Bošnjački mračni princ

Zaboravlja mali Bakir i da je u Sarajevu pre rata živelo preko 155.000 građana srpske nacionalnosti a da ih je danas u Olimpijskom gradu manje od 15.000

Ako ste pomislili da se u Bosni posle piramida pojavio i umetnik ranije poznat kao Prins ili da će se baš negde oko Cazina snimati novi nastavak Betmena te da je ovo tekst o tome - zeznuli ste se. Na našu i vašu žalost ovo je još samo jedna priča o malom Bakiru. Taj mali čovek već dosta dugo pokušava da zapaljivim izjavama pobegne od velike senke svog oca, velikog Alije, tvorca Islamske deklaracije koja je još tamo sedamdesetih imala za cilj da reorganizuje još uvek mirnu Bosnu u šerijatsku državu. Nešto slično ovih dana pokušava da odradi i Islamska država kako na bliskom istoku tako i širom slobodnog sveta i sekularnih društava.

Ali hajde da se vratimo na malog Bakira koji je poznat po zapaljivim izjavama i vezama sa raznoraznim terorističkim organizacijama. Bar tako kažu crne liste koje se bave radikalizovanim islamistima kako u SAD tako i u UN. Prošlog leta ovaj mali čovek sa velikim ambicijama je onako iz potaje pokušao da linčuje premijera Srbije koga je sam pozvao da dođe na obeležavanje godišnjice zločina u Srebrenici , nakon čega se nemušto izvinjavao i optuživao ljude za koje se kasnije u nedovršenim istragama ispostavilo da su u bliskim vezama kako sa njim tako i sa partijom koju je nasledio tek kada je septembra 2014. godine preminuo Sulejman Tihić koji je važio za umerenog političara.

Tek tada zapravo mali Bakir počinje da sanja velike snove i bez ustezanja, zaboravljajući na sopstvenu prošlost kao i na očevu zaostavštinu počinje da deli lekcije kako kome stigne. Omiljene adrese u toj raboti su mu u Beogradu i to ne zbog toga što je baš tu još njegov deda živeo i poslovao već zbog potrebe da državu Srbiju i sve njene građane stavi u kontekst nespornih zločina koji su počinjeni tokom rata u Bosni i Hercegovini i da tako krivicu sa individualnog nivoa podigne na kolektivni. Niti jedan sud nema baš sluha za ovu sevdalinku malog Bakira ali on ne odustaje baš kao ni oni skandalozni učesnici pevačkih rijaliti programa koji po svaku cenu žele da dopevaju ono što su spremili kupujući tako prostor u delu najava koje zabavljaju gledaoce rugajući se takvim interpretatorima.

"Za neupućene, Bosna i Hercegovina je u godini lokalnih izbora u kojima će SDA i mali Bakir izgleda morati da ponude više od parole "nas i Turaka", uz obavezna Erdoganova uključenja u mitinge preko video linka, moraće mali Bakir da kaže kako namerava da poboljša mizeran životni standard Bošnjaka, moraće da objasni šta će sa armijom nezaposlenih, moraće da da odgovore i o svojim sumnjivim poslovima i sporno stečenoj imovini..."

Uvek mi tih ljudi nekako bude žao dok ne krenu da objašnjavaju da su žrtva nepravde žirija, tada jednostavno treba prebaciti kanal jer skapiraš da je zapravo reč o ljudima sa šifrom. Tako i mali Bakir, neće da odustane bez obzir na sve probleme kako u pripremi tako i u izvedbi. A problem sa malim Bakirom je pre svega u tome što je selektivan pa recimo zaboravlja Kazane, zaboravlja Dobrovoljačku ulicu, šeta po gradu u kojoj ulica nosi naziv ulica zelenih beretki, paravojne formacije odgovorne za stradanje sarajevskih Srba koja danas zavodi red u koncertni raspored Sarajevskih dvorana proglašavajući Mariju Šerifović za četnikušu.

Zaboravlja mali Bakir i da je u Sarajevu pre rata živelo preko 155.000 građana srpske nacionalnosti a da ih je danas u Olimpijskom gradu manje od 15.000. I ja sam jedan od njih. Ali rat je završen i to davno, Dejtonski mirovni Ugovor je nekadašnje komšije, jučerašnje neprijatelje ugurao u novi bosanski lonac, u državu u kojoj iz raznoraznih razloga ne žele da žive ni Bošnjaci, ni Hrvati ni Srbi. Jednima je premalo vlasti na zajedničkom nivou, drugima je premalo autonomije a trećima je premalo prava u zagrljaju sa onim najbrojnijim. A lonac se krčka, hermetički zatvoren bez ventila u vidu šanse za bolji život koju bi eventualno mogla da pruži zajednička evropska perspektiva.

U svom tom galimatijasu, mali Bakir je odlučio da sazove druge zelene ljude i da zajedno sa njima razmotri da li presuda lažnom patrioti i bioenergetičaru daje dovoljno novih dokaza da bi Bosna i Hercegovina mogla da pokrene reviziju postupka po tužbi protiv Srbije za agresiju i genocid pred međunarodnim sudom pravde u Hagu.

U ime koje Bosne mali Bakir govori ostaje nejasno posebno nakon izjave člana Predsedništva BiH ispred Hrvatskog naroda, Dragana Čavića koji je komentarišući Izetbegovićeve najave rekao „politizujemo svaku presudu, mislim da nam to nije trebalo ni ovaj put“. Srbi u Bosni i Hercegovini i RS-u sasvim sigurno nemaju ni mrvu tolerancije za ovakve ispade a oni su jedan od tri konstitutivna naroda i jedan od dva ravnopravna entiteta. Šta dakle hoće mali Bakir kada kaže „nećemo gurati pod tepih patnju kroz koju su ovi narodi i ova zemlja prošli i pokrenućemo reviziju, ali nam je potreban novi dokaz“ i to bez konsenzusa u Predsedništvu BiH čiji je i sam član.

Za neupućene Bosna i Hercegovina je u godini lokalnih izbora u kojima će SDA i mali Bakir izgleda morati da ponude više od parole nas i Turaka, uz obavezna Erdoganova uključenja u mitinge preko video linka, moraće mali Bakir da kaže kako namerava da poboljša mizeran životni standard Bošnjaka, moraće da objasni šta će sa armijom nezaposlenih, moraće da da odgovore i o svojim sumnjivim poslovima i sporno stečenoj imovini, moraće da se odredi i prema Fahrudinu Radončiću, biznismenu i političaru koji je kao ministar sigurnosti imao hrabrosti da pokrene istrage o bosanskim pasošima koji su se izdavali mimo standardnih procedura zaslužnim mudžahedinima, moraće da progovori i o svom odnosu ali i o svojim vezama sa islamskim ekstremistima.

Realno nije mali Bakir spreman ništa da ponudi a ni ne odgovara mu se baš na ova i mnoga druga pitanja pa glavom bez obzira trči u prošlost u pokušaju da homogenizuje bošnjačke birače čime Bosnu čini manje održivom danas nego što je bila juče pre njegove izjave a naš trusni region dodatno destabilizuje. Ali briga malog razmaženog princa za to baš kao što ni njegovog oca nije preterano brinula sudbina ni sopstvenog naroda a ni sudbina drugih naroda u nakani da napravi prvu muslimansku državu na Balkanu. U tome je uspeo isto koliko su i Srbi uspeli da dobiju prvu svoju državu preko Drine. Ni jednima ni drugima nije dosta ali izgleda da samo tako može biti opet mirna Bosna.

Pametnima bi trebalo da je sve jasno. Mudri bi trebalo da počnu da misle o budućnosti i razvoju. Ali genetika i lični kompleksi su čudo. Zato mali Bakir danas pravi veliki belaj. Valjda će imati ko i da ga spreči, pre nego što opet iz tunela izađe drekavac.