MAGIČNI ĆIRA: PUŠTANJE MUZIKE I PUŠTANJE GASOVA

Jedna od najvećih tekovina skorašnje sedeljke i samitskog partijanja Atomskog Vođe Kima i Trgovačkog Vođe Donija jeste intimni fakat da je prilikom te istorijske seanse nepobitno otkriveno da je famozno „tajno Teslino oružje“ njegova zamrznuta sperma, koja je stalno snižavala nivo apsolutne nule i otuda izazivala naučnička čuđenja te budila generalsku maštu.

Velika otkrića se uvek prikazuju kao dvosmerna redaljka u sistemu spojenih noćnih sudova. Tako je nakon ovog otkrića usledilo novo: od tog čudotvornog semena, kao prvo i zasad jedino poznato zamorče, začeo se začetnik Megatrenda, Mića Jovanović, a na veliku žalost doktora Šešelja. No, manimo se Šešelja, koji nikada neće skapirati da pravo muško ne sme verovati profesionalnim neženjama poput Tesle i ostalih odmonašenih čudaka.

Ovde govorimo o nekome ko je skapirao da je kapiranje kaprica neobrazovanog gazde nešto kao Edipov kompleks izvrnut naglavačke, iliti dojenje Barbike na sisi Darta Vedera. Dobra knjiga „Elite s Volstrita“ kaže u psalmu o derivatima nafonosnih bušotina otprilike sledeće: Digitalizacija Srbijice može bez Rasima Ljajića; može i bez Ratka Božovića i bez Vladete Jerotića. Štaviše, može i bez Šolaka i prateće logistike - od kineske železare u Leoniju do borskog rudnika iz doba jure. Ali digitalizaciju na ovim turbulentnim, teslinski gromovitim prostorima nije moguće sprovesti bez Miće Jovanovića, hodajuće Trilaterale, jednoosobne masonske lože u nacionalnom taetru okrutnosti i melodrame. Mića Jovanović je tvorac svih glavnih mega-trendova u kreativnoj industriji i kulturalizaciji uljuđene, a gledano unazad mnogo puta unazađivane nam domovine. On je „Dositej evrpoeizirane Srbijice“. Jedini živi Srbin kome se klanjaju i patriotski fašisti Prve Srbije i mondijalistički nacisti Druge Srbije.

Naravno da sve ovo nije bez razloga: Mića Jovanović je izvršio totalnu, radikalnu reformu univerzitetskog tržišta, za koje je učinio više od svih večernjih škola, partijskih kurseva i rektorskih politbiroa. Zahvaljujući njemu, demokratizacija ovdašnje fakultetske zajednice poprimila je razmere pandemije te istakla potrebu apdejtovanja sadašnjeg Ustava Srbijice kako bi se u novom Ustavu definisalo njeno novo, istorijski potpuno utemeljeno ime - Diplomirana Republika Srbijica. U prevodu na svakodnevni život, u ovoj zemlji tradicionalno labave državnosti više ne postoje zanimanja bez diplome overene štambiljom odgovarajućeg fakulteta, u zavisnosti od prirode profesije koja se građaninu daje na slobodno raspolaganje i upravljanje.

Nakon što je iškolovao najraznovrsnije kadrove do najvišeg stepena mastera i tastera, neumorni vizionar Mića je pre izvesnog vremena obelodanio svoju nameru da otvori prvi i jedini u evropskom svetu smer za diplomirane di-džejeve, pravilno uočavajući sve masovniju upotrebu istih na raznovrsnim skupovima i zabavama, mahom za mlade svih uzrasta, kao i za one ozbiljno sredovečne koji tradicionalno vole sve što vole mladi. I, gle čuda, najedared se podiže galama negodovanja iz nekih učaurenih akademskih krugova i sveznajućih slojeva. Neki ljudi sa staleškim titulama i nejasnim namerama krenuše da kritikuju Mićinu ideju o proširenju obrazovnih mogućnosti našeg naroda i narodnosti, nazivajući je maltene lakrdijom za olako sticanje profita od troškova školarine, a koji se ne razlikuju od troškova školovanja za ostale radne i neradne diplomirane profile sedmog i po, osmog i po i devetog stepena.

I tako je Mića Megatrend, čak i mimo svoje volje, isterao na videlo sve licemerje i koristoljubivi konzervativizam državno budžetiranih prosvetitelja. Pitanje je vrlo prosto i vrlo razoružavajuće: kako to da nikome od tih dekanskih plemena nisu smetala zanimanja koja su odavno zaživela, a mnogo više su upitna u odnosu na klasičnu šemu školstva i prosvete? Zar nismo odavno okruženi diplomiranim starletama koje su prodrle i u našu diplomatiju, gde su svojom egzotičnom pojavom uticale na mnoge ezgotične državice da povuku priznanje Kosova kao samostalne države? Šta je s diplomiranim autodidaktima koji požrtvovano obavljaju zahtevne poslove kakve podrazumeva zvanje univezalnog ministra? Jedan li je do sada promenio četiri resora, pet kabineta i šest rekonstrukcija vlade? A šta tek reći za one visoko i specijalno odškolovane kadrove koji su se po Srbijici zapatili poput korova kao što su diplomirani fonderi, diplomirani bageristi za regulisanje divlje gradnje, ili diplomirani atentatori?

Samo tendenciozni umovi mogu da ne vide pozitivno naličje novog diplomiranog zanimanja. Jer i laiku je jasno da di-džejisanje podrazumeva širenje pozitivnih vibracija, kolektivnog veselja, i kao takvo od velik je društvene koristi eksperimentisati i sticati nova znanja i nove metode puštanja muzike pored već pomalo prevaziđenih stilova koji se grupišu u dve vrste, „serato“ i „traktor“, kako ih je Mića sažeto i slikovito skockao u svojim tablicama mojsijevskih spoznaja. I kako za „estradizaciju prosvete“ optužiti nekoga ko di-džeja vidi kao labradora za prepoznavanje opijata te shodno tome akcenat stavlja na prevenciju i edukaciju u cilju sprečavanja neodgovornog drogiranja i zloupotrebe neregistrovanih narkotika, a što će sve budući didžej diplomci morati da savladaju kao školsko gradivo, teoretski i praktično?

Umesto malicioznog kevtanja i besmislenog kritikovanja, valjalo bi Miću podržati, i to na konkretan, kongenijalan način - poštujući širinu i dubinu Mićinih misli, koje su uostalom već neko vreme patentirane, i to sa pozlatom, a kroz spomenarsku koliko i spomeničku istoriju Megatrenda, koji je danas institucija ravna SANU, ali životnija i inspirativnija u prevaspitavanju vladajućeg duha vremena.

A to vreme, uvek naše i uvek svoje, zahteva mnogo novih profesija, zanimanja koje će pobediti smrtonosnu dokolicu savremenog čoveka izloženog bezbolnim i bezbednim avanturama interneta, antivirusnim virtuelnim igrama ispod prestola, kao i informatičkim komforom koji previše realistički priziva stanje sveznajućeg konzumenta. Eto, recimo, zvuči paradoksalno, ali u Srbijici ne postoji strogo definisano zanimanje „diplomirani poslanik“ - iako poslanika ima više nego bruto dohotka po glavi (grbini) stanovnika. Jeste, svi su oni dovoljno potkoženi i nafatirani da mogu, poput mnogih srpskih smrtnika, začas da kupe fakultetsku diplomu ili doktorsku titulu s disertacijom, ali oni se prilično bukvalno ponašaju kao „predstavnici naroda“ te im je uvek slađe da novac daju na eskort prostitutke, na all-inclusive kurve, ili na retro droplje nego da nezarađenim a važećim novcem kupuju diplome. Pri čemu se svi oni rukovode zajedničkim iskustvom preživljavanja u epohi kada nisu bili poslanici - tada su mogli da se bezbroj puta uvere u ništavnost visokog obrazovanja kada je u pitanju posao s visokom platom. Štaviše, svi ti budući poslanici su se nagledali diplomiranih stručnjaka koji su završili na buvljacima ili na tatinoj radničkoj penziji i maminoj klin-čorbi. A takve pasjim refleksom stečene predrasude moraju se promeniti ukoliko želimo da produžimo ispravnim putem, s ciljem daljeg oporezovanog progresa koji vodi u predvorje Četvrtog rajha, u dvorište ispred svete čekaonice za kandidate-pripravnike. Da li je moguće nastaviti napred ovim tempom kojim se naša vlada razgalopirala ako u parlamentu nemamo isključivo diplomirane poslanike? Naravno da ne! Bez diplomiranih poslanika sajt „pornhub“ će i dalje biti gledaniji od vladinih izveštaja, dijagrama, vektora i skalara. E, zato je Mića Megatrend potrebniji Srbijici nego što je Srbijica potrebna njemu. Uostalom, Slovenci su pre nas prepoznali njegovu genijalnost pa su ga pozvali da tamo kod njih magistrira-doktorira, ali je njegov domoljubni mozak ipak odabrao matičnu zemlju za vršenje specijalističke prakse, što je redak primer srećnog obrta u našoj skorijoj istoriji.

Gledajući strukturu naše perspektive iz nužno zakrivljene vladine perspektive, kao i perspektive nevladinog sektora, iskristalisala su se ona najpreča zanimanja koja garantuju prosperitet u ovoj zemlji sporta i razonode: diplomirani učesnici TV rijalitija; diplomirani makro, a shodno tome tu je i diplomirani žigolo, odsek neženja. Zatim diplomirani uvlakač (ovo je posebno važno zanimanje za obnovu našeg mentaliteta, jer uvlakača treba stabilizovati u jednoj guzici kako ga ne bi optuživali da je prevrtljivac koji ne razlikuje tange od ženskog prezervativa). Takođe, diplomirani davaoci sperme za obnovu dinastija Nemanjić i Obrenović, bez kojih je naša evropska staza kao saonice bez Deda Mraza...

Ipak, iako posle svega navedenog budućnost Megatrenda kao inkubatora ideja deluje vrlo izvesno i pobedonosno, priznaću vam da se ponekad sa zebnjom pitam šta će se desiti ako Mića u zanosu inovacija obznani kako će otvoriti odsek na kojem bi se sticale diplome za zvanje Velikog Vođe. Bojim se da bi u tom slučaju morao pod hitno da se preseli kod Tesle i Pupina. Jer, uprkos svojoj panteističkoj sveprisutnosti, Veliki Vođa ne postoji u množini. U to ime, molimo se da Mićin razum iskaže svoje ljudske limite u godini raspleta.