PRIČE NEBOJŠE JEVRIĆA: Tetejac, tetka

Napravio ga je ruski konstruktor Tokarjev u Tuli.

Nosi oznaku TT.
Rusi su imali ogromne zalihe municije „mauzer", koju su zaplenili od Carske vojske.
To je kalibar koji je koristio i automat „špagin". Zato je Tokarjev dobio nalog da konstruiše „tetejec".

Bio je to najbolji pištolj Drugog svetskog rata.

Ali nigde nije doživeo takvu slavu kao kod nas.

Kod nas je „tetka" imala metke sa ojačanim punjenjem.

Ali ga je voleo i srpski seljak. Kad ga zadene za pojas, pa krene na slavu, svadbu, prosidbu, a onda otrese šaržer iz „tetejca". Niko kao on.

Šiptari su za njega davali najbolje june.

U Evropi „magnum" si mogao dobiti za „tetku".

Probijao je pancir. S njim je dobar strelac mogao ubiti divlju svinju. Prolazio je kroz lim automobila kao kroz sir.

Bilo je još pištolja, ali „tetkinu" slavu nikada nijedan dostigao nije.

Kad je Milošević održao govor na Gazimestanu, zapraštali su „tetejci", i nisu prestajali da pucaju narednih deset godina.

Nije bilo mačo mena u Srbiji koji nije nosio „tetku" za pasom.

Vezanost Srba za tetke najbolje je opisao Timotije Nestorović u knjizi „Problem tetkinstva u Crnoj Gori". Izdanje SANU, između dva rata. Čuvena je vezanost Crnogoraca za „tetke". Zato su „tetejcu" tepali „tetka".

Ko je pre rata imao „tetejca", taj je bio gazda. Kad zasikće „tetka", rodilo se muško dete, uglavljena je proševina.

Bio je to vojno-državni pištolj za obučena čoveka. Vojsku, policiju.

Mnogi je od rikošeta metka „tetkinog" postradao.

Za ratnog vremena izdato je preko sto hiljada dozvola za TT.

Nijedan ozbiljan krimos u predratno vreme nije bio bez njega. Utoka nad utokama. A bogami i veliki broj noćnih dama nosio je u torbici „tetku".

Uz čiste gaće, prezervative, šminku...

Nosila ga je Dana, kelnerica iz „Belog grada". Ispod helanki.

Zdenko Prda je bio džeparoš na glasu.

S dobrim opijumskim vezama u Makedoniji koje je na mardelju stekao.

Naša zajednička devojka Sorana, kod koje sam zamenjivao Zdenka Prdu dok je bio na službenom putu u Zabeli, nosila je Prdin pištolj u torbici kad su zajedno išli da rade džep po autobusima iliti treskama, kako se tada govorilo. Sorana je bila najbolji zid. Obučit. Dok je ona pritiskala putnika spreda, u miniću, dekoltirana, Prda ga je radio otpozadi.

Napaljeni putnik (putnici su ovce u jeziku džeparoša) nikada ne bi provalio da ga rade. Vadili su novčanike, barke, čak i u polupraznoj treski.

A „tetka" je bila u Soraninoj torbici za svaki slučaj.

Kad su otac pukovnik i majka pokušali da odvoje Soranu, brucoškinju, od gudriranja, Sorana im je zapretila „tetkom".

„Tetka" je bila opasno oružje. Opasno i za onoga koji ga nosi. A kamoli za onog koji puca. Kad bi se seljaci zavadili oko međa, često je siktala „tetka".

„Da zapjevam nemam volju dok ne čujem glas pištolju", pevali su po selima pod planinom.

A onda bi se začulo siktanje „tetke".

Mnogi su glavu zijanili od rikošeta.

„Tetka" nije oružje za svakoga.

U noćnoj kafani na Ilidži pili smo i pevali kao kozaci Tarasa Buljbe u Soči.

Jedan glavat, kosoga čela hvalio se da je na dar od komandanta dobio „tetku", „tetejca".

Za drugim stolom je sedeo Vuk, četnik iz Brodareva.

Dosadila mu je hvala.

„Šta će tebi pištolj kad ga nikad upotrebiti nećeš? Niti smiješ!"

Noć je odmicala. Put prema Palama bio je presečen. Bila je zima, ali se usijala bubnjara. Rakije je bilo sve više, a pameti sve manje.

„Kažeš, ne smijem?", rekao je onaj glavati i dogmatičan.

„Ne smiješ!"

Glavonja je repetirao i zapucao.

Vuk se srušio. Zalud je bilo zvati doktore. Izdahnuo je pre nego što je pao na pod.

Plamen u zapaljenoj zemlji se polako gasio.

Rat je prigašen, ali su nosioci oružja s dozvolom, kad ih je strah prošao, dobili sitnu knjigu od vlasti.

Stigao je porez za držanje oružja, i to za sve ove godine.

Sede njih trojica u „Ludoj kući", nijedan rata nije video. Popili i razgovaraju.

Strah je prošao, a pištolj i dozvola su ostali. Treba porez da se plati. A ne plaća im se. Od kad su dobili dozvolu, pre dvadeset pet godina, nisu plaćali. Sad se to nakupilo.

Voleli su Srbi svoje „tetke". Sad ih se treba otarasiti. A ne znaju kako.

Prošla ih je ljubav. Sad treba da se plati.

„Tetka" je pala u zaborav. Kao i sve ljubavi.

Samo ponekad, kad Zvezda ili reprezentacija daju gol, zasikću „tetke" iz solitera.

Uzalud ih policija traži.