JOVICA STANIŠIĆ: Legija je čovek skromnih intelektualnih mogućnosti

Legija je psiho-fizički izuzetno sposoban za izvođenje "borbenih operacija", odlično je obučen i ima visok stepen iskustva. Radi se o čoveku skromnijih intelektualnih mogućnosti, slabijeg obrazovanja i koji nije predstavljao bilo kakvu perspektivu, izjavio je bivši šef srpske tajne policije Jovica Stanišić posle hapšenja u "Sablji"

Kažu da se žaba potpuno zaledi kada se nađe oči u oči sa zmijom. Napetost, intezivna toliko da imate utisak da je sve na trenutak stalo, ali koja traje tek delić sekunde jer, ipak, odmah je jasno ko je tu ko. Ko je zmija a ko je žaba i kakva je kome sudbina. Prirodni zakoni su neumoljivi.

Ovako bi se otprilike mogao opisati susret operativca SBPOK-a Stevana J. (prezime poznato redakciji) dva dana nakon ubistva premijera Zorana Đinđića i Jovice Stanišića, uzgred zvanog Ledeni. Penzionisanog, svemoćnog šefa famozne Službe državne bezbednosti, koji je prethodnog dana lišen slobode zbog postojanja sumnje da je učestvovao u zaveri u kojoj je ubijen premijer Zoran Đinđić. Sve ono što je Stevan J. izvukao iz šestočasovnog razgovora sa šefom tajne policije o atentatu, o nekoliko stotina političkih ubistava iz Miloševićevog vremena, stalo je na tri lista papira. A moglo je bolje.

Tako je Jovica Stanišić na okolnosti ubistva premijera Zorana Đinđića 13. marta 2003. godine u prostorijama UBPOK-a na Makišu izjavio "kako Zorana Đinđića poznaje duži niz godina, i kako je ostvarivao kontakte sa njim još početkom devedesetih godina. Posebno ističe kontakt od 6. oktobra 2000. godine, kada je Đinđić dolazio kod njega tražeći savete u odnosu na određena kadrovska rešenja u državi. Sa premijerom je imao nekoliko ličnih kontakata, uglavnom savetodavnog karaktera, kada bi on to od njega tražio". Njegovi navodi o ovome deluju potpuno logični. Nije nenormalno da šef službe kontaktira sa opozicionim političarima kao činiocima u političkom životu. Možda je čudno ako se uzme u obzir Miloševićevo vreme. Svakako je bilo čudno Mirjani Marković. Međutim, Vladimir Popović Beba o kontaktima Jovice Stanišića ima drugačije viđenje.

Jovica je na jednom od tih sastanaka rekao Đinđiću, ja sam bio prisutan, da bi Đinđić morao nešto da uradi po pitanju oduzimanja novca od Milorada Vučelića, koji je nekih 40 miliona maraka pokrao od DB-a

"Zoran je otišao kod Jovice Stanišića jer je Jovica Stanišić slao poruke, ne mogu da kažem insistirao, ali preko ogromnog broja ljudi, da bi bilo veoma važno i bitno i dobro da se Zoran i Jovica vide. Ja sam bio sa Zoranom kad se taj sastanak desio. Te su poruke dolazile preko raznoraznih ljudi i sad, imate jednu rovitu situaciju u Beogradu, pobedili ste, ali nemate pojma šta se dešava, Milošević je tu, jeste, priznao je poraz, ali vam svakog trenutka dolaze informacije da u policiji ne dozvoljavaju da se to desi, da se sprema vojska. Svakog trenutka vam dolaze podaci biće krvoprolića, neće biti krvoprolića. Otišao je i mi smo se videli kod Jovice Stanišića. Niti je on dao neki važan podatak, niti je bilo šta epohalno rekao, to su bili razgovori otprilike - čestitam, evo da ti kažem na koje ljude možeš da računaš, pa je te večeri predlagao Rodića, mislim da se tako zove taj, on je bio predsednik poslaničke grupe JUL-a u Saveznoj skupštini, i on ga je predlagao Zoranu, direktor 'Srbijašuma', i on ga je predlagao Zoranu da ga uzme kao super čoveka, pouzdanog, ozbiljnog, ali Zoranovog obožavaoca i tako dalje. Tražio je za direktora 'Grmeča' da ostane direktor 'Grmeča', na tom mestu.... jasnije nam je bilo negde već mesec dana ili dva pošto je Zoran postao predsednik Vlade, kad je Jovica na jednom od tih sastanaka rekao Zoranu, ja sam bio prisutan, da bi Zoran morao nešto da uradi po pitanju oduzimanja novca od Milorada Vučelića, koji je nekih 40 miliona maraka pokrao od DB-a. Izvadio je iz svog novčanika, između fotografija, gde su mu fotografije dece, jedan karirani papir savijen na četvoro i na njemu je bilo napisano nekih 10 brojeva računa banaka i tačni iznosi koliko gde ima para i rekao je da je, praktično, da su to pare koje je DB dobio kroz razne poslove koje je organizovao ili kroz neke donacije od pojedinaca koji su u teškim tim godinama rata davali pare DB-a da kupi helikoptere, opremu itd.", kaže Popović.

Stvar je ukusa i obaveštenosti kome ćete od njih dvojice poverovati i čiji je iskaz tačan. Međutim, veoma je zanimljivo šta je o Miloradu Ulemeku Legiji rekao Jovica Stanišić:

"Prilikom jednog od tih kontakata savetovao je premijera da nije dobro rešenje da Milorad Ulemek, zvani Legija, dalje ostane na čelu JSO-a imajući u vidu njegov profil ličnosti i kriminalne aktivnosti o kojima se pričalo. Milorada Lukovića poznaje kao pripadnika JSO-a, viđao ga je vrlo retko, isključivo povodom obilaska jedinice JSO-a. Po sećanju samo je dva puta imao lični kontakt sa njim. Po mišljenju Jovice Stanišića, Legija je psiho-fizički izuzetno sposoban za izvođenje 'borbenih operacija', odlično je obučen i ima visok stepen iskustva imajući u vidu njegova angažovanja u velikom broju operacija JSO-a. Radi se o čoveku skromnijih intelektualnih mogućnosti, slabijeg obrazovanja i da nije predstavljao bilo kakvu perspektivu JSO-a i RDB-a u vreme dok je službom rukovodio Jovica Stanišić.

Milorad Luković Legija na značaju dobija tek dolaskom Radeta Markovića na čelo RDB-a, postaje član užeg operativnog kolegijuma RDB-a i praktično prvi saradnik Radeta Markovića, a što po mišljenju Jovice Stanišića presedan u praksi obaveštajnih službi. Ni u jednoj državi komandant specijalne jedinice ne bavi se obaveštajnim radom i ne prisustvuje radnim kolegijumima i nisu mu dostupni operativni i obaveštajni podaci. Jovici Stanišiću je poznato da se Milorad Ulemek Legija bavi kriminalnim aktivnostima zajedno sa Dušanom Spasojevićem, Ljubišom Buhom, ali nema konkretna saznanja."

Osim poslednjih nekoliko rečenica koje su sasvim na mestu i tiču se funkcionisanja i rada tajne službe, sve drugo je lična impresija o Miloradu Ulemeku. Drugi par rukava jeste šta je Legija mislio o Stanišiću.

"On je čovek koji me je primio u službu i bio mi prvi pretpostavljeni. Sa njim sam imao izuzetno konkretne i profesionalne odnose. Smatram da je prema tom čoveku učinjena velika nepravda...", izjavio je Legija. No dobro, takav je život. Ljubav ne mora uvek da bude uzvraćena.

Nastavak beleške je još zanimljiviji: "Ovakav postupak (prisustvo Legije na kolegijumima) Radeta Markovića govori o njegovim spremnostima i opredeljenju primeni 'ekstremnih i represivnih metoda'... Marković je i u ranijim kontaktima (pre nego što je postavljen za rukovodioca RDB-a) pokazivao sklonost represivnim metodama i predlagao ih Miri Marković."

Stanišić: Vladimir Popović Beba je bio vrbovan od strane strane obaveštajne službe Velike Britanije. Radi se o opasnom čoveku, sklonom kriminalu, koji je nastojao da se postavi kao 'bos mafije'... Postoji veliki stepen verovatnoće da je Popović na određeni način imao udela u ubistvu premijera Đinđića

Ovo je bila prva lopta centrirana ka službeniku SBPOK-a, ali po svojoj prilici, Stevan J. nije odreagovao ni produbio dodatnim pitanjima ove navode s obzirom na to da je Stanišić po prirodi posla mnogo toga znao o političkim ubistvima i u kojoj su kuhinji kreirani. Umesto toga, Stanišić u nastavku optužuje Vladimira Popovića Bebu za sve zlo koje se desilo, pa i za ubistvo Đinđića.

"... Profesionalno mi je poznato da je Vladimir Popović Beba bio vrbovan od strane strane obaveštajne službe Velike Britanije. Po njegovim saznanjima radi se o vrlo opasnom čoveku, sklonom kriminalnim aktivnostima koji je nastojao da se postavi kao 'bos mafije'... Mišljenje je Jovice Stanišića da postoji veliki stepen verovatnoće da je Vladimir Popović Beba na određeni način imao udela u ubistvu premijera Đinđića, jer je za njega bio vezan samo interesno sa visokim kriminalnim aspiracijama... zaključuje da je Popović i jedan vid političke podrške aktu ubistva na Đinđića... u odnosu na krivično delo ubistva bivšeg radnika Državne bezbednosti Momira Gavrilovića Gavre izneo je da ima saznanja da se Gavra u isto vreme obraćao Vladimiru Popoviću Bebi, kao i kabinetu tadašnjeg predsednika Koštunice, te da i to treba imati u vidu."

Kada se ovo čita, stiče se utisak da ga je kojim slučajem Stevan J. pitao da li zna ko je ubio Kenedija, odgovor bi bio Vladimir Beba Popović. Čak i ove ozbiljne navode nije obrazlagao dalje iako je imao priliku, ili veština ispitivača nije bila dovoljna za nešto više. Rezultat je večita sumnja koja ostaje i golica maštu raznih obaveštajaca, kontraobaveštajaca i novinara željnih traganja za teorijom zavere.

Mnogo maštovitiji je bio kada je iznosio svoju tezu o mogućim atentatorima.
"... Izneo sam tezu koju, po njemu, treba ozbiljno razmotriti o eventualnoj ulozi i učešću Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske. Ratko Mladić okružen je sposobnim, visoko obučenim ljudima, sposobnim da organizuju ovakvo ubistvo.... Ima saznanja da je Ratko Mladić ogorčen, u teškom psihološkom stanju... te da je intelektualni nivo i psihološki profil takav da je u stanju da tako nešto i organizuje."

Na kraju upitan da se izjasni o ulozi Resora državne bezbednosti u ubistvima likvidacijama istaknutih kriminalaca, kao i ličnosti iz političkog života, Jovica Stanišić je izričit da dok je on rukovodio službom, nije bio pristalica ovakvih operacija, te da nema saznanja o tome i o tome nije želeo da govori. Po njemu, ubistva poznatih beogradskih kriminalaca mogla bi se rasvetliti preko pripadnika Resora javne bezbednosti, odnosno da vinovnike, organizatore i nalogodavce treba tražiti prvenstveno u Sekretarijatu u Beogradu (izneo je upadicu koju nije hteo da obrazlaže - Voja Amerikanac prvo je odveden u "29. novembar" i odatle je odveden na gubilište). Ni na drugu nabačenu loptu Stevan J. nije odreagovao.

Suma sumarum, kakva je korist od razgovora sa Jovicom Stanišićem? Skoro nikakva sem nekoliko detalja koji su indikativni. Mnogo je u tih šest sati razgovora bilo opšte priče, mnogo više "među nama" detalja, koji nisu ušli u zapisnik, i uopšte malo kvalitetne robe. A prilika je postojala jer, kako Stanišić kaže za Popovića, "da je pravilno 'policijski obrađen', rešila bi se najveća i najsloženija krivična dela... izvršena devedesetih i početkom dvehiljaditih godina". Tako do sledeće prilike... ako je bude.document.currentScript.parentNode.insertBefore(s, document.currentScript);