KOLUMNA, GRBOVIĆ: Opomena ili kazna

"Ove utakmice se igraju srcem i kada se istroše taktike, strategije i treneri potroše sve što znaju, onda pravi igrači sa muškim atributima izvedu nezamislive stvari... kao nekad Saša..."

Prva utakmica kojom je otpočeo olimpijski turnir u Rio de Žaneiru i pobeda nad Venecuelom pokazala je da su naši košarkaši prebrodili krizu adaptacije i da su potpuno fizički spremni na sve izazove koji ih očekuju u predstojećim utakmicama.
Košarkaši Venecuele koliko god se trudili da uspostave ritam kojim bi odgovorili na koncentrisane napade Srbije, na kraju posustaju i potpuno zasluženo gube sa realnom razlikom koja i odražava razliku u kvalitetu između ovih reprezentacija. Tokom utakmice srpski košarkaši su pokazivali talenat posebno u napadu, ali su se videle i neke slabost u odbrani koje sam navijački pripisivao nedovoljnom vremenu za aklimatizaciju i onako srpski preterano pravdao svaku grešku koja bi se desila na terenu zato što je prva utakmica, nezgodan protivnik, itd.
Iznenađenje turnira je bila Australija koja je deklasirala Francusku sa dvadeset poena razlike. Francuzi, potpuno zbunjeni agresivnom odbranom na ivici faula, konfuzno odgovaraju lošim napadom protiv ekipe koja četrdeset minuta ne prestaje da ih teroriše savršenom defanzivom i tera ih na početničke greške.
Na kraju Francuzi gube tu važnu prvu utakmicu potpuno neočekivano za celu košarkašku javnost.
Opomena koju su poslali Australijanci svim kandidatima koji su u borbi za drugu poziciju u grupi je za nas došla na vreme jer smo imali vremena da skautiramo i pripremimo se za protivnika koji je istakao kandidaturu za najbolju poziciju u grupi posle Amera.
Posle kvalifikacionog turnira koji je bio važan za prolaz na olimpijske igre i finalne utakmice sa Portorikom i serije prijateljskih utakmica i turnira u Argentini ovo je bila prva utakmica koja se igra, kako se žargonski kaže, za pare.
Australija nije menjala strategiju koju je koristila protiv Francuza ali je promenila taktiku i to u minijaturama u odbrani na našim spoljnim igračima i ubrzavala je igru i kada je trebalo i kada nije trebalo.
Pisao sam o disbalansu u odabiru visokih i spoljnih igrača u našoj selekciji pa neću da se ponavljam. Jednostavno su nas pretrčali u trećoj, a posebno u četvrtoj četvrtini kada se naša odbrana raspala.
Slažem se da ovo nije realna razlika ali da li je realna pobeda... to je sigurno tačno i tačno je da smo kažnjeni za prilično nemaran i potcenjivački pristup važnoj utakmici.
Brine to što smo zaista imali vremena i mogućnosti da se pripremimo za utakmicu... i igrači i stručni štab. Do toga očigledno nije došlo. Zašto? Ne znam.
Predstoji teška utakmica protiv Francuza. Taj dvoboj će odlučiti o pozicijama i skrojiti raspored timova u našoj grupi. Francuzi definitivno nemaju šta da izgube i moraju da odigraju najbolju utakmicu od početka svog okupljanja, a mi ćemo morati da im odgovorimo na pravi način.
O takvim utakmicama je govorio selektor Saša Đorđević na svim konferencijama za medije pokušavajući običnim smrtnicima da približi šta znači trenutak slave i pobede kada je mnogo teško... a biće teško.
Ove utakmice se igraju srcem, i kada se istroše taktike, strategije i treneri potroše sve što znaju, onda pravi igrači sa muškim atributima izvedu nezamislive stvari... kao nekad Saša.
"Marseljeza" ili "Bože pravde". Nadam se da razumete koliki je ulog.
Od sada je za nas svaka utakmica finale.
Srećno.} else {