KOLUMNA, GRBOVIĆ: Fabričko podešavanje

Da li to znači da sada, kada Zvezda raste i polako ulazi u evroligaški pubertet, a Partizan nestaje i zakopava svoju istoriju, dolazi vreme za normalizaciju odnosa?

Predrag Danilović prvi čovek srpske košarke. Njegova minijaturna kampanja koja je sadržala plan i program razvoja i oporavka srpske košarke definitivno je uticala na mišljene delegata koji su glasali za njega kao jedinog kandidata.

Ali sve je unapred bilo poznato, tako da to i nije neka senzacionalna vest osim što je ceo događaj bio propraćen sa nekoliko medijskih pikanterija, koje su servirane uz tradicionalni srpski obrok nepoverenja i omalovažavanja, koji se na kraju pretvorio u desert i onda kroz dirljivu farsu biva poslužen svim konzumentima.

Rasplakavši košarkašku publiku svojim odlaskom, bivši predsednik u srceparajućem intervjuu predaje džojstik Daniloviću da nastavi igru koju je on igrao pet godina sa željom da ne skreće sa njegovog puta. Razmenivši nekoliko serdarskih deviza po lošem kursu unapredi budućeg predsednika u vojvodu koji će sa istom vojskom koju je on odabrao u nove pobede.

I dok sam se opraštao očiju punih suza sa bivšim predsednikom, pažnju mi privuče fatamorgana koja mi se ukazala u predgrađu Beograda.

Budući predsednik KSS i prvi čovek crveno-belih u prijateljskom ćaskanju u krugu fabrike, koja je i kolevka košarke u tom delu grada, raspravljaju o budućnosti srpske košarke i normalizaciji odnosa između Crvene zvezde i Partizana.

I dok se Danilović brani floskulom da će biti prvi među jednakima i vodiće računa podjednako o svim klubovima u Srbiji, doktor amortizuje svoju retoriku oko izbora i onako, na njemu svojstven način, šaljivo preti brzim rešenjima u svoju korist ako nešto ne bude onako kako on bude hteo

Vizija koja mi se ukazala posle nekoliko dana pretvorila se u stvarnost i kroz medijsku brigu prikrila dojučerašnjiu oštru kritiku Danilovićeve kandidature.
A samo kad se setim onih dana...

I dok se Danilović brani floskulom da će biti prvi među jednakima i vodiće računa podjednako o svim klubovima u Srbiji, doktor amortizuje svoju retoriku oko izbora i onako, na njemu svojstven način, šaljivo preti brzim rešenjima u svoju korist ako nešto ne bude onako kako on bude hteo.

Dojučerašnji ljuti protivnici vratiše mačeve u korice, sedoše za fabrički astal i za nekoliko sati zaboraviše crne i crveno-bele tačke kojima je obeležen put na kome je bilo ozbiljnih sudara tokom svih ovih godina.

Nisam razumeo zajedničku poruku o boljim odnosima između uprava?!

Da li to znači da sada, kada Zvezda raste i polako ulazi u evroligaški pubertet, a Partizan nestaje i zakopava svoju istoriju, dolazi vreme za normalizaciju odnosa?
Crvena zvezda može da čeka razrešenje problema između FIBA i EKA jer je bivši predsednik prineo Partizan kao žrtvu na oltar FIBA uz pristanak nekoliko zbunjenih čelnika crno-belih koji tu odavno ne pripadaju.

Iluzija koja se stvara ovakvim javnim dogovorima i rešenjima zaboravlja na vojsku koja je stvorena decenijskom netrpeljivošću između ova dva kluba, a za koju su krivi sadašnji pregovarači i prognani trener, koji je bio jedan od neprijateljskih faktora X ovakve politike.

Razumem Danilovića i njegovu želju za poboljšanjem mehanizma koji je zaribao u rukama bivšeg dunđera, posebno u delu nacionalne lige, ali da li će to moći da sprovede sa oficirima koje je nasledio "po babine linije" svojim dolaskom?

Protivprirodna ljubav koja se iznenada izrodila između nekolicine bitnih ljudi u srpskoj košarci nema baš besprekornu biografiju odnosa koji će garantovati mirni tok sprovođenja zacrtanih planova i programa oporavka i rehabilitacije.
Kapitalni problemi koje će naslediti svojim dolaskom ostavljeni kao nerešeni suštinske suprirode i tiču se opstanka nacionalne lige i generalnog poboljšanja takmičenja u svim kategorijama.

Hvatajući se u koštac sa nabujalom rekom problema u krhkom čamcu sa neproverenom posadom, Danilović će naići i na menadžerske brzake koji se nalaze na najosetljivijim mestima i stoje tu odavno, a napravljeni su od prepreka baš ljudi sa kojima će morati blisko da sarađuje u njihovom rešavanju.

Prirodno gravitiranje prema ovom ljutom Hercegovcu, pa čak i kada greši, dozvoljava mi da verujem u put koji će odabrati. Vreme koje je iza njega jeste svedok, a vreme koje je pred njim biće sudija budućih događaja.

Quo vadis, sklanjam u kovertu koja će biti preporučeno poslata u Sazanovu onog trenutka kada se bude i ako se bude ogrešio o kanone košarkaške religije.