KOLUMNA, GRBOVIĆ: Pretorijanci i Čak Noris

Crno-beli će trenutak velikog praska posmatrati sa Zlatibora jedući skorup i cicvaru, a crveno-beli će uz šampanjac i kavijar preći u drugu dimenziju košarkaškog vremena

Ne mareći mnogo za "visoku modu" košarkaša Armanija, najbolji srpski kreator Dejan Radonjić na crveno-beloj pisti, pred punom "Arenom", pokazuje celoj košarkaškoj Evropi modele igre koji su postali ozbiljna tema, kako među navijačima, tako i među stručnjacima, koji će morati ozbiljno da se pozabave Crvenom zvezdom u predstojećim evroligaškim utakmicama.

Od početka ove košarkaške revije crveno-beli pariraju na svakom delu terena manekenima iz Milana igrajući najbolju odbranu u Evroligi, koja je njihov zaštitni znak, a istovremeno zvezda večeri Marko Siiiiimonović krstarećim raketama sa "parkinga" nepogrešivo pogađa svaki put kada treba i donosi Zvezdi još jednu važnu pobedu, koja će puno značiti u napornom planinarenju ka vrhu Evrolige.

Pocepavši po šavovima taktičke zamisli Jasmina Repeše, šef struke crveno-belih bez ijedne greške uspešno vodi svoj tim kroz nemirnu i brzu reku Evrolige, ne obazirući se ko je protivnik, pa bio to i skupi Armani.

Kombinacijom domaćih i stranih igrača Dejan Radonjić je stvorio takmičarsku atmosferu na kojoj mu zavide i ekipe sa mnogo većim budžetom, rejtingom i sigurnim ugovorom sa Evroligom.

Sa jasnom idejom, koja je tek sada vidljiva, Radonjić je od obične kohorte napravio pretorijansku elitnu gardu, koja sa mnogo discipline i bez ikakvog respekta napada protivnike, uglavnom sastavljene od skupo plaćenih legionara.

Kombinacijom domaćih i stranih igrača Dejan Radonjić je stvorio takmičarsku atmosferu na kojoj mu zavide i ekipe sa mnogo većim budžetom, rejtingom i sigurnim ugovorom sa Evroligom.

Svojim upornim radom dokazao je da formula za uspeh postoji, pa čak i onda kada se nema dovoljno para, idealnih uslova i eksponiranih zvezda, a to je pronašao u igri kojoj crveno-beli igraju srcem od trenutka kada se oglasi sirena, pa sve do poslednje sekunde svake utakmice.

I dok crveno-bela košarkaška galaksija juri punom brzinom kroz evroligaški univerzum i usput demolira svakog ko joj stane na put u regionalnom takmičenju, njen ljuti rival iz komšiluka muči muke u Fibinoj Ligi šampiona i domaćem takmičenju.

Dobro odštemovan od Šarlroa u poslednjoj utakmici Fibine liga šampiona, Partizan dobija važnu utakmicu u Zadru, koju je odigrao na jednu loptu protiv tradicionalno nezgodnog rivala.
Dobro pripremivši ekipu za ovaj ABA derbi, Džile spasava poziciju na tabeli i drži korak sa vodećim timovima koji se bore za gornje pozicije.

Pobeda koja je došla iz dobrog šuta, i to prvi put ove sezone, daje tračak nade da će se možda izaći iz lavirinta apatije, na momente dekadentne košarke i trojstva nemaštine, neznanja i ništavila u kome se nalazi klub koji je osvojio Evroligu.

Bogata istorija KK Partizan, koju sadašnji predstavnici košarkaškog evropskog komonvelta (pre svih mislim na Đordija Bartomeua) marginalizuju uz pomoć spoljnih i unutrašnjih saradnika, sigurno neće završiti u kloaki maksimi kako bi to mnogi želeli.

Dopingovanim komentarima, koji su na granici neuračunljivosti i besmisla, lideri EKA bombarduju ionako devastirani Partizan iz razloga koji je samo njima poznat.

S druge strane, upravnici nekadašnjeg kluba sa pet zvezdica se svim silama trude da ga pretvore u pansion bez doručka iz isto samo njima znanih razloga.

Rešenja koja su važna za budućnost kluba uglavnom daju oni čija je inteligencija oblajznula kao točak na ruletu koji često okreću i obično kuglica padne na pogrešan broj, na koji nisu stavili državne žetone jer samo te i imaju.

Bez cilja i sredstava nekoliko Čaka Norisa, koji su važni u odlučivanju, ozbiljno su poljuljali zagovaranje teorije da "cilj određuje sredstvo".

Elem, jedan od Čakova, koji nema ama baš nikakve veze sa košarkom i strukom, došao je na ideju da proširi katunsku zajednicu za još jednog brđanina, i to baš na mestu trenera.

Srećom, nailazi na otpor i biva odbijen od onog pametnijeg dela rukovodećeg kadra, ali poznajući to gorštačko pleme, kome i sam poreklom pripadam, bojim se da je ta odluka samo odložena, a katunska gravitacija i vreme će već učiniti svoje.

Definitivno je u Partizanu makijavelizam u modi i prenosi se kao zaraza i na publiku, koja razočarana polako napušta decenijama grejana i čuvana mesta.

Estetska i egzotična rešenja koja su krasila Partizan četrdesetak godina su nestala i udaljavanje dva košarkaška univerzuma je neminovno. Singularnost koja sada guta i raščlanjuje sve što je dobro u Partizanu samo je preduslov za prelazak u entropiju koja je merilo neuređenosti nekog sistema.

Ali šta to vredi kada Čak nije sreo S. Hokinga!

Crno-beli će trenutak velikog praska posmatrati sa Zlatibora jedući skorup i cicvaru, a crveno-beli će uz šampanjac i kavijar preći u drugu dimenziju košarkaškog vremena.

A naš Čak Noris će sam sa sobom da odigra basket u finalu nekog turnira i da navija za sebe iz publike.