DNEVNIK ROBIJAŠA: Reprodukuj me, molim te

Gledam Dačića na TV „Hepiju" i krstim se sleva udesno. Obrnuto stvarno više ne pomaže. Bio ministar policije kod žutih, a sad, kao, Tadić ovo, Tadić ono... Pa što, druže, nisi dao ostavku 2011, znaš ono kad je Toma seo na stiropor? Onda priča kako se u ta doba sreo s direktorima FBI i CIA. Kaže, Ivica Tončev mu ugovorio te susrete. Jebem ti „secret service", koja je to devalvacija profesije kad do američke tajne službe stižeš preko Tončeva. I oni su otišli u pičku materinu. I još Ivica priča kako ga je s Mišom Bananom upoznao Mrka, onda kao pokušaj da ispadne duhovit kaže - obojica su slabi na pevaljke. Uuuu, evo umirem od smeha. Kenja mi se koliko je smešno.
Dobro, jebeš Ivicu, on je mnogo toga radio zbog maricu. A i neki drugi. Sećam se jednog novinskog naslova, pisalo je „Podmićavam Ivicu zbog maricu". I nakupilo se u koferu, bogami, lepih para... A ovaj drugi Ivica, Tončev, on se jednom prilikom nalupetao nešto u novinama, i maričin Ivica ga pita: „Pa šta si to, bre, izjavljivao, pa kako..." Tončev će njemu: „Ma nisam, šefe, majke mi tako rekao, to su mi izvukli iz kodeksa."
Nego, kad pomenusmo Maricu, reč-dve ću o nasilju u porodici. Ludaci ubijaju rođenu decu i žene. O njima ne bih. Nešto bih da kažem o nasilnicima koji su tukli žene i sad su ovde, u Zabeli. Neko je dobio tri, neko dve, neko pet godina, uglavom, ima ih ovde na desetine, i svi su mahom tempirane bombe. Oni kad izađu odavde, biće gadno. Što? Prvo, jer su kivni, a drugo, jer ih niko iz državnih institucija ne jebe ni dva posto. Kivni su jer ne viđaju decu. Centri za socijalni rad su dali naloge da majke dovode decu u posetu. Međutim, niti one tu odluku poštuju, niti državu zabole za to. Drugo, taj nasilnik, nije on kriminalac pa da može da izdrži zatvor, on je dezorijentisan, unezveren i on opstaje samo tako što u glavi kuje plan šta će uraditi kad izađe odavde jer ne viđa svoje dete. Ne prisluškujem, to je nepristojno, ali čujem kad iz govornice urlaju „kako se na ovome neće završiti", da i on „valjda ima prava na dete kao i tamo neki očuh". Mislim, to je tako jer država nema ni norme ni pravila. Svima su usta puna porodice, dece, drž - ne daj. Samo kenjaju kako te ovo te ono rade za našu decu. Ma, za koju, bre, decu? Svoju? A to je u redu. A šta je sa ostalom decom? Što u Zabeli ne sagradite nekoliko kućica, pre bi ih nazvao rehabilitacionim centrima, gde će se spajati takve porodice, makar i raspadnute. Da sve bude pod nadzorom kamera, gde će nasilniku doći dete pa će se kreten zapitati šta je uradio...

Čujem kad iz govornice urlaju „kako se na ovome neće završiti", da i on „valjda ima prava na dete kao i tamo neki očuh...". Mislim, to je tako jer država nema ni norme ni pravila

E sad, mnogi od njih tvrde da im je mnogo toga podmetnuto, kao npr. pištolj, nož... Reko' baronišu, vade se, međutim, počeo sam da sumnjam kad čuh da su se mnogima od njih žene spanđale s pandurima. A oni su skloni da podvale, takva je to sorta. Pa, ja znam pandura, i to nije običan pandur, smuvao je žene dvojici krimosa, poneku je i pretukao. Valjda ga samo to može uzbuditi.
E sad, ove mučenice što su se spetljale s murijašima, one misle da su dve muve ubile jednim udarcem. Muža su poslale na robiju, a pored pandura su bezbedne do kraja života. Jeste, dok se ne dokaže suprotno.
Iz svega toga može se zaključiti da su heteroseksualne veze i brakovi debelo u kurcu zbog nasilno implementiranih zakona sa Zapada. Ne može preko noći sve da se promeni, ne može do juče sve da može, a onda odjednom ništa ne može. Znači, na brzinu nametnute norme su izazvale eskalaciju nasilja među heteroseksualnim vezama. A među homoseksualcima nema nasilja, nema nijedne krivične prijave, niti ijedne žrtve u sigurnoj kući jer je homoseksualizam ovde uvođen temeljno i lagano. A mi koji to nismo s vremenom ćemo postati homoseksualci, nužda će nas naterati. Svaki normalan čovek u brak ulazi s jedinom željom, da to traje do kraja života. Ali ubrzo shvatiš da si se negde zajebao. Ali moraš da budeš fin da bi ti dala, a kad ti da, onda moraš da se pretvaraš da ti je dobro. E, jebi ga. Nju boli glava, tebe bole stojko. I trpiš neviđeno psihičko nasilje svakodnevno. I koji će zakon i sigurna kuća tebe zaštititi?
Čitam, ubica Borisa Nemcova dobio 20 godina. U Rusiji, u kojoj živi 150 miliona ljudi. A u Srbiji, sa pet-šest miliona stanovnika, dobio bi 40 na jedan. Bez prava na pomilovanje. Takvi smo mi, megalomani. Pa, kako da se reprodukujemo?