KOLUMNA, GRBOVIĆ: Gaudeamus igitur

Košarkaška reprezentacije Srbije odlaskom na Kopaonik započela je proces priprema za predstojeće Evropsko prvenstvo, na kojem će probati da se domogne trona i overi čuveni beogradski balkon, gde su bili dočekani nebrojeno puta.
Okupljanje igrača koje je selektovao Aleksandar Đorđević ni ove godine nisu mimoišli otkazi, povrede i sindromi „samo tetki da odnesem lek", ali Saša se odavno pomirio s faktorom X kada je nacionalna selekcija u pitanju, tako da se drži maksime: koga nema, bez njega se mora. Optimizam koji nesebično deli na konferenciji za štampu uliva nadu da možemo da se prikrademo evropskom peharu uz sve probleme koji nas prate pred početak takmičenja.
Igrati za reprezentaciju Srbije, zemlju svetskih prvaka, trebalo bi da bude vrhunac karijere svakog igrača u bilo kojoj selekciji nacionalnog tima. Nažalost, nije tako. Lojalnost i patriotizam odavno su zamenjeni ugovorima za koje više strepe menadžeri i svi ostali koji se hrane na leđima igrača, savijajući ih nemilosrdno i svakodnevno ne vodeći računa o imidžu tih mladih ljudi, od kojih većina ulazi nesvesno u poslovne aranžmane zanemarujući korene istorije igre kojom se bave i javni značaj koji imaju u narodu, posebno kada predstavljaju sportsku elitu svoje zemlje.
Otkazi u A selekciji su se pretvorili u epidemiju neodazivanja, a sada je i univerzitetski spisak ostao uskraćen za skoro sve igrače na koje je računao trener Zoran Todorović.
Prenemaganje i bezobrazluk s kojima su obrazložili svoj nedolazak na početak priprema posledica je vaspitanja tih mladih Srba i specifična zamena teza kod igrača i čelnika KSS koji vode košarku. Ovakva sramota nije smela da se dogodi, posebno kod selekcije koja je poslednja stanica pred ulazak u A tim.
Krivicu za to nepoštovanje snose ljudi koji vode mlađe selekcije jer su morali da obave razgovore sa svima pre objavljivanja spiska, takođe klubovi za koje oni igraju snose odgovornost isto koliko i igrači, menadžeri, roditelji, a na kraju i sam selektor Zoran Todorović, koji je pre neki dan šaljivo komentarisao kako natpis na trenerkama mešaju sa Sirijom i Sibirom pa mu je čak padalo na pamet da skida obeležje zemlje Srbije. Pedagogija na delu! Besmislenost frustrirajuće demagogije kojom je prožeto celokupno košarkaško biće Srbije najviše je prisutno u struci kao najvećem problemu srpske košarke.
Paušalno i burazerski birajući selektore mlađih kategorija u menadžerskim kuloarima i u neprestanoj trci za novcem, izgubili smo supstancu koja je bila svetski jedinstvena i okrenuta strahopoštovanju kulta nacionalnog tima, gde su najbolji od najboljih.

Trošeći u prazno pojmove koji čine biće države, činite uslugu onima koji upravljaju tom decom i omogućavate im da lako manipulišu njihovom budućnošću, jer ti ljudi prošlost smatraju nepotrebnim balastom u njihovim planovima, koji ne trpe čak ni otadžbinski poziv jer banka je njihova domovina

Smeta mi što ti isti treneri bezbrižno podnose odvođenje maloletne dece u inostranstvo hvaleći se kako su ih oni pripremali i otkrivali, a ne shvatajući da se poverenje u našu struku odavno urušilo pa stranci na vreme reaguju i dovode ih u svoje redove puštajući ih da igraju čak i Evroligu jer naši stručnjaci više ne prepoznaju ni asove, a kamoli perspektivne igrače. Čast izuzecima.
Smeta mi gubitak ponosa kod svih koji su pozvani da budu deo nacionalnog tima, posebno kod mladih, i vatre koja treba da se upali u srcima igrača koji su prvi pozvani kao nekad njihovi slavni prethodnici, ali to bi moralo da ide iz kuće, a ne s terena.
Zbog svih takvih stvari, na kraju, smeta mi beskrajno i bespotrebno mlataranje trenera, rukovodilaca i svih zaduženih za razvoj košarke o talentima i lojalnosti prema otadžbini, zastavi, himni, koji uvek završavaju time „da s ponosom nose dres nacionalnog tima", a u stvarnosti ne rade ništa na edukaciji, nego samo izbacuju trivijalne parole.
Trošeći u prazno pojmove koji čine biće države, činite uslugu onima koji upravljaju tom decom i omogućavate im da lako manipulišu njihovom budućnošću, jer ti ljudi prošlost smatraju nepotrebnim balastom u njihovim planovima, koji ne trpe čak ni otadžbinski poziv jer banka je njihova domovina.
Vama koji otkazujete, naprasno se povređujete i razbolevate, evo poruke:
„Patriotizam je kada ti ljubav prema vlastitom narodu bude na prvom mestu."
(Džordž Bernard Šo)