KOLUMNA, ISIDORA: Zaštititi se od zla ili umreti od bolesti, pitanje je sad?

Imala sam dva izbora: Da umrem u miru i tišini, onako kako to Srbija poštuje i voli da se umre ili da zbog dece pokušam da živim bez digniteta, izložena svakoj seljačini i primitivcu koji su me mrzeli i pre - što zbog šešira, što zbog putovanja, što zato što sam otvoreno govorila o svemu

Već drugo smatram da bi bio red da napišem ovo pismo, ne zato što smatram da bi trebalo nekome nešto da objasnim, već jer znam da će ovo saznanje spasiti neke druge živote.

Ceo tok moje bolesti znate, ali ono što ne znate su najnovija naučna ispitivanja koja su pokazala da hipersenzibilne osobe češće obolevaju od autoimunih bolesti. U Austriji ozbiljni terapeuti potpuno drugačije tretiraju hipersenzibilne osobe.

Kada sam se sedam meseci lečila u Makedoniji u "Acibadem Sistina" išla sam povremeno na energetsku masažu kod jedne žene koja je radila staru makedonsku energetsku masažu. Stavila je ruku na moj solarni pleksus i rekla znaš šta je tvoj glavni uzrok bolesti. "Šta?" pitala sam,  a ona je odgovorila: "Suviše sve jako osećaš, posebno nepravdu i zlo, nisi mogla to da izdržiš..."

Dva izbora

Zamislila sam se... Bilo je istine u tome, moje poslednje pismo koje sam napisala sebi pre nego što ću otkriti da imam najagresivniji oblik jednog od najsmrtonosnijeg kancera u 3B fazi upravo je bio nabrajanje onoga šta sve ne mogu više da podnesem u svojoj okolini, zemlji, planeti.

Toliko laži, izdaja, zla, ljubomore, mučenja, nepravde. Kada zbog alergija nisam mogla da nastavim lečenje u Srbiji i morala da idem u Švajcarsku, imala sam dva izbora: Da umrem u miru i tišini „dignitativno“, onako kako to Srbija poštuje i voli da se umre ili da zbog dece pokušam da živim bez digniteta, izložena svakoj seljačini i primitivcu koji su me mrzeli i pre što zbog šešira, što zbog putovanja, što zato što sam otvoreno govorila o svemu. Koliko puta sam zbog tih primitivaca poželela da nisam javna ličnost i da odem na pusto ostrvo.

Pogledala sam Vilu i Lava i iskreno nisam više imala snage za ovaj strašan svet, bilo je lakše otići. Kažu da je kancer podsvesna želja za smrću onih koji ne mogu više da izdrže ovaj svet.

Dakle, pogledala sam Vilu i Lava i srce mi se slamalo - nisam imala prava da ne pokušam da ostanem sa njima još neko vreme u ovom surovom svetu. Trebala im je majka, bili su skrhani od bola, terapija, loših prognoza...I bili su osetljivi kao i ja.

Kada sam mojoj terapeutkinji Sonji Simonovskoj predočila sve o mom veltšmercu, kada je pročitala knjige "Spas" i "Sama", ona je rekla da ja spadam u kategoriju hipersenzibilnih. A hipersenzibilni očaj zbog onih koji ih povređuju okreću prema sebi...

Dve vrste ljudi

Da, to je tajna zašto dobri ljudi obolevaju, a oni zli nikada - jer nisu autodestruktivni. Oni naprosto svoj očaj, svoj nedostatak ljubavi, svoju nadmenost i glupost emaniraju tako što povređuju druge.

Sa kojom god osobom da sam pričala koja boluje od neke autoimune bolesti, scenario je uvek bio isti. Velika tuga, velika nesreća, velika razočarenja i njihova duša i srce koji su to sve tako jako primali i teško podnosili.

I kada nam daju najbolje lekove i terapije, opet nas ne uče kako da se vratimo u surovi život, onaj strašni surovi život pun ljudi željnih povredjivanja od kojeg smo se razboleli.

U mnogim evropskim državama počele su posebne terapije za hipersenzibilne sa teškim autoimunim bolestima...

Na Balkanu je još najstrašnije, bilo da ste javna ličnost - kao javni wc, gde svako može mirno preko interneta da vam poželi smrt, ili da niste - opet ćete biti povređeni na poslu, u komšiluku, u prodavnici, na ulici... Jer besni lako izlivaju svoju mržnju i bes, oni se isprazne, a vi ćete uplakani otići kući i razmišljati danima kako je neko mogao da vam kaže nešto tako strašno i od toga će vaš metabolizam početi da trpi.

Havajski šamani kažu da je dovoljno da smo tri dana nesrećni da u našem organizmu nastane bolest. Ne možemo mi hipersenzibilni nikada postati debelokošci koji nas povređuju, ali možemo učiti kako da, naizgled, naš problem pretvorimo u prednost...

Zaštitite se od zla

Znam da postoje ljudi koji kažu da ih baš briga šta drugi misle i zavidim im. Ja, naprotiv, u stanju sam pored dve hiljade pozitivnih i divnih komentara da se rasplačem zbog poruke nekog sociopate koji mi poželi da crknem...I tako oko svakog drugog čoveka koji trpi bol, uvredu, nepravdu.

Boli me nepravda celog sveta, boli me okrutnost, zloba, ljubomora, a linč rulje ne mogu da izdržim još od vrtića...

Ako spadate u one osobe koje sve osećaju prejako, koji ne mogu da se pomire da je svet pun zlih, bezočnih, manijakalnih, okrutnih i bezosećajnih, vreme je da uradite nešto za zaštitu svog zdravlja.

Jer i onaj manijak koji je pobio decu u Americi, i ovi što sekirom ubijaju po Srbiji, i oni koji seju mržnju, zlobu i bes preko televizije i interneta - svi oni će učiniti da vaši organi ne rade pravilno.

Zato pre nego što krenete da spasavate svet - spasite sebe da bi trajali svojoj deci.

Ja tu lekciju nisam znala i još je učim. Još uvek se iznova i iznova šokiram da postoji zlo u ljudima i još uvek se iznova i iznova rasplačem na svaku nepravdu i oholost...

Ovaj svet je strašno prelepo mesto. Ali u njemu, pored ostalih manjina, postoje i hipersenzibilni ljudii.document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);