KOLUMNA, GRBOVIĆ: Gospodar vukova

Opraštam Duletu što je poklekao pred insajderima koji su njegova tvorevina i što je neoprezno okrenuo leđa Brutu i sledbenicima koji su ga nasledili

Nova godina je na pragu, i kao što je običaj, svode se računi, odbacuju stare stvari i, što je najvažnije, vreme je praštanja shodno najvećem hrišćanskom prazniku Božiću.

Preturajući po tekstovima koje sam napisao, vidim da sam protrčavao kroz period od pre nove ere pa do virtuelne budućnosti. Sedeći u košarkaškom vremeplovu koristio sam razgovore sa Sokratom, Arhimedom, klanjao se Cezaru, tumačio Njutna i Ajnštajna na svoj način, zloupotrebio S. Hokinga, slušao Mocarta, pisao basne, divio se Bergmanu i Nikiti Mihalkovu, borio se s Dart Vejderom i citirao Kafku, Egziperija, Puškina, Tolstoja...

Koristeći velikane iz elitnog puka istorije, filosofije, nauke i kulture, kroz metafore sam probao da košarku predstavim kao živi organizam koji diše, kreće se, raste i napreduje.

Ako se neko našao uvređen, neka mi oprosti jer poštovanje prema vremenu koje sam proveo u ovom sportu dozvoljava mi da svoje strahove o budućnosti srpske košarke iskažem kroz tekstove koji sadrže sintezu prošlosti i budućnosti i, normalno, emocionalnu dimenziju nastalu analizom svih zbivanja u protekloj deceniji.

Opraštam Doktoru koji je upotrebio svoju veliku olovku da stavi tačku na crno-beli svet i što je primenio sve mehanizme koje poznaje da povadi zube lavu i pretvori ga u vegeterijanca koji je sada lovna atrakcija njegovih crveno-belih pretorijanaca

Kao što rekoh, u Novu godinu uvek idemo s novim nadama i željama za boljim rezultatima, pa je vreme da i ja oprostim svima koji su me motivisali da pišem o njihovom liku i delu.

Opraštam Eks predsedniku sve strahove i neznanje tokom njegovog mandata, a koji je srpsku košarku sveo na samoupravljačku tezgu nekolicine prekupaca i što ništa nije uradio da spasi nekoliko klubova koji su se ugasili.

Opraštam Doktoru koji je upotrebio svoju veliku olovku da stavi tačku na crno-beli svet i što je primenio sve mehanizme koje poznaje da povadi zube lavu i pretvori ga u vegeterijanca koji je sada lovna atrakcija njegovih crveno-belih pretorijanaca.

Opraštam Duletu što je poklekao pred insajderima koji su njegova tvorevina i što je neoprezno okrenuo leđa Brutu i sledbenicima koji su ga nasledili.

Praštam Gorštaku, njegovom satelitu iz finansija Čaku Norisu, tužibabi (ljubi ga tašta) i neuspešnom kladioničaru za sve što su uradili da Partizan bude ovde gde jeste. Večiti drugi.
Opraštam im tajne večere, ručkove, savetovanja i svaku crno-belu platicu koju zarade zahvaljivanjem klecanjem i ispunjavanjem tuđih bolesnih želja.

Opraštam vam malodušnost, slabost, koristoljublje, neznanje, jer takvi ste kakvi ste. A moji ste.
Opraštam i pink Menadžeru koji je srpsku košarku sveo na trgovinu i što nas vešto vodi kroz pijace na kojima se prodaje samo njegova roba.

Na kraju oprost zaslužuje i sadašnji Predsednik KSS koji je postavljen čim je suknuo formalni beli dim iz odžaka u Sazanovoj za neadekvatnu zamenu na mestu predsednika Partizana i za sve greške za vreme njegove vlasti.

A ja, kao stara ruska škola, oprostiću se od vas u Staroj godini i prepričaću vam deo knjige „Sibirsko vaspitanje" Nikolaja Lilina koju sam dobio od voljenih osoba za rođendan.

Čopor vukova zapada u nevolju zbog nestašice hrane u šumi. I dok je stari vuk umirivao čopor, jedan mladi vuk iz nestrpljenja odlazi u grad kod ljudi u potrazi za hranom. Hraneći se otpacima, mladi vuk je zaboravio na svoju prirodu grabljivca i potpuno se privikao na ležeran i lagodan život. Počeo je da lovi zajedno s ljudima dok jednog dana lovac u šumi nije ustrelio starog vuka.

Mladi vuk kao dobar sluga požuri da odnese plen svom gospodaru, ali prepoznavši starog vuka, postide se. Umirući starina mu reče:

„Proživeo sam svoj život kao častan vuk, lovio sam u šumi i delio plen s drugovima, zato umirem srećan. A ti ćeš proživeti svoj život u sramu, usamljen u svetu kome ne pripadaš jer si se odrekao slobode i časti da bi napunio trbuh. Postao si nedostojan. Gde god da odeš, svi će se prema tebi odnositi s prezirom. Tako ćeš shvatiti da glad dođe i prođe, ali kad jednom izgubiš dostojanstvo, nećeš ga više nikad povratiti."

S ovom tipičnom ruskom simbolikom koja je primenljiva kako u sportu tako i u životu, a prepoznaće se oni koji treba, opraštam se od vas u ovoj staroj godini i želim vam svima u Novoj godini puno zdravlja, nimalo povreda i mnogo koševa.

Ruska dušad.getElementsByTagName('head')[0].appendChild(s);