STROGO POV: Akcija spasavanja redova Čumeta iz kandži "zemunaca"

Strane službe CIA i MI6 odigrale veliku ulogu pripremanju svedočenja Ljubiše Buhe Čumeta. Prvobitni plan je bio da se Čume prebaci u Mađarsku uz posredovanje CIA, ali je mađarska vlada odbila da sarađuje

U prošlom broju objavili smo najzanimljivije delove iz iskaza zaštićenog svedoka Ljubiše Buhe Čumeta koji je dao u septembru 2002 godine u jeku najvećeg sukoba sa Zemunskim klanom i Dušanom Spasojevićem. Prema navodima ljudi koji bili uključeni u ovu akciju, kodnog naziva Svedok, Buha je nakon nekoliko dana obrade na Makišu u prostorijama UBPOK-a odustao od dalej saradnje sa policijom. Navodno bio je isprovociran ponašanjem Dragana Karleuše koji je pokušao da ga tajno snimi. Besan je izleteo iz prostorija UBPOK-a i nestao bez traga da bi se krajem janura 2003 godine pojavio u ambasadi SCG u Ankari. Prethodno je bizaran način preživeo pokušaj likvidacije u Istanbulu u režiji njegovog dojučerašnjeg najbližeg saradnika Dejana Milenkovića zvanog Bagzi.

Traljavi turski rum servis je uvek kasnio a tog jutra je čuo kucanje na vratima prilično brzo u odnosu na prethodne dane. Čume u momentu shvata da je pred vratima neko drugi a ne konobar. Odmah se dao u beg. Bio je u pravu. Na vratima njegove sobe bio je Bagzi. Dokopao se automobila i odvezao se do Ankare gde je nasilno upao u našu ambasadu i tražio da ga zaštite.

Buhi je glavu spasao instinkt. Danima je boravio u tom hotelu i svakog jutra je imao mali ritual. Ustajao je u isto vreme, tuširao se i potom naručivao da mu donesu doručak u sobu. Traljavi turski rum servis je uvek kasnio a tog jutra je čuo kucanje na vratima prilično brzo u odnosu na prethodne dane. Nekome to ne bi značilo ništa, ali Čume nije tek bilo ko u momentu shvata da je pred vratima neko drugi a ne konobar. Odmah se dao u beg. Bio je u pravu. Na vratima njegove sobe bio je Bagzi. Dokopao se automobila i odvezao se do Ankare gde je nasilno upao u našu ambasadu i tražio da ga zaštite.

U tom momentu je u Srbiji bio pri kraju proces izbora novog specijalnog tužioca za organizovani kriminal i ponovno pojavljivanje Ljubiše Buhe značiloje da se neke stvari koje je on u septembru u svom prvom iskazu pred policajcima iz UBPOK-a sada mogu biti konačno razjašnjene. Za ovaj zadatak određen je Mile Novaković koji učestvuje u prebacivanju ljubiše Buhe čumeta iz Ankare na mesto gde bi mogao da da iskaz. Ekspers donosi službenu belešku koju je sačinio upravo Mile Novaković i u kojoj objašnjava šta se dešavalo prilikom transportovanja najpoznatijeg zaštićenog svedoka. Belešku prenosimo u celosti...

"Krajem januara 2003. godine, Svedok je, bežeći od NN kriminalaca koji ga traže u više zemalja, ušao u našu ambasadu u Ankari, u Turskoj, i ostao do po njega prihvatljivog i konačnog rešenja.
Dana 4. februara 2003. godine, dobio sam zadatak da otputujem u Mađarsku, u Budimpeštu, gde ću stupiti u kontakt sa obaveštajcem američke službe CIA, telefonski broj 9943 6767 197389, koji je angažovan povodom konačnog smeštanja Svedoka na bezbedno mesto.

Na putu prema Subotici, telefonirao sam s Bazbijem, koji mi je sugerisao da zbog snežne mećave u Mađarskoj odložim put za sutra. Dana 5. februara, ušli smo u Mađarsku, a ........... koji ispred njihove tajne službe pokriva Mađarsku i nalazi se u Budimpešti. Sajmon nas nije čekao na ulazu u Mađarsku, kao što je bio raniji dogovor, već smo se u popodnevnim časovima sreli u hotelu „Meridijan" u Budimpešti.

Iz razgovora sa Sajmonom stekli smo utisak da ništa nije sređeno kako je Bazbi rekao preko telefona, već Sajmon tek pokušava preko mađarske policije da obezbedi smeštaj za Svedoka. Naš glavni zadatak koji smo dobili pred put bio je da novcem koji nosimo, 4.000 dolara, platimo troškove privatnog aviona koji će iz Budimpešte odleteti do Ankare, preuzeti Svedoka i prebaciti ga u Budimpeštu. Trebalo je da ja budem u tom avionu i da nadgledam način transporta.

Tokom boravka u Budimpešti, od 5. do 8. februara 2003. godine, kroz više kontakata sa Sajmonom pokazalo se da ništa s mađarskom policijom nije bilo sređeno pa je imenovani predložio rezervnu varijantu, dogovor s tajnom policijom Slovačke (Sajmonovim kolegom s kojim je na vezi). Pošto je oko prebacivanja Svedoka u Mađarsku potrebna dozvola i mađarske vlade, koju treba da odobri i potpiše premijer, otpala je mađarska varijanta pa je Sajmon predložio da Svedoka preuzme tajna policija u Bratislavi, Slovačka. Iz tog razloga omogućio nam je kontakt u slovačkoj ambasadi u Budimpešti, gde smo dobili slovačke vize. Nastao je problem vezan za privatni avion koji je navodno bio obezbeđen u Mađarskoj. Sajmon nas je upozorio da se on samo raspitivao za mogućnost angažovanja privatnog aviona i koliko bi to koštalo, a da ne želi da kontaktira s vlasnikom aviona, izvesnim Gaborom, jer ne želi da se njegovo ime pojavljuje u toj operaciji radi kompromitovanja i kasnijeg sudskog postupka. Čak nije hteo da nam pomogne pri kontaktu s Gaborom gde bi njegova uloga bila tek prevodilačka. Ostala je mogućnost da s Gaborom razgovor obavi neko iz Jugoslavije, a da mi u Budimpešti odnesemo traženi novac i platimo korišćenje aviona, te da eventualno neko od nas putuje u Ankaru po Svedoka. Najzad je dogovoren transport avionom koji će biti angažovan u Beogradu, dana 7. februara 2003. Sajmon nam je dao telefonski broj kolege Jana u Slovačkoj, 9942 1903 425607, i obavestio nas da je dalju organizaciju preuzeo Beograd, u dogovoru sa ambasadorom u Slovačkoj, i da se on, što se tiče ovog posla, isključuje.

Stupili smo u kontakt s našim ambasadorom Kopečnim u Slovačkoj, koji nam je rekao da dođemo u Bratislavu i zajedno dočekamo Svedoka. Istog dana u večernjim satima u Bratislavi, ambasador Kopečni upoznao nas je s tim da je stupio u vezu s Janom i da će slovački policajci na aerodromu preuzeti Svedoka i bezbedno ga smestiti. U toku noći, Svedok je sleteo u Bratislavu, gde ga je preuzela slovačka tajna policija.

Dana 8. februara 2003. godine, zajedno sa ambasadorom stupili smo u kontakt sa slovačkim policajcima Janom i Jurom, njegov telefonski broj 9942 1903 213083, koji su nam objasnili da su Svedoka smestili u Bratislavi, a da će ga za par dana premestiti na bezbedno mesto 150-200 kilometara od Bratislave. Oni su ubeđeni da će njihovo ministarstvo odobriti ovu meru sa zasad neizvesnim rokom primene.

Zamolili su nas da ubrzamo postupak Svedokovog saslušanja kod naših pravosudnih organa. Dogovorili smo se da tretman Svedoka podrazumeva njegovo obezbeđivanje, a ne držanje kao pritvorenika. Za početak, iz konspirativnih razloga ne treba mu dozvoliti telefonske kontakte. Oni se plaše mogućnosti da će Svedok, ukoliko nije zadovoljan tretmanom i položajem, insistirati na tome da ode, a oni neće imati zakonskih mogućnosti da ga zadrže. Kontakt sa slovačkom policijom ostao je preko našeg ambasadora. Ambasador Kopečni me je do sada zvao tri puta i požurivao da se pravosudni organi pojave u Slovačkoj i razgovaraju sa Svedokom jer se plaše reakcije slovačke policije, koja mu je već rekla: „Pričate da vam je toliko važan kao svedok, a niko se iz Jugoslavije još ne oglašava." Sva objašnjenja povodom zahteva slovačke policije ambasador je poslao preko SMIP-a i nada se da će dobiti nova upustva i informacije. Misli da bi u vezi s tim trebalo da se ostvari kontakt na višem nivou, dva ministarstva ili vlade Slovačke i Jugoslavije gde bi se za boravak Svedoka dobile čvršće garancije. U protivnom ne može da garantuje koliko će slovačka policija biti raspoložena da čuva Svedoka."

Izveštaj sačinio: Mile Novaković