KOLUMNA, GRBOVIĆ: Patriotizam u džepu menadžera

Selektor Aleksandar Đorđević je objavio širi spisak igrača za predstojeće Evropsko prvenstvo, Dušan Ivković se oprašta od košarke u Atini spektakularnom utakmicom na kojoj će voditi Olimpijakos protiv tima sveta, Crvena zvezda pokušava da zadrži Dejana Radonjića na klupi i da očuva jezgro tima i uprave na okupu za sledeću evroligašku sezonu, a Humska još uvek ćuti.
Odmah po objavljivanju spiska, Saša Đorđević je pokupio problem učešća Nikole Jokića, koji bi ove godine trebalo da bude jedan od glavnih selektorovih aduta, odnosno igrač oko koga bi se pravila taktika koja bi umnogome olakšala put ka medalji i bezbolno uvela nacionalni tim u prelazni period, koji predstoji u sledećih nekoliko godina. Problem učešća NBA igrača nije ništa novo i on se ponavlja iz godine u godinu. Jedino novo je što svake godine imamo sve maštovitija objašnjenja i pravdanja izostajanja iz nacionalnog tima, a na sinhronizaciji izjava matičnog tima, menadžera i igrača bi pozavideo i Stiven Spilberg. Celokupna tirada se uvek završava tako što se svi učesnici na kraju izmaknu i ostave igrača da sam odlučuje hoće li igrati za nacionalni tim ili ne, nakljukan pričama o karijeri i budućnosti.
Patriotizam je kada ti je ljubav prema vlastitom narodu na prvom mestu, bar tako misli Džordž Bernard Šo, a ja mislim da je jedan od načina iskazivanja patriotizma, normalno u mirnodopsko vreme, biti član nacionalnog tima, odnosno biti deo sportske elite koja predstavlja zemlju i takmičiti se s najboljima i protiv najboljih. Kakvu god odluku doneo Nikola Jokić, ona neće bitno uticati na njegovu karijeru, koja je tek započela, ali će njegov eventualni izostanak iz reprezentacije ostaviti težak zadatak stručnom štabu i gorak utisak u ustima većeg dela javnosti, izuzev kod onih koji su tvorci ideje da je karijera važnija od patriotizma. Nema potrebe da im zameram jer su sigurno bili na poštedi od fizičkog vaspitanja u ranoj mladosti tako da neće razumeti ovo o čemu govorim.
Atina će biti domaćin oproštaja Dušana Ivkovića od profesionalne karijere, gde će on predvoditi Olimpijakos protiv ostatka sveta. Iskreno, žao mi je što se to nije desilo u Beogradu, bez obzira na moj lični odnos s njim, jer imao je unikatnu karijeru koja zaslužuje da bude završena ovde, u Srbiji, gde je i započela. Ostaće srpska publika uskraćena za spektakl i zvanični kraj karijere Dušana Silnog s Crvenog krsta, koji je porobio Evropu nekoliko puta, i to baš s timom koji će voditi poslednji put, a ostavio je duboku brazdu i u plodnoj košarkaškoj njivi Srbije i one nestale zemlje, birajući generacije koje su uvek jurišale na sam vrh. Kapa dole za rezultate i karijeru, moj nesimpatični maršale, zaslužio si.

Kakvu god odluku doneo Nikola Jokić, ona neće bitno uticati na njegovu karijeru, koja je tek započela, ali će njegov eventualni izostanak iz reprezentacije ostaviti težak zadatak stručnom štabu i gorak ukus u ustima većeg dela javnosti, izuzev kod onih koji su tvorci ideje da je karijera važnija od patriotizma. Nema potrebe da im zameram jer su sigurno bili na poštedi od fizičkog vaspitanja u ranoj mladosti tako da neće razumeti ovo o čemu govorim

Crvena zvezda posle uspešne sezone nailazi na raskrsnicu do koje je putovala pet godina, a koja ima samo levu i desnu stranu. Došlo se do kraja jednog ciklusa za koji se ispostavilo da je bio dobar i plodonosan, bar što se tiče rezultata. Nekim igračima, kao i treneru, istekli su ugovori tako da od budućih dogovora sa starosedeocima zavisi gde će skrenuti crveno-beli autobus. Evroliga je sve zahtevnija pa samim tim će i letvica, kako reče dr N. Čović, biti podizana po kriterijumima koje postavlja šef Đordi Bartomeu. Finansije diktiraju ritam odluka i tempo po kojem će igrati na samo C. zvezda nego i većina učesnika Evrolige. Problem koji stoji pred upravom crveno-belih je višestruk i komplikovan zbog otvaranja više frontova, a prvi je zadržavanje osnove tima zajedno s trenerom, dok se drugi problem sastoji u težnji drugih timova da daju ponude igračima Crvene zvezde, čak i onima koji im realno ne trebaju, samo da bi oslabili ekipu koja može da im napravi problem ako sačuva jezgro tima, što se i videlo prošle godine. Neće biti lako rvati se sa evrogigantima, ali ne treba nikad potcenjivati Doktora i alhemiju kojom on magično pretvara minus u plus i kamen u zlato. Neprofitabilnost nije Doktorova opcija.
Humska je počela da daje znake života, ali samo kroz kuloare u kojima odjekuju raznorazne licitacije o predsedniku, treneru i privatizaciji. Niko ne zna ko pušta dronove koji raznose svakojake vesti iza zatvorenih vrata, gde sede neskrštenih ruku ljudi koji ne žure nigde sa odlukama koje će bitno promeniti supstancu Partizana. Vremena je sve manje i porođaj koji neminovno sledi će doneti na svet novog naslednika crno-belog trona na rukama gomile babica koje se utrkuju koja će prva preseći pupčanu vrpcu.
Kako kažu naši stari: „Puno babica..."