INTERVJU, MUTA NIKOLIĆ: Žalim što nisam osvojio Evroligu

Pomoćni trener košarkaške reprezentacije Srbije za Ekspres govori o olimpijskim suzama, o buđenju košarkaške provincije, basketu sa Draženom Petrovićem, Bobiju Marjanoviću, opkladama, saplitanjima i padovima, verovanju u svoje principe i ceni koju zbog toga plaća

Miroslav Muta Nikolić je tipičan primer kako jedan košarkaški stručnjak radi protiv sebe. Čovek koji ima oko da detektuje talenat, znanje, iskustvo i ideju da napravi igrača reprezentativnog formata nikad nije uspeo da valorizuje svoje veštine. Zašto je čovek koji je rastužio Stefana Karija i proizveo desetine vrhunskih košarkaša ostao sinonim vrhunskog štimung majstora, dobrog zezanja, ludih provoda, boemštine i dosetki, a ne simbol košarkaškog uspeha.

Bio je asistent Željku Obradoviću na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. Tada je Jugoslavija osvojila srebrnu medalju. Za nekoliko nedelja otvoriće se vrata Rija 2016. Koliko se on u tom međuvremenu promenio?

- U principu, ja sam uvek isti. Bio sam pomoćnik Željka Obradovića. Pet godina sam bio s njim u reprezentaciji. To je jedan prelep period moje trenerske karijere. A kako smo prolazili. Da ne bi ispalo da se ja hvalim, citiraću Bodirogu: "Gde je Muta, tu su i svi uspesi reprezentacije." Ne što je tu moja uloga mnogo značajna, nego me igrači poznaju i vole. Znam kako ću s njima, možda više onako na psihološkoj bazi. A kad je reč o onome što nisam od Atlante uspeo da uradim ili da uradim više, jeste to da nisam radio na svojoj karijeri. To mi užasno smeta. Morao sam da budem još uspešniji trener. Po mojim parametrima, to znači da vodim neki evroligaški tim. Zbog toga mi je jako žao. Nisam opterećen nekakvom svojom veličinom, uvek sam bio uz našu reprezentaciju, ali minus moje karijere jeste izostanak uspeha na klupskoj međunarodnoj sceni. Konkretno, nisam osvojio Evroligu!