MOŽDA SAM OSTAO SAM, ALI NEĆU DA ĆUTIM

Pri kraju košarkaške karijere i kad sam već postao trener, čuo sam da za mene kažu da sam ekscentrična ličnost. Nije mi bilo drago. Pomislio sam da je to nešto loše, negativno, a onda su mi objasnili šta znači ekscentrik, da nisi jedna kolotečina, nego da si drugačiji, što ja potpuno prihvatam iako to ne prepoznajem u sebi. Ponosan sam što sam pošten čovek, i to još nisam čuo da je neko skrnavio. Meni to mnogo znači. U životu sam od drugova, od poznanika, od prijatelja samo tu osobinu tražio, i onda su mi objasnili da mnogo tražim, a ja sam na to rekao, pa žao mi je, onda ću ostati sam - kaže na početku razgovora za „Ekspres" najbolji jugoslovenski košarkaš u istoriji Zoran - Moka Slavnić (69).

Da podsetimo, pre svega zbog mlađih generacija, Zoran Slavnić je igrao za Crvenu zvezdu 1963-1977. i s njom osvojio dve šampionske titule, tri nacionalna kupa i evropski Kup pobednika kupova. S reprezentacijom Jugoslavije ima zlatne medalje sa Olimpijskih igara, Svetskog prvenstva i kontinentalnih takmičenja. Evropskim zlatom se okitio tri puta: 1973. u Barseloni, 1975. u Beogradu i 1977. u Liježu.

Svetsko prvenstvo je osvojio u Manili 1978, a olimpijsko zlato u Moskvi 1980. godine. Bio je mozak (plejmejker) najtrofejnije košarkaške generacije (Kićanović, Dalipagić, Delibašić, Ćosić, Radovanović, Jelovac, Jerkov, Šolman...), koja je sedamdesetih godina prošlog veka bila nepobediva. Na skoro svakom takmičenju osvajali su zlatna odličja. Posebne poslastice bile su pobede protiv moćnog Sovjetskog Saveza, koji su predvodili Gomeljski (trener), Tkačenko, Belov, Belosteni...

- Na to smo bili navikli, ljudi u Jugoslaviji su bili srećni. Zbog toga smo i mi bili srećni. Svi smo do 28. godine davali deset godina reprezentaciji. Posle smo zarađivali napolju. Ostali smo do da-danas u odličnim odnosima i sa Slovencima i s Hrvatima. Mnogo smo se družili. Iz te cele ere imao sam tri trenera: Nikolića, Novosela i Žeravicu, a vi me sad pitajte ko je najbolji. Naravno, Novosel. Zar nisu košarku znali bolje Nikolić i Žeravica? Šta je falilo Nikoliću i Žeravici? Falilo je da budu šmekeri i s njima bismo onda možda bili prvaci, ali da su promenili stil igre jer smo igrali slično Rusima. Kad igraš protiv Rusa, a igraš slično kao oni, ne možeš da pobediš. To je Novosel promenio i dao meni ulogu da budem vođa tog tima, na čemu sam mu neizmerno zahvalan, a nadam se da sam mu to desetostruko vratio. Moj skor protiv Rusa, odnosno Sovjetskog Saveza je 11:1 za nas - priseća se Slavnić.

Moka Slavnić je košarkašku karijeru završio 1983. u italijanskoj Indesit Kazerti. Narednih godina posvetio se trenerskom poslu. Trenirao je Šibenku, Partizan, Crvenu zvezdu, Jugoplastiku, Malagu, Huventud, Dafni, Iraklis, Bamberg, a poslednji angažman imao je 2007. godine, kada je reprezentaciju Srbije vodio na Evropskom prvenstvu u Španiji.

Nedeljnik „Ekspres" će u dva nastavka preneti ispovest legendarnog košarkaša čija životna igra i na parketu i van parketa nikoga nije ostavljala ravnodušnim. Zašto već 11 godina nije u košarci, zašto ga nema u Zvezdi? Zašto ne govori s nekadašnjim najboljim prijateljima? Koliki je njegov doprinos u karijeri Dražena Petrovića, Saše Đorđevića, Tonija Kukoča, Dina Rađe, Željka Obradovića? Zašto mu je novac uvek bio na poslednjem mestu? Zašto je karakter kod njega kruta kategorija? Šta smatra za svoje najveće greške? Kakva je perspektiva srpske košarke?

Čović je ljubomoran i sujetan

Slavnić je već 11 godina van košarke. Pre šest godina zvao ga je Nebojša Čović, ali sve se završilo samo na razgovoru.

- Nebojša Čović je izuzetan sportski radnik, možda najbolji u poslednjih 20-30 godina, tu nema dileme. Ali pošto mu je nadimak Sujeta, njemu je teško da ima Slavnića pored sebe jer misli da taj reflektor neće zakačiti obojicu, i to je jedini mogući razlog što me nema u Zvezdi. On je od Crvene zvezde napravio poligon za obuku trenera, čast izuzecima, ali za pojedine je sramotno što su ikada prišli Zvezdi. Što se tiče košarkaškog znanja, Čović je bio igrač u pokušaju, to mu fali, a misli da zna sve bolje od drugih trenera. Ja sam pronašao sreću u privatnom životu, u braku s mojom ženom Jelenom, i ovo sve pratim s nekim zadovoljstvom i ne mislim da sam išta izgubio. Da li su oni izgubili, to oni možda neće nikada ni saznati. Pre šest godina smo Čović i ja dva sata pričali o mom povratku u Crvenu zvezdu i na kraju mi je rekao da će o tome razgovarati sa Aleksandrom Vučićem. Rastali smo se uz: „Zovem te". Javio se tek posle dve godine, pozvao me je na proslavu 40 godina od osvajanja Kupa pobednika kupova. Naravno, odbio sam poziv i rekao da nisam ikebana. Nije mi odgovorio na pitanje šta bi sa onim „zovem te". Do dan-danas nisam saznao ko me neće, Čović ili Vučić. Ali nije važno, ja se radujem svakom Zvezdinom uspehu jer nemam za kim da žalim, nemam na koga da budem ljubomoran - objašnjava Slavnić.

Izneverili su me kumovi Kaponja i Cvele
Za Moku kažu da je sa mnogim svojim bivšim prijateljima zaratio. On odgovarao da je u pitanju samo desetak osoba sa kojima ne razgovara.

- Ako te svi vole u životu i ako nemaš neprijatelje, one koji su kontra od tvojih pogleda i mišljenja, nešto nije u redu s tobom jer po ljudskoj biti u duši je da si ljubomoran na nešto, na nekoga, zbog nečega. To je prirodno, ali da tu količinu svedem na zdravu meru, ja kažem, mamu ti jebem kako ti je strašan džemper. Ja sam ljubomoran što ga nemam, ali te hvalim, a nisam ljubomoran na taj džemper da kažem, kakvo ti je govno od džempera. Evo, neću da preteram jer mislim da postoji desetak ljudi s kojima ne govorim. Pretpostavlja se da sam upoznao veliki broj osoba, a ima samo njih deset s kojima ne govorim, ali ja njih ne doživljavam kao neprijatelje. Neki od njih se tako ponašaju. Ja ne, ja sam ih samo izopštio. Igrajući 15 godina u Crvenoj zvezdi, stekao sam mnogo prijatelja, a i dobio jednog bivšeg i jednog sadašnjeg kuma, Vladimira Cvetkovića Cveleta i Dragana Kapičića Kaponju, ali ni sa jednim ne govorim. S Kapičićem sam zajedno krenuo u osnovnu školu, bili smo nerazdvojni u Zvezdi. Bio mi je kum i na prvom i na drugom venčanju. Međutim, razišli smo se neposredno pošto sam upoznao svoju sadašnju suprugu Jelenu. Ipak, želeo sam da nastavimo naše druženje pa sam ga 1995. godine po drugi put pozvao za kuma na venčanju. Pristao je da mi bude svedok na venčanju, ali nismo nastavili da se družimo. Moj drugi kum s prvog venčanja Cvetković, nažalost, nije mogao da podnese da mu sin ne igra koliko on smatra da treba da igra, a zna da sam mu povijao pelene. Kao trener Zvezde, ja sam Rastku dao šanse. Bio je visok 210 cm, ali ispostavilo se da neće napraviti karijeru ni posle mene. Žao mi je zbog toga jer je dobro dete, ali otac to nije mogao da podnese. Cvele je reagovao nezadovoljstvom iskazanim kroz neku priču po kuloarima. Onda sam ga pozvao i rekao mu: „Tvoj sin ima prosek od 10-12 minuta iako to možda i ne zaslužuje. A ti tražiš da igra 25-30 minuta, bez obzira na rezultat. Ti jesi moj kum, ti jesi neko ko je meni mnogo pomogao kad sam ušao u prvi tim. Kako si mi pomogao? Tako što si me voleo, a ja sam ti za to davao po deset asistencija za vreme utakmice. Prema tome i trebalo je da me voliš." Nismo se više čuli i tako smo završili priču.

Maljkovića sam ja doveo u Jugoplastiku

Slavnić je bio prvi trener mnogim mladim igračima koji su kasnije postali vrhunski košarkaši. Međutim, mnogo je doprineo i da pojedini treneri ostvare blistavu karijeru kao što su Maljković i Obradović. Danas s njima ne govori kao ni sa Dušanom Ivkovićem.

- Kad sam odlazio iz Jugoplastike, za naslednika sam preporučio Božu Maljkovića. Maljković je isključivo zahvaljujući meni postao trener Jugoplastike. Splićani nisu verovali da mogu da ga dovedu, jer je bio pomoćni trener Zvezde, plus Srbin. Rekao sam da to nema nikakve veze, zna da radi s mladima, uzmite ga. Posle mog odlaska iz Splita, godinama se po medijima provlačilo da su Kukoč, Rađa, Perasović, Videka, Burić moji igrači, koje sam ja stvorio, ali Maljkoviću to nije odgovaralo, stalno se bunio govoreći da je on u Jugoplastici bio trener četiri godine, a ja samo godinu. Morao sam da mu odgovorim, možeš ti da budeš i sedam godina s nekim, a ja samo tri meseca. Ako znam, ja ću dati više nego ti. Naravno, danas ne govorimo. U jednom trenutku Maljković je shvatio da je uspešniji trener od mene jer, naravno, verovatno nikada nije smelo da mu padne na pamet da je bolji. Jer između boljeg i uspešnijeg je velika razlika. Tako je počeo da mi se ne javlja pošto je mlađi od mene, i time smo završili.

Smejali su mi se zbog Obradovića

- To se isto desilo sa Željkom Obradovićem, koga sam doveo u Partizan, i zbog čega su mi se Kićanović, Miketa Đurić, Siske Čolović smejali. Pitali su me: „Šta će ti on?" Đorđević je bio mlad, a meni je trebao malo stariji igrač. Doveo sam ga iz čačanskog Borca. Dečko kaže na prvom treningu: „Kakva sreća u životu da ti idol bude trener!" Danas ne govorimo. Umesto da završi u Čačku kao skroman igrač, on je danas postao to što jeste jer prvi važan korak u njegovoj karijeri sam ja učinio kad sam ga doveo u Partizan. Treba te dovesti u Holivud, a onda je lako. Obradović je kao devetostruki prvak Evrope naš najuspešniji trener u istoriji, ali nije najbolji. Zašto? Pa zato što nema karakteristike da bi to moglo da se tvrdi. To je već intimna stvar i ne želim nikoga da omalovažavam. Isto važi i za četvorostrukog prvaka Evrope Božidara Maljkovića. To su moja iskustva sa onima kojima sam u životu činio kapitalna dela. Mnogo ima takvih primera, ali idemo dalje.
Duda je molio brata da ga upozna sa mnom

- Ne govorim ni sa Dušanom Ivkovićem, iako i on spada u trenere čije rezultate moram da poštujem. Bio sam izuzetno dobar s njegovim bratom Pivom, koji je inače znatno cenjeniji nego on iako nije imao takve uspehe. Ali jedno je znanje i kvalitet trenera, a drugo uspeh. Kad sam još bio maltene klinac, ali već popularan, Duda je tražio od brata da ga upozna sa mnom, a sada bi voleo da to izbriše pošto je on veliki Duda. Kako je mogao da traži da se upozna s malim Mokom? Imali smo konflikt kada sam bio trener Partizana, a on trener Šibenke. U Šibeniku smo dobili utakmicu. Nije shvatio neku moju priču s nekim i pomislio je da ga ogovaram. Ja sam mu na to rekao da je previše mali da bih ga ogovarao. Sudarili smo se 1995. u „Pioniru", i on mi je prišao i rekao: „Čestitam što si se oženio". Ja sam rekao: „Čestitam što si dobio dete". Mislio sam da ćemo kao Beograđani bar biti OK jer on je veliki Duda i ne bi trebalo da ima razloga da bude ljubomoran na mene. Međutim, njegova naprasitost nije dozvoljavala da bude dobar s nekim ko je dobar s ljudima kao ja.

Đilas nema veze sa sportom

Kao i u slučaju sa Nebojšom Čovićem, i poziv Dragana Đilasa da dođe u KSS završio se samo na priči.

- Ima jedna stara poslovica: prosečni ne vole da imaju oko sebe sposobnije, a pogotovo jake i kreativne ličnosti jer kreativnost je božji dar. Pitate me zašto me nema ni u KSS? Dragan Đilas me je zvao da dođem u Savez, ali posle našeg razgovora nije mi se više nikada javio. On je bio na čelu KSS iako nema nikakav sportski pedigre. Bio je koristan Savezu jer je doneo kintu, a na stručnom planu je pokazao da mu je to strano. Koliko mu je sport blizak, najbolje je formulisao Ljubiša Tumbaković, koji je nekada davno bio trener Đilasu u Radničkom s Novog Beograda. Tumba je za Đilasa rekao: „Žut, kriv, nikakav i stalno se buni. Ajde, dete, marš na gol!" Rezultati posle kad je došao i Đorđević nisu stigli zbog strašnog znanja, nego zbog momenta kad su sve druge reprezentacije podmladile svoje sastave. Da se razumemo, ne umanjujem vrednost tri srebra koja je Đorđević osvojio. Greška je što posle mene na čelo reprezentacije nije došao Đorđević, a ne Ivković. Đorđevića sam zvao da mi bude pomoćnik, ali je on to odbio. I to je bila greška jer bi on preuzeo reprezentaciju odmah posle mene, dakle pre 11 godina, a ne tek krajem 2013. Đorđević tada nije došao s pedigreom, odnosno sa CV-jem koji mu daje prioritet da bude selektor. Trenirao je dva tima, Beneton i Milano, po pola godine. Ali kao plejmejker koji igra na mozak, ja se potpuno slažem što je dobio šansu.

NASTAVAK U SLEDEĆEM BROJU

Umro bih da ne kažem ono što mislim
- Voleo bih da se vratimo na pitanje šta mislim o sebi. Ja bih dodao, osim onoga što sam rekao, da sam pošten, da sam izuzetno hrabar, a nije bitno da li sam bio kreativan igrač jer sad pričamo o ljudskim osobinama. Kreativnost jeste jedna od onih osobina koje ti Bog podari, ali moja najveća mana je, ako je to mana, a za mene je čast i ponos, reći ono što misliš. Kažu, nećeš dobro u životu proći. Pa ja imam 70 godina i ne žalim se. Umro bih da ne kažem ono što mislim ako me pitaju. Vi ste jedan od dva pisana medija kojima dajem intervju. Ja sam pojedinim prijateljima podelio crvene kartone zato što su bili nekorektni. Sve ostalo, da sam bezobrazan, nadmen, da se pravim važan, sve to ne priznajem jer to mora da se dokumentuje. Kao u ovom razgovoru. Nećete čuti nijednu afirmativnu reč u prvom licu. Ne zato što sam lažno skroman, nego zato što smatram da to treba drugi da kažu.

Jovo Kapičić je želeo da ima sina kao što sam ja

- S Jovom Kapičićem sam godinama bio gotovo nerazdvojan. On je želeo da ima sina kao što sam ja, a ne kao dva sina koja ima, iako su oni apsolutno perfektni. Zoran je stomatolog, a Dragan košarkaš. Ja sam njega zvao „ćale", on je mene zvao „sine". To je jedno životno iskustvo o čemu god hoćete, uvek je mogao da posavetuje o bilo čemu. Da li je u pitanju piće, kocka, žene, čovek je bio toliko koloritan. Bili smo sličnog temperamenta. Obožavao je kocku najviše na svetu. Pričao mi je fantastične stvari o Titu, Davorjanki, hvatanju Draže... Rekao mi je da mu je bila čast što mu je Tito preoteo devojku Davorjanku.

 Očekivao sam poziv iz SNS

- Ja sam dosta mator i upoznao sam skoro sve predsednike Jugoslavije, najveće političke ličnosti, sve do Vučića. Kad smo kod njega, eto, krivo mi je bilo kad je rekao da Siniša Mali ima veliko opterećenje i da neće više biti gradonačelnik. Žao mi je što nije stao iza njega jer je tvrdio da je on fantastičan i da dobro radi. Ako neko dobro radi, valjda treba da mu daš podršku i da preuzmeš na sebe tu odgovornost. Zato sam sad glasao za naprednjake jer ovo je bilo glasanje za grad, a ja vidim šta se radi u gradu, apsolutno sve pozitivno. Nesretnik Siniša Mali je i brak izgubio dajući se da bi ovaj grad izgledao lepše. Ovaj razgovor će biti objavljen posle izbora i videćete i sami koliko je superiorno SNS pobedio. Pitate me da li su me zvali? Jesu. Još nije organizovan sastanak koji mi je obećan, da eventualno i ja podržim tu čuvenu listu od hiljadu njih, ali moram da priznam da su bar oni imali muda da me pozovu. Zato obožavam Madonu. Kad su je pitali ko joj je najznačajniji muškarac u životu, rekla je Šon Pen. Zašto? Jedini je imao muda da se njome oženi. Cenim i poštujem što je SNS jedini koji me je ikada u život pozvao. Nije došlo do realizacije, a oni sami znaju zašto nije.