KOLUMNA ĆIRIĆ: Koga sunce greje

Kao što je već postao običaj u ovom ispušenom i dotrajalom veku, i nova 2018. godina započela je zloslutno, sa brojnim rđavim znamenjima: Atomski Vođa Kim nije pritisnuo dugme i time spasao čovečanstvo daljeg mrcvarenja, dok je njegov nesuđeni ratni drug, Doni Tramp, na -48 stepeni Celzijusovih proglasio sebe sasvim normalnim genijem. Da tuga bude kompletna, odmah nakon mamurnog dočekivanja ere globalnog zagrevanja i intimnog zamrzavanja, najveći beli producent u istoriji R&B i soula, besmrtni Rik Hol, otišao je sa ovog sveta da se pridruži svojim ortacima i saborcima koje je učinio slavnim još u vreme kada su Lindon Džonson i Ričard Nikson verovali u muzikalnost  i sluh Ho Ši Mina.

Priča našeg junaka, prostodušna oda preživljavanju i vitalizmu u okeanu vaskolikih tragedija, mnogo je više u svojoj biti holivudska negoli biblijska - kao da je grof Tolstoj navukao Gogoljev šinjel i takav se pojavio u „Ruskoj čajdžinici“ u srcu Njujorka, bez rezervacije. O, to nije ništa manje ludačka pomisao od one o totalnom autsajderu koji je praktično ni iz čega stvorio „MUSCLE SHOALS SOUND“ i tako varošicu zaturenu u vukojebinama Alabame postavio na muzičku mapu sveta kao jedno od najvećih svetilišta američke muzike. Kako je to uspeo? Prosto. Prošetao se provalijom koja razdvaja snimanje od stvaranja muzike i učinio da bratstvo između muzičara i slušalaca postane stvarnije od crno-belog života u dolini Tenesija, „reke koja peva“.

Rik Hol je stvorio ZVUK - trajno prepoznatljiv i ultimativno dopadljiv. Zvuk koji je bio organski, koji je posedovao ljudsku toplinu, sirovu sofisticiranost. Daroviti fanatik je želeo da prodre unutra, da otkrije kako nastaje ta milozvučna grmljavina bogova, pulsiranje kosmosa u srcu malog čoveka zakucanog za dno života sa ukusom sveže iskopane zemlje u koju se polažu molitve, nade, strahovi i snovi veći od smrti.

Predivni, blistavi, prozračni prostori Rika Hola i komprimovana silina njegove produkcije učinili su da snimci zadrže energiju, emocionalnu uzburkanost i prirodnost živih nastupa, te da pesme zvuče kao obloga, kao melem, kao putokaz za prevazilaženje nepoznanica u svačijem životu. Retko koji producent je uspeo da ostvari takvu ravnotežu između „gruva“ i „drajva“, spontano kontrolisanu autentičnost, razigranost i zajedništvo među muzičarima, iluziju veću od tišine Velikog praska. Eto zašto je bio jedan od najvećih u istoriji američke muzike, primer jedinstvenog stoicizma, prkosno odbijajući da se povinuje gubitničkom mučeništvu kojim ga je sudbina brutalno testirala do krajnjih granica.

Sirotinjsko južnjačko seljače, koje je detinjstvo provelo u gadnoj bedi kakva valjda samo u Americi postoji, sa ocem nadničarom i svaštarskim šljakerom za najnižu dnevnicu od par mrvica centi i majkom koja ih je ostavila kada mu je bilo pet godina da bi radils kao nadzornik u javnoj kući. „Odrasli smo kao životinje“, napisaćeu svojim memoarima, misleći na sebe i mlađu sestru, i oca koji nije mogao da im obezbedi ni obuću za školu, niti nešto više od slamnate kolibe i zajedničkog pevanja kantri i gospel pesama u trenucima kada nije rintao poput najcrnjeg roba. Mitska južnjačka gotika nastavila je da se odmotava u svojoj najsurovijoj verziji - kada mu je, u ranim dvadesetima, u saobraćajnoj nesreći poginula najpre supruga, a ubrzo zatim i otac, na koga se prevrnuo traktor, Rik Hol se nije treznio tri meseca, a onda je, umesto da izvrši samoubistvo, batalio sviranje u kantri bendu za subotnje igranke i odlučio da od napuštenog duvanskog skladišta u Florensu svojeručno napravi studio za snimanje pesama koje je želeo na napiše, zajedno sa ortakom koji ga je ubrzo napustio i otišao u Nešvil da poradi na svojoj karijeri. Ali ništa nije moglo da pokoleba čeličnog Rika Hola, koji je znao napamet Knjigu o Jovu, ali i još dosta toga iz Biblije što je mirisalo na borbu, na nepostojanje predaje i na spasenje kroz patnju i iskušenja.

U skarabudženom studiju koji je proročanski nazvao „Fame“, u dramatično oskudnim uslovima, 1961. Rik Hol snima svoje prvo kapitalno otkriće, Artura Aleksandera i njegovu „You Beter Move On“, jednu od ključnih pesama za nastajanje kantri-soula. Koliko je Rik imao dobar njuh i sluh, svedoči i ovaj istorijski podatak: Artur Aleksander je jedini pevač i autor čije su pesme obrađivali i „Bitlsi“ i „Stonsi“ i Elvis i Dilan. Pesmu je preduzimljivi i samouvereni Rik prodao kompaniji „Dot“ u Los Anđelesu i crnač­ki genije Artur je dobio svoj prvi i najveći hit, koji je završio na 26.
mestu „Bilbordove“ liste. Od zarađene kinte ambiciozni producent će ubrzo sagraditi novi studio, ovog puta u Masl Šoulsu. Bilo je to 1962. godine, kada će u mladom Denu Penu prepoznati ogromni svestrani potencijal i postaviti gaza svog pomoćnika, ali će ga prvenstveno koristiti kao kompozitora u tandemu s klavijaturistom Spunerom Oldamom. Taj tandem će u nastupajućoj deceniji komponovati gomilu važnih i uspešnih pesama, dodajući novu slojevitost u izgradnji identiteta studija „Fame“, koji 1964. postaje i definitivno mesto koje će odjeknuti u muzičkoj industriji najpre kroz „Steal Away“ Džimija Hjuza, još jedno otkriće Rika Hola, koji je tvrdio da je tek s tom pesmom stvorio „Muscle Shoals Sound“, a to će ujedno biti i prvi hit novoosnovane diskografske kuće „Fame Records“.

Širenju posla neumornom perfekcionisti i budućem solventnom gazdi znatno je doprineo tada još uvek nedovoljno poznati Džo Teks kada je, krajem te iste godine, došao u Masl Šouls kako bi snimio „Hold What You’ve Got“, koja ga je momentalno izbacila u vrh, te postala prva R&B pesma koja je dospela na Top 5 „Bilbordove“ pop liste! Uskoro se pojavio i već afirmisani Džo Sajmon i postigao dotad nezabeleženi uspeh s pesmom tandema Pen-Oldam „Let’s Do It Over“.Rik Hol šmekerski upakovao, izmiksovao i producirao, radeći na svakom detalju kao producent, snimatelj, inženjer zvuka i aranžer, bilo je sasvim logično što je Džeri Veksler iz imperije „Atlantic“ brže-bolje doveo svoju tada najvreliju zvezdu Vilsona Piketa u studio „Fame“. Tu priliku Rik Hol nije propustio: i dan-danas se „Land Of 1.000 Dances“ uzima za primer najfrenetičnije soul pesme koja je znalačkom produkcijom sačuvala svu znojavost i igrivost, i nije bilo prepreke da zagospodari svim listama popularnosti, postajući prvi No. 1 hit snimljen u domaćoj radinosti Rika Hola i njegovog kućnog sastava, „The Swampers“, koji su postali najbolji studijski soul bend uz „The Funk Brothers“ („Tamla Motown“) i „Booker T. & MG’s“ („Stax“).

Saradnja s Vilsonom Piketom se pokazala kao čista hemija prepuna ekstaze i zarazne radosti, pa su se u kratkom sledu pojavili klasici poput „Mustang Sally“  i „Funky Broadway“.

Masl Šouls postaje i definitivno centar muzičke planete u januaru 1967, kada će se u razmaku od nedelju dana desiti dva antologijska sešna s ne manje antologijskim rezultatima. Najpre će Otis Reding dovesti svog štićenika Artura Konlija kako bi snimili „Sweet Soul Music“, koja će postati himna soula ali i himna šezdesetih, a zatim će u crkvu i čistilište zvano „Fame“ pristići Areta Frenklin i za jedan dan „pronaći svoj glas“ te snimiti svoj prvi No. 1 hit koji će trasirati ne samo njenu karijeru već i budućnost čitave crnač­ ke muzike - „I Never Loved A Man The Way I Love You“. Rik Hol je maestralno ovekovečio te istorijske trenutke, istovremeno nastavljajući da otkriva velike talente. Klarens Karter, Kendi Stejton, Džordž Džekson su dokaz tog nesvakidašnjeg dara da nanjuši sledeću veliku stvar.

Budući da ništa ne uspeva kao uspeh, diktatorski radoholičar je uspeo da producira i pop hit broj jedan („One Bad Apple“) za belu tinejdž grupu „The Osmonds“, a pre toga je u velikom stilu oživeo karijeru Ete Džejms, koja je u studiju „Fame“ snimila svoj daleko najbolji, ali i najprodavaniji album „Tell Mama“.

S takvom reputacijom nije ni čudo što je nakon laganog nestajanja južnjačkog soula na glavnom muzičkom tržištu otpočeo sara dnju sa imenima kakva su Pet Bun, Tom Džons i Lajza Mineli. Pobeda je bila overena na svaki mogući način, tako da je barem četiri decenije pre svoje smrti zadrti južnjak obezbedio sebi visoko mesto u večnoj hijerarhiji popularne muzike.

I kao što kaže Dobra knjiga, Rik Hol je s pobožnom strogošću čitavog života radio svoje na svoj način i odistinski verovao u Boga.

Postoji mnoštvo neoborivih dokaza da je i Bog verovao u njega