POVRATAK U BUDUĆNOST: Work and travel

Dakle, počelo je. Leto, to mislim, period koji obožavam, valjda zato što uvek najebem. Veselo, nema šta. Prvo se ova mala udala, što sam vam se već žalio, ali bez jedne sitne napomene: kada vam se to desi, nemojte, ni slučajno, da se pravite pametni, pa da na njeno pitanje - da li da promenim ili zadržim prezime - odgovorite: Ma nema veze, prezime te ne određuje.

Jok, posle takvog nastupa ona stvarno promeni prezime! Mislim, da li je normalna?! Trebalo je lepo da joj kažem, more marš, i da završim s tom pričom. Što sam morao da kenjam, pojma nemam, pravo da vam kažem. Zato sam sa Sofijom bio otvoreniji. Može u Ameriku, ali pod mojim uslovima. I sve ih je ispunila, da ne pričam koliko me je i to pametovanje koštalo.

I eno je sada tamo, program work and travel, radi u nekom „McDonaldsu“ u Denveru, pardon, na periferiji Denvera, vukojebina neviđena, video na Google Earthu. Da sam je poslao kod Buce u Borču, bolje bi bilo, em pristojna kafana, em znam čoveka, em znatno jeftinije, da vam i to kažem. No, hajde, rešili smo i to, kako-tako, videću dete na jesen, valjda će da me prepozna, a i ja nju. Šta ćete, imam tu traumu.

Mene tata jednom čekao na železni­čkoj, pa zagrlio mog druga, sladak mali bio, valjda mu proradila podsvest i davna želja da mu neko fino dete bude sin. Ostalo mu to još od mog rođenja. Prvih šest meseci nije hteo da me slika koliko sam ružan bio. A što sam na stanici plakao! Da vam ne pričam. Užas. Hajmo dalje. Jeste da nisu tu, ali sam bar oslobođen njihovog letovanja. Jedna će da ga provede u „McDonaldsu“, a druga nek se obrati mužu, ionako je uzela to glupo prezime, nema šta ja tu da se više mešam.

Nego šta ću sa Martom? Jeste da razredni kaže: „Ne brinite, rešićemo“ (voli me taj čovek, ima bivšu ženu, sve se razumemo i ispričamo, svinje muške šovinistič­ ke), ali ja nešto baš i nisam siguran. Uči ona, kao, a ja gledam iz prikrajka i računam da je uvalim Mariji. A Marija, oštra žena, već je odlučila da naš Relja ide na kazneno-popravni boravak kod babe u Surčin, da okaja školske i druge pubertetske grehe. Podržavam, a još kada je ubedim da Relja povede i sestru, ništa bolja nije bila, ima super da bude i njima i meni. Baba ima ono plastično bazenče na naduvavanje, a ja dve brige manje.

Ostaje mi samo da vidim šta ću sa Aljošom, samo da izađe iz kazne što ne dolazi na vreme kući, ali on je mali, lako kažnjiv, pa ću i to već da rešim. Možda ga podsetim da je prošle godine razbio vrata na apartmanu? Eto, draga moja deco, tata vam je sredio letovanje, od Denvera, preko Surčina, do Ritopeka, gde šaljem Aljošu, tamo nema šta da se razbije, sve je puklo, odavno. Onda ide najteži deo. I zove se Olivera. Kovrdžava, i leti nezaustavljiva. Pa mi je već saopštila da namerava da idemo, redom: u Atinu, u Sorento, na Ibicu, malo u Crnu Goru, a za ostalo ćemo da vidimo.

Uostalom, ne mogu celo leto da kažnjavam decu, moramo negde i njih da vodimo, oboje, pošto sam ne bih umeo, a i ona mora na more, doctors order, ili će već da izmisli nešto drugo. I sada pregovaramo. Atinu sam skoro uspeo da uklonim. Tamo su i Vasa, i Bojka, Joksimovići (nisu u Rodi, da vam ja kažem)... I otići među njih, voljene i drage ljude, objasnio sam joj, nije nikakav odmor. Moramo ovde, pa onde, Mikonos, kafane, doručak, ručak, večera, celodnevno druženje, pa ti probaj bilo šta da uradiš sam, a da ne pričam da smo matori za bludničenje, u grupi. I gotovo da je pristala.

Pominje sada tri dana u Atini, ali i to ću da miniram, dugačko je leto pred nama. Za Ibicu ću lako, treba samo da pomenem par detalja, par ljudi, da je malo vratim unazad, osvežim memoriju, i daleko ostrvo će ostati daleko, hvala Bogu, zauvek. Sorento mi je već problem, ali rešavam. Čitam knjigu, historijsku, ima mnogo detalja o tome kako je Tiberije na obližnjem Kapriju podigao letnjikovac i otpočeo ono što se danas zove turizam, i svi su detalji dovoljno gadni da ona, puritanka odnedavno, neće tamo hteti ni za živu glavu.

Dakle, ostaje Crna Gora. Ni slučajno. Bar dok je nama Borskog jezera. I domaćeg turizma. A znam i ko će da je nagovori ako ja neću. Eto. A gde ćete vi? Na letovanje.