DNEVNIK ROBIJAŠA: Tenkre na Vidovdan

Prođe i ovaj Vidovdan. Uh, dobro je, ništa se fatalno po srpski narod nije desilo. Jer i nema šta više da se desi. Što smo mogli da izručimo, mi smo izručili. Nije ostao kamen na kamenu. I razmišljam, jbt., šta su od Slobe Miloševića napravili kad su ga leta gospodnjeg 2001. izručili u Hag. On je tad postao šef mafije, ali znate zašto? Jer se pred tim sudom branio kao mafijaški bos. Sve je negirao.
A nije bio cappo di cappi tutti dok ga nisu izručili. S tim u vezi, ja sam na ovaj Vidovdan otišao u zatvorsku kapelu i Slobi upalio sveću. Jesam, ovoga mi krsta. Jesam i Giški, da ne lažem. Mnogi su je upalili Giški za dušu, Mladiću i Karadžiću, neki su Arkanu. Ja nisam, jebiga. Šta sam primetio to jutro? Samo Đinđiću sveću niko nije upalio. Čudno, zar ne? Čuo sam da je zatvorski sveštenik išao kod Legije da ga ispovedi. Šta li mu je rekao da olakša dušu? Jbt., koje tajne čuva taj rab božji. Osim ako ne radi za „firmu". Onda lepo sedne, napiše službenu belešku, ista se otpremi na institut i imaju „cijelu stvar". Družba je družba, a služba je služba, zajebi radnju.
E sad, na ovaj Vidovdan u zatvorskoj kapeli mnogo se robijaša pričestilo, a bilo je i krštenja. Napolju plus 40, pred oltarom za deset više. Al' ne mari srpski robijaš, prati liturgiju, krsti se, poje... milina jedna. I kad se sve to završilo, zasedali smo i doneli odluku da zatvorskoj upravi i zavodu za izvršenje zatvorskih sankcija uputimo dopis sa zahtevom da Vidovdan postane slava Zabele. Mislim, nema boljeg datuma od toga, te boj na Kosovu, te Princip ubio Ferdinanda, Vidovdanski ustav, Slobin govor na Gazimestanu, izručenje Hagu... Sve je to refleksija jer među nama su takođe ljudi osuđeni za politički atentat, onda bivši čelnici tajne policije, bivši ratnici, i zato kažem da boljeg datuma za zatvorsku slavu od ovog nema. I cenim da se srpsko društvo toliko demokratizovalo da vidovdanska simbolika može da živi još samo u tvorza i nigde više.

A strahovladu je uveo onaj lepuškasti psiholog što danas po beogradskim kafanama ide od stola i stola i smara goste da je nekad bio predsednik. Jbt., kako da se narod ne plaši kad čovek za tri godine pohapsi više ljudi nego što ih je dignuto u „Sablji". I još se ponosio time. Tenkre

Ne zajebavam se, stvarno tako mislim. Srbi stvarno imaju političku stabilnost. Svako malo idu na izbore, biraju, u zadnje dve godine bila su tri izborna ciklusa ako se ne varam. I izlaznost je bila, bogme, pogolema. To znači da su se Srbi oslobodili, izlaze, biraju, menjaju. A nije ovaj narod što sad glasa neki drugi narod. To je onaj isti narod što je birao Koštunicu, Tadića, 2012. Tomu i Vučića. Narod je isti, samo se promenilo to što nema više straha od vlasti. A strahovladu je uveo onaj lepuškasti psiholog što danas po beogradskim kafanama ide od stola i stola i smara goste da je nekad bio predsednik. Jbt., kako da se narod ne plaši kad čovek za tri godine pohapsi više ljudi nego što ih je dignuto u „Sablji". I još se ponosio time. Tenkre.
Zvuči suludo, ali je kakva-takva sloboda stigla i u zatvore. Hoćeš da postiš, nikakav problem, prijaviš dve nedelje ranije i dobiješ posni meni. Sardine, riblje paštete, kurac-palac... Onda, ima ovde robijaša koji bolje žive nego na slobodi. Imaju tri obroka, lekara, toplu vodu, grejanje, televizor... Ako hoće da se školuju, i to može. I sve za 19 evra po glavi osuđenika, na račun poreskih obveznika. Pa, gde to ima? Bilo je još jeftinije, za 16,5 evrića, međutim, s razlogom i veoma opravdano je poskupelo zbog redovne isporuke toalet-papira. Ova diskont cena, pretpostavljam, najviše je uticala na to da država donese odluku da izgradi još šest zatvora diljem Srbije, od Pančeva, preko Kragujevca, sve do Niša. Bojim se, međutim, da će veoma brzo, a u skladu sa evropskim integracijama, cena sa 19 evra skočiti na 119, koliko iznosi u EU. I tada će problem srpskih robijaša stići čak do MMF i Svetske banke kad obave najprostiju računsku radnju, saberu 119 sa 13.000, koliko je robijaša svakodnevno u srpskim zatvorima.
Za kraj, na Vidovdan su se izlegla četiri pauna. Ima neke simbolike, kao detelina s četiri lista, kao četiri S, Srbin Srbina sekirom seče. Nasekiro ga, jebiga.