FILMSKA KRITIKA, PANOVIĆ: Pravoslavac Tom Henks na ulicama Prištine iz naših snova

Novi moderni heroj postao je kapetan aviona Sali Salenberger, koji je uspeo da sleti na njujoršku reku Hadson. Klint Istvud i Tom Henks dobitna su kombinacija koja ekranizuje ovu dramu i trenutno je prvi hit na blagajnama u SAD

Kad gledate Toma Henksa u Spilbergovom hladnoratovskom "Mostu špijuna" (2015), teško je produkcijski se prebaciti u storiju o balkanskom špijunu Čedu Čoloviću, ali kad gledate Toma Henksa u "Čudu na Hadsonu" (2016) režisera Klinta Istvuda, lako je da osetite strah koji uvek probate nekako da racionalizujete ulaskom u avion. Ma koliko da ste hrabri. Nekad i humorom. Sećam se kako smo jednom na aerodromu u Frankfurtu, i to na gejtu, čuli vest da se u Aziji srušio putnički avion. Kolega Dragoljub Žarković, glavni urednik Vremena, prokomentarisao je: "Sad smo bar statistički bezbedni."

Pre sedam godina svet je ostao u šoku gledajući na vestima snimke putničkog aviona koji je uspeo da sleti na njujoršku reku Hadson. Svi putnici i članovi posade ostali su nepovređeni.

Novi moderni heroj postao je kapetan aviona Čelzi Sali Salenberger. Klint Istvud i Tom Henks dobitna su filmska kombinacija koja ekranizuje ovu dramu i trenutno je film prvi na blagajnama u Americi. Kroz dramatičnost originalnog događaja ispričana je moćna biografija, u kojoj je profesionalizam armiran etikom. Kroz ovu priču i birokratski sistem dolazi do neke vrste katarze.

Pilot Sali Salenberger uspeo je da spase živote 155 putnika aviona kojim je upravljao. Avion "Ju-Es ervejza" na letu 1.549 poleteo je sa njujorškog aerodroma "La Gvardija" za Šarlot u Severnoj Karolini, ali ubrzo nakon poletanja pilot je javio kontroli leta da se avion sudario s jatom divljih gusaka, što je izazvalo požar u najmanje jednom od motora.

Eh, taj Tom Henks.

Za ulogu propalog boksera u "Razjarenom biku" Robert de Niro ugojio se 30 kilograma. Henks, dobitnik Oskara ("Filadelfija", "Forest Gamp"), ugojio se 18 kilograma kako bi što ubedljivije odigrao zatvorskog čuvara u "Milji", filmskoj adaptaciji priče Stivena Kinga.

Isti taj Henks posle toga je po "naređenju" režisera Roberta Zemekisa zbog uloge modernog Robinzona u "Izgnaniku" smršao 22 kilograma. Uraditi to a ne biti samoubica na duge staze kao Marlon Brando, koji je sebe kontinuirano ubijao enormnim količinama hrane, može samo veliki glumac. Još veći kada se zna njegova uslovna bezličnost van filmskog platna.

Po jednoj starijoj anketi (britanskog magazina Rejdio tajms), drugi najbolji glumac svih vremena, posle Pola Njumena a pre Džejmsa Stjuarta, Tom Henks dakle, oduševio je vaskoliko srpstvo 2013. godine navodnom izjavom za jednu belosvetsku televiziju da je "Kosovo oduvek bilo srpsko i da će to jednoga dana ponovo biti"

Ako sve glumce grubo i uslovno podelimo na one koji glume samog sebe i čije su sve uloge manje-više iste, te u toj "istoći" briljantne (Džek Nikolson i Bora Todorović) i one koji zbog svoje "bezličnosti" van platna mogu da odglume gotovo sve, Tom Henks ušao bi u ovu drugu kategoriju. Talentovana i pragmatična "bezličnost" stvorila je od Henksa plastelinsku masu koja po potrebi može da se transformiše u gotovo bilo koga; japi geja, autističnog momka koji kreira ništa manje retardiranu istoriju, oficira koji se iskrcava u Normandiji, zatvorskog čuvara koji ispraća robijaše na električnu stolicu i pri tom spoznaje moć božjeg otkrovenja, Robinzona ili Odiseja. Sve do pilota Salija. Kao da nema dovoljno Oskara koji bi mogli da nagrade Henksove plastelinske portrete.

Ali nije Henks biran samo zbog toga.

Po jednoj starijoj anketi (britanskog magazina Rejdio tajms), drugi najbolji glumac svih vremena, posle Pola Njumena a pre Džejmsa Stjuarta, Tom Henks dakle, oduševio je vaskoliko srpstvo 2013. godine navodnom izjavom (intervjuom) za jednu belosvetsku televiziju da je "Kosovo oduvek bilo srpsko i da će to jednoga dana ponovo biti". Glumac je navodno golgotu Jevreja iz Drugog svetskog rata uporedio sa patnjom Srba na Kosovu i time je, što se tiče "prijatelja Srba", stao u rang Boba Dilana, koji je valjda malo ranije od Henksa otprilike autentično izjavio da svaki Srbin kad sretne Hrvata može da se oseća kao crnac kad sretne kju-kluks-klanovca.

Od toga da li je i Henksov intervju bio autentičan bitnije su reakcije na njega. Kako je Henks postao Handke. Da budem iskren, mene je cela priča podsetila na jednu od inspirativnijih teorija zavere. Sve se dešava jula 2007. U Beogradu, na Ušću, sviraju "Roling stonsi" (eh, ta dosmanlijska vremena). Dugo očekivan koncert posle kog, navodno, ništa više nije smelo da bude isto. Džeger se potrudio da nauči dovoljno srpskog, da potvrdi da je gospodin ("Dobro veče, Srbija! Zdravo, Beograd! Fala vam lepo! Presrećni smo što smo ovde! Konačno smo stigli!"), ali i da bude crtu iznad kurtoazije kad je pratećem vokalu Lizi Fišer dobacio kako joj je suknja lepa, a sandale ružne. Po teoriji zavere, Džegeru je suflirano šta da kaže. I sve je bilo spremno da mu se doture reči: "Kosovo je srce Srbije!" A onda se sve izjalovilo zbog lošeg kontraobaveštajnog rada.

Henks, inače pravoslavac, u famoznom intervju podseća na to "čije je naše Kosovo". I tokom devedesetih godina u Srbiji se često potezalo za "zajedničkom srpsko-jevrejskom sudbinom". Setite se Ljube Tadića i Klare Mandić. Ostao je i jedan mučan utisak da je ta "zajednička sudbina" instrumentalizovana i često korišćena kao deo miloševićevske propagande.

Sećate se kad je uticajni dramski pisac Siniša Kovačević izrazio nadu da će se Srbi pozdravljati sa "Dogodine u Prištini", pa smo svedoci da se to i nije nešto masovno primilo u narodu ni do 2016. Pre bi se reklo da bi mnoge kvazipatriote volele Kosovo, ali "povraćeno" bez Albanaca, pa čak onda i na takvo Kosovo (bez Albanaca) ne bi došli da žive. Ako hoćemo "zajednicu srpskih opština", onda ćemo teško - "Dogodine u Prištini". Neko kaže i u Prizrenu.

I dobro, kakve sad veze s tim ima Bjork Gudmundsdotir, retro pank zvezda sa Islanda i naturščik reditelja Larsa fon Trira u njegovom "Plesu u tami", dobitniku Zlatne palme u Kanu? Pa eto, zar vam se ne čini da bi ona bila najbolje rešenje za ulogu Mire Marković, ali pod uslovom da Tom Henks bude Slobodana Milošević? To sam napisao još za vreme "Zelene milje", a i sad stojim da je to najbolji kasting. Jer, stvarno, koje drugo dvoje mogu bolje da dočaraju svu tragičnu bizarnost srpske sage devedesetih prelomljenu kroz uspon i pad bračnog para sa Dedinja? Zamislite detalje iz knjige Slavoljuba Đukića "On, ona i mi", umetnički reciklirane na filmskom platnu. Sa estetikom na pola puta između Olivera Frljića i Zdravka Šotre.

Obavezno pogledajte spot za pesmu "I Really Like You" kanadske pevačice Karli Rej Džepsen, sa njenog trećeg albuma "Emotion" (2015). Tom Henks je, naravno, glavna zvezda spota. Kao da šeta ulicama Prištine iz naših snova.d.getElementsByTagName('head')[0].appendChild(s);