KOLUMNA, GRBOVIĆ: Silni i nejaki

Preturam po vestima ne bih li našao nešto interesantno iz sveta košarke o čemu ću pisati a da ne bude dosadno, jer pisati o srpskoj ligi koja se nameće kao tema postalo je frustrirajuće zato što se ništa novo ne dešava. I čini mi se da svi učesnici jedva čekaju da se završi ovo lomatanje po košarkaškoj kaldrmi Srbije kako bi se najzad okončala još jedna bespotrebno dugačka i jalova sezona, gde čelnici KLS-a jedini profitiraju kažnjavajući sve i svakoga, jer jedino tako mogu da zarade svoju platu i dnevnice. Ali to je stara priča.
Najzad nađoh vest, odnosno konačnu „ispovest" bivšeg selektora Dušana - Dude Ivkovića, gde je na nekoliko strana uspeo da uglavi svoju uspešnu karijeru, obrazloživši svoje političke stavove, ubaci nekoliko mudrolija i pljucne na srpsku košarku i nekolicinu ljudi, među kojima je i moja malenkost, a sve to u tonu povlačenja iz sportsko-političke avanture u koju je bezglavo i nespretno uleteo sa stavom velike zabrinutosti za srpski narod.
Dok uzimam novine i gledam kako viri s naslovne stranice zamišljen i tmuran, osetih da mi je časopis težak tonu, a svaku stranicu sam okretao s mukom sve dok nisam došao do dela u kojem pominje moju „muškost"?!
Pomislih, da nisi zastranio, dragi moj nelegalizovani Dušane „Silni".
Međutim, čitajući dalje, videh da se radi o nečemu drugom pa odahnuh jer sam se ozbiljno zabrinuo još onda kada sam te video kako marširaš na čelu kolone, onako liderski ponosno, istina bez belog konja, vodeći, kako ti kažeš, ucveljeni, upropašteni i obezvređeni srpski narod u protest. Znaš, dragi moj košarkaški volonteru, da je tvoj prethodnik Joža, na koga neodoljivo i simpatično podsećaš, već zauzeo sve pesme, tako da su i tebi, kao i meni, ostale samo novine. Nekako si kratko srbovao, odlikovani visokoletaču, ti koji si oličenje muškosti i hrabrosti, i prebrzo si odustao od ideje o promeni svesti srpskog naroda kao što si nekad menjao košarku od 1987, kada si dobio na tacni selekciju koju je neko drugi pravio i stvarao uz pomoć Hrvatskog saveza, moj veliki Srbine.
Da ne komentarišem tvoju konstataciju kako imamo najgoru ligu u Evropi, gde naši igrači odlaze za male pare u pečalbu po nekošarkaškim zemljama.
Proveo si u KSS toliko godina na svim mogućim funkcijama i bio i patrijarh i monarh, i sada kažeš kako je srpska košarka, koju si ti stvarao i kontrolisao - propala. Da nisi negde pogrešio kada si bio na čelu košarkaške kolone u belom „mercedesu" dok su ovi drugi išli peške, mili moj autarhu, ili ono što si ostavio posle dobrovoljnog rada u reprezentaciji nije moglo da ide tvojim veličanstvenim putem, jer lobotomija koju si izvršio nad tim momcima nije ostavila ništa osim drugorazredne ljude koji se vrte u sve manjim krugovima, preteći da zatvore vrata najtrofejnije kuće Srbije.

Razumem tvoj stav zato što si rođen u Kraljevini Jugoslaviji, kao i Joža, pa je za tebe taj prelazak iz socijalizma u demokratiju bio bolan i nerazumljiv, ali si se brzo snašao preko hrvatske braće, veliki patrioto, s tim da je to nekolicinu nas košarkaša iz Srbije koštalo, prvenstveno mislim na Sašu Đorđevića, koga si uskratio za jedinstvenu karijeru

Odrekao si se srpske košarke kao što si se odrekao svog favorita na izborima, s tim da niste shvatili međusobnu nekompatibilnost jer ti grmiš, a on šapuće dok gromova nema.
U pravu si kada kažeš da je neotuđivo pravo svih građana da imaju svoje mišljenje, makar je tako u demokratiji, koju ti ne poznaješ dovoljno. Uvek si bio samovoljni autokrata i „samoupravljač" jer si samo ti upravljao.
Razumem tvoj stav zato što si rođen u Kraljevini Jugoslaviji, kao i Joža, pa je za tebe taj prelazak iz socijalizma u demokratiju bio bolan i nerazumljiv, ali si se brzo snašao preko hrvatske braće, veliki patrioto, s tim da je to nekolicinu nas košarkaša iz Srbije koštalo, prvenstveno mislim na Sašu Đorđevića, koga si uskratio za jedinstvenu karijeru.
Divim ti se koliko beskompromisno koristiš Duleta, čoveka koga si dva puta resetovao u karijeri i guraš ga kao jurišnika ispred sebe. Znam da nećeš odustati jer nisi navikao na poraze. Ali u ovoj utakmici, pametni moj rođače Nikole Tesle, ne možeš da utičeš na sudije. Kad smo već kod struje, dragi inženjeru, da ne zaboravim, radi li onaj trafo ispred kuće koji je pao s neba, jer se brinem za golubove, znam koliko ti znače, posebno u ovom trenutku kada ti je potrebna muška uteha? Ja te neću tešiti jer nisam dovoljno muškarac po tvojim kriterijumima. Nađi drugoga.
Uostalom, ja sam konzervativan u tom pogledu i porastao sam u takvoj sredini gde se muškost podrazumeva, a ti si opet čovek iz Beograda, za razliku od mene, kome su moderni društveni tokovi pristupačniji pa se i ne ljutim na tvoje opaske o muško-muškim odnosima.
Da završim, dirnula me je tvoja ispovest i biserna istina koju si prosuo iz sakrivenog bokala duboke prošlosti, malo brljajući i onda i danas, ali to ide s godinama, znam po sebi, jedino što me brine jeste uspomena na tebe. Ipak, potrudiću se da ne odeš u zaborav tek tako, pa ću s vremena na vreme podsetiti na tvoj lik i delo. I pročitaj V. Nazora ponekad, čisto da se podsetiš životne lektire onog doba... Prijaće ti u zasluženoj legalnoj penziji.