UVODNIK, IVAN CVEJIĆ: Kosovo u brzoj traci

Ulazimo li u završnicu briselskog dijaloga Beograda i Prištine? Uskoro će biti tačno pet godina od kako su tadašnji premijeri Ivica Dačić i Hašim Tači seli jedan naspram drugog (Tači je kasnije govorio da su bili udaljeni tri metra) i jednočasovnim razgovorom otvorili proces čiji je cilj normalizacija međusobnih odnosa. Uz dvojicu političara tada je bila Ketrin Ešton, koju će kasnije na mestu šefa evropske diplomatije naslediti Federika Mogerini.
Ulazeći, od oktobra, u šestu godinu briselskih pregovora, osećaj da se ova stvar privodi kraju podstiče se sa svih strana. Evropa želi uspeh jer bi joj to koliko-toliko vratilo samopouzdanje da je sposobna da rešava komplikovana međunarodna pitanja. U Prištini su uspehom pregovora uslovljeni daljem napretku ka evropskim integracijama, a pre svega ukidanjem viznog režima. Srbija je takođe svesna da je pitanje Kosova ubedljivi prioritet kada je reč o odnosima sa svetom i da od napretka na tom polju zavise pomaci na svim ostalim. Zainteresovane su i Sjedinjene Države, koje su poslednjih meseci pokazale, hitrim rešavanjem kriza u Makedoniji i Albaniji, da žele da nastave u istom ritmu, odnosno da ubrzaju stabilizaciju Balkana.
Kosovski dijalog, koji već mesecima tavori, izdignut je na nivo predsednika, između ostalog i zbog toga da bi bio brži i efikasniji. Srbiji odgovara ovakav princip, jer njen predsednik, kao ubedljivo najuticajnija politička ličnost u zemlji, ima pun kapacitet i da pregovara, ali i da efikasno utiče na sprovođenje dogovorenih rešenja. Srbiji odgovara i ubrzanje procesa, jer je pre svega zainteresovana za uspostavljanje i što skorije funkcionisanje Zajednice srpskih opština. Ovo rešenje iz Briselskog sporazuma predugo čeka da bude primenjeno, pre svega zbog ometanja u Prištini, gde je centralno pitanje lokalnih političkih trvenja među Albancima upravo Zajednica srpskih opština. Malo je, međutim, ostalo prostora za opstrukciju i postalo je sasvim realno da formiranje Zajednice bude jedno od prvih dogovorenih rešenja koje će biti primenjeno.

Briselski dijalog prošao je, dakle, tačku u kojoj će se tolerisati izvrdavanja i uvažavati unutrašnja politička opravdanja. To što u Prištini još nema vlade, očigledno nije bila prepreka da se dijalog nastavi, a sastanak Aleksandra Vučića i Hašima Tačija dobar je dokaz za to da se u Briselu neće večno čekati da se na Kosovu konsoliduju političke prilike. Pokazalo se da je to bila prilično uzaludna taktika "domaćina" pregovora, koja je samo doprinela odlaganju rešenja, ali po svemu sudeći od nje se odustalo. Političke prilike na Kosovu tek bi mogle da se zakomplikuju početkom rada Međunarodnog suda za zločine koje je počinila OVK, a to je apsolutno centralno mesto oko kojeg se vrti politički život na Kosovu. Prema najavama, tokom jeseni, a najkasnije do kraja godine, mogle bi da budu podignute prve optužnice za zločine koje je počinila OVK, a to već neko vreme izaziva uznemirenje na svim stranama kosovske političke scene. Sud je već realnost, on je u julu postao operativan, ima 15 sudija i predsednika, usvojena su njegova pravila, tako da su prvi procesi pred vratima. I sa te strane, svako eventualno odugovlačenje briselskog dijaloga već je "pročitano" i za njega neće biti razumevanja.
Ubrzavanje je, dakle, očigledno, a s tim u vezi teško je izbeći utisak da je na njega uticala Amerika. SAD su očigledno bile nezadovoljne pre svega brzinom, ali i načinom na koji je Evropa doskora rešavala krizna pitanja u svom dvorištu i odlučila da se ponovo direktno uključi u balkanske peripetije. Opterećena sopstvenim mukama, sa Bregzitom i finansijskom krizom pre svega, EU je marginalizovala Balkan, što je početkom godine i priznala, najavljujući da će mu se vratiti kao jednom od svojih spoljnopolitičkih prioriteta. Amerika je to pogurala utičući da krize u Makedoniji i Albaniji budu rešene američkom brzinom.
Ukoliko se budu obistinile želje predsednika Srbije Vučića da uskoro ugosti predsednika i potpredsednika SAD, nema sumnje da će Kosovo biti pitanje broj jedan na tim sastancima. Zato je ovde reč o blagovremenom hvatanju dobrog tajminga za razgovor o Kosovu sa onima koji na njega imaju ubedljivo najveći uticaj.
Pozicija Srbije u odnosu na kosovsko pitanje sada izgleda ofanzivno, i to u međunarodnim okolnostima koje takvoj ofanzivi idu naruku. Svi uticajni igrači u ovom momentu zainteresovani su za to da dijalog u Briselu bude ne samo deblokiran već i prebačen u bržu traku. Beograd demonstrira da je spreman za donošenje važnih i teških odluka, a takav pregovarač, osim što uživa veći respekt kod ostalih učesnika, ima više šansi da za sebe izdejstvuje povoljniji ishod.