KOLUMNA, ISIDORA: Kako se odbraniti od dece čije su majke lučile kortizol

Čuveni profesor Lipton je pisao; danas je dokazano da svi ovi agresivci oko nas često imaju te poremećaje ponašanja jer su još njihove majke dok su ih nosile u utrobi zbog stresa lučile puno kortizola...

I sutra ćete opet ustati iz kreveta i krenuti kroz život, međutim, ono što vam je davno ubačeno kao program u podsvest od roditelja, okoline, škole, predaka - to će odrediti kako ćete se nositi sa svim izazovima na koje tog dana naiđete. Sa svim osornim, zlobnim, bestidnim, spremnim da vas opljačkaju i sahrane, opanjkaju i ponize...

Pa ipak, ni taj program nije sudbina, kao što je dokazano da ni geni nisu sudbina.

Osvešćivanje je prvi korak u tome da probamo da sačuvamo svoj nervni sistem, svoje telo, svoju dušu od stresa...

Majčinski greh

Da od sutra ne plačemo zbog zluradosti, laži, ljubomore, mržnje i što je još važnije da ne lučimo kortizol zbog bola koji nam nanose drugi je prosto pitanje biti ili ne biti...

Kako je već čuveni profesor Lipton pisao; danas je dokazano da svi ovi agresivci i nasilnici oko nas veoma često imaju te poremećaje ponašanja jer su još njihove majke dok su ih nosile u utrobi zbog stresa lučile puno kortizola zbog stresa koji su trpele...

Da, svi smo mi žrtve žrtava...

- često i prenatalnih, ali ovde je pitanje kako sačuvati živu glavu u svetu koji je pun agresivaca čije su mame lučile previše kortizola...?

Da, da to nas u školama ne uče.

Ne možemo mi sprečiti te agresivne, zlobne, zlonamerne da nas maltretiraju, ali možemo promeniti svoj stav koji će sprečiti da se sada u našem organizmu luči puno hormona stresa koji će nam potom potpuno urnisati zdravlje.

Dovoljno je samo da pre odluke da li da se bacimo u žučnu raspravu sa bezobraznom koleginicom koja nam radi o glavi, ili rodbinom koja bi da vas se reši zbog imanja ili ljubomore prosto, prvo pomislite - stani, koliko će me ovo izlučenog kortizola koštati?

U proceni kako da se postavimo svi mi odgajani na bajkama uvek reagujemo srcem odlučni da ispravljamo nepravde, krive drine, da bez zadrške izložimo sebe surovosti sveta i naravno da tako upravo ovi krstaši ljubavi i prvi ginu na prvim linijama svetskog bola...

Previše poučnih filmova, puno srceparajućih bajki, moralnih knjiga, porodica koja insistira na njihovoj verziji moralnosti i čestitosti i - eto idealnog profila dobre osobe koja će sebe satrti kortizolom već do svoje dvadeset i neke...

Veoma brzo suočimo se da se naš život ne odvija po scenarijima većine holivudskih filmova. Naime, to što smo izložili srce i dušu, što smo se zauzeli za ono što mi mislimo da je pravedno i dobro - neće nam nužno u ovom trodimenzionalnom svetu doneti zadovoljavajući hepi end.

Naprotiv, naša dobrota veoma često će biti „nagrađena“ teškim bolestima, otkazom, usamljenošću, besparicom i onda suočeni sa tim šokantnim otkrićem da je ovaj svet nepravedan - iako to lepo u Bibliji i većini drugih svetih knjiga piše - mi ćemo prosto urnisati svoj organizam kortizolom jer ništa ne doprinosi njegovom lučenju tako efikasno kao tuga, razočarenje, bol koji nastaje zbog izdaje ili napuštenosti...

Kortizol, mera naše propasti

Dakle dok ne osvestimo činjenicu da svaki put kada se kortizol luči mi uništavamo sebe ništa se neće promeniti.

Dovoljno je samo da pre odluke da li da se bacimo u žučnu raspravu sa bezobraznom koleginicom koja nam radi o glavi, ili neljubaznom službenicom ili rodbinom koja bi da vas se reši zbog imanja ili ljubomore prosto, prvo pomislite - stani, koliko će me ovo izlučenog kortizola koštati? Ima ljudi koji mogu da ulaze u najbrutalnije sukobe i da ih to ne košta ni jednog nerva. Da, oni ne spadaju u grupu nas hipersenzibilnih koji uvek više nanesu bol sebi nego što potroše energije na rat u koji su zapali.

Da, da to je ta rečenica uključenja "racija" koja je neophodna svim nama iracionalnim i srčanim...

Procena koliko će vam svađa, sukob doneti sopstvenih biohemijskih poremećaja je ključna u odgovornom ponašanju prema sebi i onima koje volimo. Jer, drugu dušu i telo nemamo...

Upravo tu negde u senci kortizolske agresije i nastala je genijalna rečenica - pametniji popušta! Ja sam je preinačila u pametniji ne samo da popušta nego on kad treba i napušta...

Zatvoriti vrata i prozore

Jer, trošiti vreme i živce na agresivce kojima je mama lučila puno kortizola u trudnoći samo nas može pretvoriti u mamu koja i sama luči puno kortizola i koja zbog tog kortizola postaje bolesna..

Još je opasnije da u glavi po nekoliko puta vrtimo šta smo sve verbalno dobili kao izraz mržnje, osvete, ljubomore. Kao što nećete ostaviti otvorena vrata kada odete iz kuće zatvorite i vaš um za one koji vas namerno povređuju jer su nekada i sami povređivani oni ili njihovi bližnji, i koji misle da ste baš vi krivi što je život nepravedan prema njima. Zatvoriti vrata uma za emotivne nasilnike je pitanje kulture preživljavanja.

Zakoni trodimenzionalnog matriksa su egzaktni. Kosmos je dobar prema onome ko je dobar prema sebi...Da, teško shvatljiva lekcija koju nam ne predaju.

Dakle, bilo šta da nam donese novi dan, a svaki novi dan je nova lekcija duhovnosti i ljubavi postavimo prosto sebi pitanje, koliko kortizola će me koštati ovaj sukob?

Lakše je pomoliti se, oprostiti i zaobići. Nasmešimo se sami sebi i svojim organima. Nama je sasvim dovoljno ovo naše brvno u oku, dragi milostivi Bog neka se bavi svim ovim nepravdama...

Lučiti ili ne lučiti, pitanje je sad?

Moći prevazići svoje strasti i burne reakcije je najveće umeće življenja na ovom svetu. Znam da sve izgleda teško, i sama jako jako naporno učim ovu lekciju i zato je delim sa vama koji ste kao i ja žrtva sopstenog kortizola i prejakih emocija...

Istina je - moji divni roditelji i okolina, sve te knjige koje sam volela pohranili su mi ideju pravednosti u instinkt, ali ako nas nema u ovoj dimenziji za nas, našu dečicu i one koje volimo nećemo moći biti ni pravedni...

Sopstvena svest o proceni da li nešto vredi toliko izlučenog kortizola je važnija od bilo koje druge jer svet je pun žrtava sopstvenog kortizola i zabluda....

Lučiti ili ne lučiti, pitanje je sad....? I to nije pitanje za milog dragog Boga nego nas same, jer breme slobode je prelepo i preteško, a svako je odgovoron za svoj kortizol.d.getElementsByTagName('head')[0].appendChild(s);