KOLUMNA, MAGIČNI: S reformom u ruci

Uzrok naše propasti nije to što smo se odrekli kralja, samoupravnog socijalizma, svetosavlja, kosovskog zaveta. Propadamo kroz propast jer smo se odrekli seksa, koji jedini spaja dušu i gušu, telo i jelo, te donosi radost đipanja i trpanja, ulaženja i izlaženja kroz ista, milostivo odškrinuta rajska vrata

Predrazvodna tarapana na koju se navukao čak i takav prevejani estradni vuk poput Ace Lukasa, a u kojoj su mu feministička nimfomanija i majčinski nagon za muškom piletinom otupili svaku želju za zdravorazumskim kurčenjem i pravedničkim gnevom, vrlo ubedljivo dokazuje jednu od mojih apokaliptičnijih teza. Elem, nekada muževni Srbi su, izgleda, duboko ubeđeni da su prošla ona vremena kada se od mešovitopolnih avantura bogovski živelo i bogovski umiralo.
Umesto slavljenja Svetog Bluda, najmlađeg praznika koji je patrijarh Irinej niški kanonizovao u bescarinskoj zoni Patrijaršije i dodatno uneo kao crveno slovo u svom rokovniku, doživeli smo da nekadašnji „Eskobar turbo-folk roka" javno patetiše i histeriše kao ostavljena mlada kojoj je menstruacija najbolja drugarica. Ko bi mogao i da pomisli da će roker Lukas, bajkerskog izgleda i hromiranog glamura, blenuti ispred televizora prateći poput siročeta tursku seriju „Majka" dok mu iza dimija i zarova zrikavi košarkaš Jare lupa banane u bračnom krevetu s baldahinom i satelitskom antenom?! Da bi se nakon raskrinkavanja preljube od dežurnih komšija i požarnih medija okliznuo na koru od jedne od banana i tresnuo svom veličinom svoje pojave na dotad uredno zbrinutu suprugu, koja je bila i supruga Lukasovog kuma, ali joj ni to nije bilo dosta, nego je htela i pare i jare i mozak od muzare! I zbog tog spoticanja i dočekivanja na ženino telo, čelom u čelo (jer žene nemaju obraz), nekada buntovni narodnjački idol bez džilitanja je dopao policije i Suda za specijalne rodne zločine. Gde je opet degutantno kukao i glasom „malog mrava" spominjao testament, pa još i zahtevao starateljstvo nad sopstvenom, od stresa trokiranom muškošću. Zvezda mačo manekenstva - Aca Limeni rašrafio se naočigled publike i pretvorio u operetsku seksualnu socijalu. A u međuvremenu, dok je ženska paučina plela ribarsku mrežu za brkatog kapitalca, ugledni muškarci iz našeg transrodnog vrha odrodiše se od zvezde splavova i podmornica kao da mu nikada nisu zalepili menicu na čelo u delirijumu i tremensu, ili naručili tekilu u prahu sa slamčicom za udisanje...

Feminizam - nacizam
U redu, nije nikakva službena tajna - naprotiv, to nam na zastavi stoji umesto grba! - da je Srbijica postala masovno leglo feminizma, jedinog legalnog nacizma u politički korektnoj vladajućoj sadašnjosti. A znamo da nacističko učenje dozvoljava ravnopravno jebanje samo u koncentracionim logorima, gasnim komorama i rovovima na ruskom frontu. S tim što gebelsovska logika hramlje, što je čini sadistički nepredvidljivom, kao što pokazuje i mučenički primer Ace Lukasa. Premda nije duvao balone za Paradu ponosa, nije nosio „žutu traku muškosti", niti je bio tretiran kao legitimna meta na kuropaćeničkim sedeljkama u Keve Jevrosime bb, a ni poziv za „žensko odeljenje" u Hagu mu nije stigao, čak ni za pripremno ročište - ipak je završio na raspelu s krunom od upotrebljenih vaginalnih tampona i uložaka, urlajući svojim nekada hitmejkerskim glasom staru psovku iz doba gospodskih baba koje su umele da se razgoropade: „Daj mi Bože da ti vidim pičku!"
Mislim, i one ministarske glumce, Lečića i Manojlovića, ostaviše njihove zakonite družice, pa se prašina slegla ko pozorišna erekcija koju su ova dvojica očigledno glumila zaboravivši na replike koje su im date umesto govora tela.
Na stranu skandali koji nas čine postmodernom zajednicom zooloških vrtova i monaških baštica, ostaje da lebdi to pitanje što izaziva sušenje usta i slivanje niz noge: otkud tolika kastraciona malodušnost u ovom narodu, i to baš u reformskim trenucima njegovog odrastanja? Znam, reći ćete kako su srpski elitisti definitivno izabrali da, umesto seksualnih jahača, budu jahači apokalipse, a kakvo vođstvo, takve i uzde. U redu, ali kako onda, depilirana braćo i brkate sestrice, mislite da stvarate „istoriju" (i sve što ide uz nju) negirajući seks kao tvorca ne samo „istorije" nego i nas samih? Pa, sva je prilika da je kucnuo zadnji čas da vam Magični izrekne dijagnozu: uzrok naše propasti nije to što smo se odrekli kralja, samoupravnog socijalizma, svetosavlja, kosovskog zaveta, ili kako se sve ne naziva naša vazda unijaćena vera, propadamo kroz propast jer smo se odrekli seksa, koji jedini spaja dušu i gušu, telo i jelo, te donosi radost đipanja i trpanja, ulaženja i izlaženja kroz ista, milostivo odškrinuta rajska vrata...

Impotentni 5. oktobar
Avaj, pepeo decenije „godina raspleta" nije se čestito ni ohladio, a već je buknuo novi plamen pravednosti i slobode. Da, desio se (uzdah!) 5. oktobar - najimpotentniji događaj otkako je Srba i sveta! Zamislite taj nepodnošljivi paradoks: navodno se rečenog dana odigrao revolucionarni prevrat a da se nikome nije digao! Ni vojnim generalima, ni policijskim generalima, ni bešumnim specijalcima, ni liderima DB-a, ni idealima sklonim gardistima... A ni samom narodu, koji je, kako su potonji događaji pokazali, došao na „zborno mesto" da bi kidnuo od kuće i naročito od vršenja bračnih i predbračnih dužnosti, a ako može usput nešto da se mazne od skupštinskog inventara, eto razloga da se glava porodice pokaže kao snalažljivi i odgovorni domaćin, i da tako obezbedi sebi alibi za produžetak apstinencije unutar porodične postelje. I posle svi, kao, nešto bučno negoduju pitajući se šta bi s promenama.

Dakle, šta nam valja činiti u ovom živom blatu licemerja i nedojebanosti? Evo pobedničkog scenarija, za koji Magični zadržava autorska prava. Idemo redom, jedno po jedno i jednog po jednog. Najpre se mora izaći u javnost s vladinim saopštenjem da ne postoji nikakav sukob između Vulina i Vulinove tetke, već saobraćajki Zorani, onako više ljudski nego ženski, smeta što se njene kolege Lončar i Šarčević drže za ruke dok hodaju po debelim ministarskim sagovima. Onda joj oni oralno otpišu i objasne svoje „gej gestove" kao nediplomatski pokušaj da se umilostive članovima pariskog, londonskog i surčinskog kluba, a radi otpisivanja dugova za kurvanja njihovih prethodnika.
Zatim, onaj tranzicioni provodadžija Vujović ako misli da koliko-toliko isplativo uda najalaviju srpsku radodajku zvanu „Mis Privreda", neka pusti abar kako se tenderi u novoj, ultrademokratskoj Srbijici raspisuju po neronovskom principu: ko od kandidata ima najduži i najtvrđi polni kurac, njemu bušotine nafte i probušeni rudnici; ko ima najprohodniju guzicu, njemu fabrike lekova sa obogaćenim vazelinskim programom za ceo Balkan i Bliski istok; ko ima najdublje grlo, njemu hoteli s bazenima i poljoprivrednim zemljištem. Muški i transparentno, a u duhu naše epske tradicije.
Razmislite malo pre nego što ubedite sebe da Magični opet tera skurnju bez ikakvog smisla za stvarnosni humor. Pažnja, sa svih strana čujem jedno te isto škrgutanje i režanje: „Kad će već jednom ovde pući pa da sve rešimo ko ljudi, jednom zauvek!" Priznajem, građanski rat ima svojih draži kao „klasno čistilište", ali je, brate, krvavo komplikovan, začas pređe u nekontrolisanu zarazu i, kao što svi prokleto dobro znamo - uvek prežive oni najkvarniji i najljigaviji, kosmički ološ. Zato bih žarko želeo da čujem glasove koji kažu: ovom narodu treba kvalitetno pražnjenje u smislu da ga svako svom protivniku surdukne onako kako samo srpska anima ume. Uostalom, pošto se u ovoj zemlji svi žale kako su ga ispušili, zar ne bi bilo logično i kolektivistički mudro da cela preostala Srbijica postane konačno JEDNA PUŠIONA. E, dragi moji klasni neprijatelji, to se zove „sabornost" u patnji i zadovoljstvu.
I za kraj ovog futurističkog predanja udeliću vam jedno zicer proročanstvo. Znate kada će se dogoditi odistinske reforme u Srbijici? Kada se na naslovnoj strani „Službenog lista" pojavi Doktor policije, obučen samo u trofejnu pandursku šapku koja će mu ponosno visiti od donjeg stomaka do kolena, kao da je okačena o stameni čiviluk od najplemenitije orahovine. U to ime, Magični vas pozdravlja prigodnim mahanjem.