programski sadržaj i učešće značajnih stranih i domaćih pisaca.
Dužnost svih nas jeste da Sajam knjiga učinimo raznovrsnijim, uređenijim i boljim nego što je sada. Iako je to ove godine dovedeno u pitanje, na Sajmu ima mesta za sve, ali ne može biti mesta samo za jedan tip ukusa i samo za jedan oblik vrednosti. Ukoliko se ne preduzme hitna programska i koncepcijska obnova Sajma knjiga, naći ćemo se u opasnosti da jednu veliku kulturnu tradiciju zbog malih interesa zamenimo za rđavu budućnost.