KOLUMNA, IVAN RADOVANOVIĆ: Dan zaljubljenih

Dragi moji čitaoci (ono dvoje koje stalno pominjem), hajde da batalimo istoriju danas, moram tako, pošto računam da nije red da ne kažem da je prošle nedelje bilo važnije od svega to što mi je otišao drug - Nebojša Spaić Spaja.
I ne znam kako da pišem o nečemu drugom, a ne znam ni kako da pišem o njemu pošto to uvek može da se pretvori u pisanje o sebi, što bi mi danas bilo odvratno.
Opet, da ponavljam sve ono što je već rečeno, kako da vam kažem, pljunuo bi me odozgo, a nije to neko do čijeg vam mišljenja nije stalo.
Zato, hajde da vam samo nešto prepričam, ne znam ni sam zašto, a vi dok čitate, uzmite neku kobasicu (Spaja je tvrdio da su Rusmirove najbolje), popijte pivo, zapalite cigaretu, on će to, s one strane, pozdraviti, i znaće da svet još nije sasvim propao, pa da čak i za neke ljude još ima nade. Za one koji to znaju da cene - kobaje, pivo i cigaretu.
Elem, sve je to bilo u vreme kada smo nas dvojica znali da naljutimo, a sasvim bespotrebno, svoje žene, on Tamaru, a ja Olju, pa smo se onda nalazili da radimo ono što svi muškarci rade, odajući se slatkoj patnji i prekrasnom osećaju koji izaziva pomisao da te, eto, ne razumeju, i da si neshvaćen i da je, stoga, jedino što ti je preostalo da nađeš srodnu dušu, da popijete nešto zajedno, i pojedete, i olakšate namučenu dušu, a ako tu bude još i ljutih papričica u ulju, gotovo da ništa lepše ne može da se desi.
Osladi se to, te smo Spaja i ja dosta vremena provodili zajedno, malo posramljeni, a malo više srećni, otkrivajući svakog novog dana novu kafanu u koju treba otići i osveštati svoju veliku mušku žalost.
I jedno veče nas put nanese do Perice, a zima je bila, mi ušuškani, sneg nam se prosuo po ramenima, a kafanica svetli kao iskrice iz kamina i prosto nas zove u zagrljaj, i u sigurnost koja i inače ne postoji nigde drugde nego u čvarcima, ajvaru, kiselom kupusu, junećoj supi, mladom siru i rebarcima i pljeskavici koje Perica sprema.
I uđemo mi, a kafana još prazna, a nekako svečana, svi nas tu znaju, smeste nas za sto, donesu rakijicu, predjelo, i taman da počnemo o svojim mukama, mudri Spaja primeti da nešto nije uredu.

Ne znam da li kraj uopšte i postoji. Ali znam da sam jedan jedini put izašao s nekim na Dan zaljubljenih, i da je taj neko bio Spaja. I ta veza prosto ne može da se raskine

- Šta?
- Stolovi - kaže Spaja.
- Šta sa stolovima?
- Imaju cveće, i upaljene sveće, i uglavnom po dve stolice - objasni Spaja.
Pa dobro, kažem onda ja, spremili ih za večeru, i sve je baš slatko, šta se buniš, i baš sam hteo da nastavim o onome što me tišti, ali Spaja ne bi bio Spaja kada ne bi isterao stvar do kraja.
- Ne budi glup, rekao je, vidiš da su počeli da dolaze gosti.
- Vidim, pa šta?
- Pa sve po dvoje, vidiš.
- Ne razumem.
- Čovek i žena, momak i devojka, parovi.
I šta da vam kažem, morao sam da zaćutim i da se udubim. Sve je bio u pravu. Sve par do para, napunila se kafana, svi doterani, smeškaju se u odsjaju sveća.
- Znaš šta je? - kaže na kraju Spaja.
- Ne, šta?
- Glup si. Koji je danas datum?
- Valjda četrnaesti, što?
- A šta je četrnaestog?
Onda sam ja rekao „jebote!", i počeli smo da se kikoćemo, kao pravi par, pošto to i jesmo bili, eto, u kafani, 14. februara, na Dan zaljubljenih.
Da vam ne pričam i da smo se uhvatili za ruke i mahali njima, i da je gledao on mene pa ja njega, i da smo govorili „ju!", nazdravljali, skroz preslikavši delikatni gej manir, na delimično zgražavanje pravilno uparenih gostiju, i apsolutno odlučni da i svaki sledeći 14. februar i Dan zaljubljenih provedemo zajedno. Da li je neko pritom rekao i „jebeš žene", ne mogu da se zakunem, a ako je i rekao, bilo je pod dejstvom alkohola i ne bi trebalo da se važi. Mislim, posle se svako od nas pokunjeno vratio kući, i sledeći put smo se videli učetvoro, i išli smo mi kod njih u Bogovađu, i oni kod nas za Novu godinu, i Spaja i ja smo nastavili da se viđamo po kafanama, do samog kraja, ako može da se kaže da tako nešto, kraj, uopšte i postoji.
Ne znam. Možda ga i ima. Ali znam da sam jedan jedini put izašao s nekim na Dan zaljubljenih, i da je taj neko bio Spaja. I ta veza prosto ne može da se raskine. To sam hteo da vam kažem umesto istorije. Bog zna zašto.