Scena
03.10.2018. 17:27
Kristina Kecman
DŽEZ BEZ KOMPROMISA
Beograd, hotel „Jugoslavija“, godina 1971. Gostovala je čuvena američka džez diva Eli Ficdžerald, a u pauzi između dva nastupa čula je glas Beti Đorđević. Bila je opčinjena. „Ako dođeš u Ameriku, usvojiću te! Ali Beti nikada nije otišla u Ameriku. Ostala je, ali je džez polako odlazio s naše muzičke scene.
„Ela je bila vrlo prijatna i veoma jednostavna za jednu superzvezdu. Oduševila se mojim glasom, ostala je cele noći, i pevale smo, čak igrale zajedno. Ja nisam znala da je ona u Beogradu, niti da će nastupiti u hotelu ‘Jugoslavija’. Taj hotel je bio najelitnije mesto u staroj Jugoslaviji, i to je bio sam početak moje karijere. Ela nije očekivala da takva muzika postoji i u ovom delu sveta, ali bila je zaista oduševljena“, priča Beti.
Besplatan koncert
Posle bezmalo pet decenija beogradska publika će se u subotu, 29. septembra, na koncertu u Domu omladine prisetiti vremena kad je džez osvajao našu muzičku scenu. Na besplatnom koncertu „Beti peva Bili“, Beti Đorđević će pevati hitove Bili Holidej.
Mnogi će reći da sve više liči na početak nego na nastavak jer u godinama iza nas ova muzika na našoj sceni skoro da i nije postojala.
„Džez su uvek slušali malo posvećeniji ljudi, kaže Beti“. Možda ih je nekada bilo više nego sada. Možda su ti ljudi bili privilegija i ondašnjih i sadašnjih vremena. Možda su u prethodnim decenijama nestali i oni i želja da imamo takvu muziku i takve ljude.
„Ali ni tih sedamdesetih godina nije bilo lako. Sećam se da sam dozvolu da nastupam u Domu armije dobila uz uslov da ne pevam na engleskom. Možete misliti! Međutim, ubrzo je u Beogradu otvoren prvi džez klub i uvek je falila još jedna stolica. I pored svih predrasuda, naša publika je bila otvorena za jedan drugačiji zvuk.
S pokojnim suprugom Bobom, koji je takođe fantastično pevao, imala sam soul repertoar, na kojem su bili hitovi Arete Frenklin i Džejmsa Brauna, pesme u vrhu svetskih top-lista. Mi smo bili tada prava atrakcija za Beograd, avangarda, bum za Srbiju. To su nezaboravne godine mog života. Tu sam upoznala i Džoa Vilijamsa, kao i mnoge svetske zvezde. Bili su fascinirani jer su u Beogradu čuli nešto što je iz njihove branše i repertoara. Govorili su da imaju utisak da su na svetskim koncertima.“
Blagica - Beti Đorđević ostala je zapamćena po besmrtnim hitovima „Počnimo ljubav iz početka“, „Neću kraj“, „Neka srce kuca jače“...
Drugačija muzika
„Mada je i u Americi džez bio prokazan, muzičari nisu odustajali. Priča Bili Holidej je primer toga. Njena priča je preteča svih onih o ukletim muzičkim zvezdama, o tom životu slavnih izvođača koji stradaju zbog poroka. A kako se tako nešto dešavalo i mnogim muzičarima tog kalibra, verovatno je i zbog toga džez bio nekako marginalizovan. Kao i oni koji su se njime bavili. Ipak, džez je toliko vredna muzika da je morao kad-tad da izbije na površinu. Jer posle klasike postoji velika praznina koju je mogao samo džez da ispuni. Opstajao je u krugovima koji su ga voleli, i slična situacija je bila i kod nas“, objašnjava ona.
Osamdesetih godina je taj žanr kod nas polako zamro, održao se samo u krugovima vernih ljubitelja i poznavalaca.
„Nije se džez povlačio, bilo ga je uvek tu i tamo, bar u malim dozama, ali tokom osamdesetih je krenulo s Lepom Brenom i stvari su se izmenile. Tada sam se i ja potpuno povukla. Neki ljudi koji su u to vreme bili na ključnim mestima rekli su mi da sam već u tridesetoj ostarila, da ne bi trebalo da pevam više. I nisu gonili samo mene već i mnoge moje kolege koje su se bavile istom vrstom muzike. Gurali su nas u kraj. Sistematski su nas sklanjali. Možete da zamislite kako mi je bilo dok sam sve te godine gledala na televiziji ko sve peva, a morala da se držim dalje od muzike. Nemam ništa protiv drugačije muzike, ali nikad neću razumeti zbog čega smo mi morali da budemo skrajnuti. Počela sam da žalim što nisam ostavila više muzike za sobom. Onda su došle devedesete, koje su bile opšta propast. Od 2005. godine stvari su se popravile, pojavile su se razne kompilacije, a i moje kompozicije su isplivale, pesme su same našle put do ljudi. Nastupala sam u Rusiji, Nemačkoj, Americi. Mogla sam i da ostanem u Čikagu, ali ja sam nepopravljivi romantik, volim svoj grad, dom, porodicu. To je sve život, i čovek nikad ne zna da li ga iza ugla čeka smak sveta ili neka lepa stvar“, kaže Beti.
Glas Beti Đorđević je opčinio mnoge, od zvezda do političara, a njenim pevanjem su bili zadivljeni i Tito i Jovanka Broz.
Kako ova žena peva
„To je bilo krajem sedamdesetih. Nekoliko puta smo nastupali pred Titom, čak smo ga pratili na nekim kraćim putovanjima. Uglavnom su zvali narodnjake, ali kada je Jovanka čula moj glas, rekla je: ‘Kako ova žena peva!’“, priseća se Beti. Međutim, biti popularan tada nije bilo isto što i biti bogato nagrađen.
„Džez se peva iz ljubavi, nikada zbog novca. Čak i u Americi mnoge džez pevačice su morale da konobarišu kako bi se izdržavale. Sa ovom muzikom nema kompromisa. Ostaješ joj veran dokle god postoji i desetak ljudi koji žele da je slušaju“, objašnjava Beti.
Uspomenu na vreme kada su u Beogradu gostovali mnogi slavni džez muzičari čuvaju još samo malobrojni klubovi. Sluša se i svira bez kompromisa.
Komentari
