INTERVJU, MIMI MERCEDEZ: Rep mi je omogućio da ne rmbačim kao striptizeta

"Nije me na striptiz naterala ni glad ni ljubav, već racionalna kalkulacija. Smučilo mi se da nemam pare za stvari koje želim, razmišljala sam dugo o tome koji posao bih mogla da radim bez veze, a da plata bude veća od 20.000", kaže naslušanija i najkontroverznija reperka Srbije

Mimi Mercedez (24) je postala poznata naglo i mnogima nepodnošljivo kad su njeni spotovi, u kojima se oglašava iz teretane nakon solarijuma, sve uz obavezno duvanje trave (iliti pušenje marihuane), počeli da dostižu pojedinačan broj pregleda za koji ovdašnje rok grupe rade celu svoju karijeru.

Na njene nastupe dolaze i hipsteri i dizelaši i reperi i narodnjaci, njene nove rime nalaze se redovno na naslovnicama tabloida, dok je u isto vreme ozbiljno recenziraju na blogovima s elitnim renomeom. Svi je svojataju i svi je odbacuju. Ova zvezda mladih nastupa još i pod pseudonimima i nadimcima Guda iz Huda, Kabasti Koblenc, Sestra Drugarica, Kraljica Stila, Princeza Svemira... Matrijarh Mimi, reperka s Konjarnika, članica je rep kolektiva "Bombe devedesetih" i ženske bande BFOĐ (Bahata familija obrijane đane). Uprkos toga je samo i jedino svoja.

Počela je da repuje 2011. i tokom godina izbacila nekoliko singlova, ali tek ulaskom u "Bombe" se ozbiljno posvetila repu. Nakon EP-ja "Napaljene uličarke", došao je album "Našminkam se i pravim haos", uz mnoštvo uspešnih nastupa.

Kao antiheroina 21. veka, ti znaš da je ciljna grupa važan element svake akcije, ali s druge strane pucaš visoko i široko. Ti si krenula s muzikom iz očigledne želje da nekom digneš kosu na glavi. Jesi li imala nekog posebnog u vidu na tom početku?

- Koliko god to bio prvi utisak, moj rep nije počeo iz negativnog određenja prema nečemu, već pozitivnog. Prve dve pesme ("Napucane svinjice" i "Diamondz on my mind") su nastale jer sam se osećala kao da u repu kod nas - tj. svuda, ali rep sam prepoznala kao jedini način oglašavanja - fali tema i otvorenosti pri njihovom obrađivanju. Provokacije jesu nešto što radim ciljano i promišljeno, ali one su tu da doprinesu atmosferi pesme i celom imidžu, kao i da privuku pažnju na ono što je zapravo suština moje muzike i moj motivator. Zanimljivo je što su ljudi koji se pecaju na udice koje im bacam zapravo ti koji ne vide dalje od tih udica i nikad im ne bi skrenulo pažnju ono što oni tvrde da podržavaju i da je suprotno od svega što sam ja.

Od kad je Čanak u nekom intervjuu citirao moje stihove "I svi se pitaju dal' zbog takvih kao ja naša zemlja propada, ili zemlja propala stvara takve kao ja" - više ništa nije bitno

Kažeš "I nikad ne bih kukala jer svesna sam gde živim". Gde živiš?

- Tu nije bitno GDE, kao da ja sad kažem živim u Srbiji, mi smo siromašni i konzervativni bla, bla, već GDE kao neko vreme i mesto u istoriji čovečanstva. Mislim da što temeljnije razmišljanje o tome omogućava jednu distancu od toga jer ona je neophodna da bi se fokusiralo na uzroke, a ne na posledice. Dakle, razumevanje sistema po kom trenutno funkcioniše svet, razlika u bogatstvu zemalja, razlika u bogatstvu ljudi i određivanje svoje pozicije u njemu. Malo zvučim kao ona iz "Munja": "Pronađi svoje mesto u koordinatnom sistemu konfuzije", ali ja mislim da je ta rečenica genijalna, a ne posprdna, s tim što bih "pronađi" uvek zamenila sa "odredi". Niko ne postoji negde zapisan u vremenu pa da "traži" sebe, već mora da se sam osmisli i sagradi.

Imaš klipova na Jutjubu ispod kojih je preko hiljadu lajkova, ali i isto toliko dislajkova. Taj rezultat sam otprilike prvi put u životu videla. Ko je zabrinut za tvoj sistem vrednosti i etiku?

- SVI (smeh)! Zezam se, zabrinuti su ljudi koji su čvrsto vezani za neka prevaziđena moralna načela, ali opet su mi i ti ljudi draži od onih koji nisu vezani ni za šta i lebde tu oko stvarnosti ne dodirujući je. Oni se ne brinu za mene, ali ih i boli kurac za mene i kad me navodno gotive. Ovi drugi, kad me zgotive, znam da je sa razumevanjem i na duge staze. Obožavam da svedočim pretvaranju hejtera u fanove. To sa pregledima je super, doskora sam imala jako zanimljivu situaciju na svojim spotovima, na gotovo svim sam imala skoro izjednačen broj lajkova i dislajkova. Posle prvog EP-a i nastupa je to naglo prevagnulo u korist sviđanja, sad već polako prestajem da budem zanimljiva, vreme je za neke naslednice.

Kad repuješ "I svi se pitaju dal' zbog takvih kao ja naša zemlja propada, ili zemlja propala stvara takve kao ja", dosta je lako shvatiti da ti shvataš. Ipak, ispada da ima dosta onih koji ne primećuju duhoviti twist?

- Ne znam, od kad je tu rečenicu Čanak citirao u nekom intervjuu više ništa nije bitno.

U novom hitu "Bez sažaljenja" kažeš: "Ja sam predstavnica najbitnijeg dela omladine." Misliš brojčano ili?

- Ne mislim brojčano trenutno (malo nas je, al smo kučke!), ali težimo ka tome. Zasad predstavnica mladih, borbenih i doslednih ljudi oba pola.

Na koncertu si obećala svim ponavljačima po piće za dž. Jesi i ti bila ponavljač? I jel' se gnušaš vukovaca?

- Nisam samo obećala, nego sam i dala, molim vas. Nisam bila ponavljač i ne gnušam se vukovaca. Stvar je u tome da vukovci imaju gomilu privilegija na tim krajevima školskih godina, pa ja želim više da relativizujem važnost uspeha u školi nego da idealizujem ovaj suprotni.

Postoji i taj trač da si ti zapravo student filozofije?

- Neki duh student. Filozofija je jedino što me je ozbiljno zainteresovalo u srednjoj školi pa sam odlučila da, ako već moram nešto da studiram, to bude filozofija. U međuvremenu sam shvatila da ne moram da studiram. U četvrtom srednje sam počela da radim i živim s drugaricom, otišla sam na prijemni samo kako bih dokazala sebi da mogu da upadnem na budžet bez učenja, što baj d vej nije preterano teško na filozofiji, i jesam, ali sam još na prijemnom znala da neću otići ni na jedno predavanje. Za šta je na kraju taj indeks jedino poslužio pogledajte u spotu za pesmu "Oduvana".

Imaš potrebu da se izjasniš o raznim temama i lagano ih ljuštiš, jednu po jednu. Povodom Boga: "Bog nema ništa što mi treba/na ulici se same borimo za svoje parče leba". Zašto se Bog tako šteka?

- Hahaha, kako slatko pitanje. Nisam htela da poručim da je Bog štekara već da skrenem pažnju na materijalističko shvatanje sveta. Meni je logika vrhovna religija i opterećena sam argumentacijom i dokazima, tako da me zanimaju samo čvrste i opipljive stvari na koje mogu ili bih potencijalno mogla da utičem.

Povodom romantike: "Postoje stvari koje pare ne mogu da kupe al za takve stvari, iskreno, zabole me dupe"... Jesi nekad razmišljala drugačije? Kako si se smorila ili, da kažem romantično, kako si se razočarala?

- Iz čega se može zaključiti da sam se razočarala? Možda imam sve što mi je potrebno na polju ljubavi i prijateljstva pa mi fale samo milioni da bismo svi živeli srećno do kraja života? Ali poenta te rime nije ni u jednoj od ove dve varijante već je, vezano za odgovor iznad, moja borba protiv idealizma. Ponekad namerno odem u drugu krajnost, kada mislim da je opšte uvreženo mišljenje u jednoj, da bih pokušala da postignem sredinu. Što se seksa tiče: "Nisam Barbika, ni moj dečko nije Ken. On je moj Manuel Ferara, ja sam njemu Lisa En."

Mislim da pornografija može da pozitivno utiče na vernost u vezi i očuvanje monogamije. Principi su mi najbitnija stvar u životu, kao i vežbanje doslednosti i volje, pa i na vezu gledam kao na još jedno polje u kom treba da se dokažeš. Prevara nije znak nedostatka ljubavi, već nedostatka discipline

Tvoja generacija je odrasla u vreme interneta preplavljenog pornićima. Kako vama deluju ideje prethodnih naraštaja o čuvanju nevinosti, vrlinama vernosti i lepotama monogamije?

- Pa to uopšte nije u sukobu jedno s drugim. Mislim da pornografija može da pozitivno utiče na vernost u vezi i očuvanje monogamije. Principi su mi najbitnija stvar u životu, kao i vežbanje doslednosti i volje, pa i na vezu gledam kao na još jedno polje u kom treba da se dokažeš. Prevara nije znak nedostatka ljubavi, već nedostatka discipline. Pomisao na neke postmoderne lelujave odnose me užasava i tu sam prilično konzervativna, što ne znači da mislim da sam 100% u pravu, već da je ljubav nešto iracionalno i snažno i da uopšte nije lako raskrstiti s nekim stvarima, kao što mislim da jeste u nekim drugim aspektima života o kojim isto pričamo u ovom intervjuu. A nevinost je nebitna skroz.

O sistemu vrednosti i moralnim skrupulama konstatuješ: "Snalazim se kako znam da bi došla do svog keša/ ali ako zatreba, gazila bi preko leša". Jesu te tako učili roditelji?

- Ne, nisu me tako učili roditelji, pa čak ni ljudi koji se zaista vode tim načelom ne uče svoju decu tome, a moji još i nisu takvi.

Tu su i radne navike: "Il krademo il valjamo il sedimo na grbači roditeljima/ niko ne želi da rmbači". Zar nije rad stvorio čoveka?

- Pa šta ako jeste? Davno je to bilo. Sad bismo da klikćemo dugmiće na mašinama i uživamo što više možemo, a ne da na konto našeg proćerdanog života na šestodnevni osmočasovni rad neko drugi radi upravo to.

O kešu može da ne misli samo onaj ko ga ima. "Znači, samo dijamanti, drago kamenje i zlato/ prava žena nije zadovoljena minimalnom platom". Stvarno misliš da kinta rešava sve probleme? Kako ti do nje dolaziš u realnosti?

- Ne mislim da rešava sve probleme, ali svakako obezbeđuje mnogo bolju podlogu za rešavanje onih koji se ne mogu rešiti njom! Trenutno živim pre svega od nastupa, ali i od nekih dodatnih priliva novca koji imaju veze s repom.

Nije me na striptiz naterala ni glad ni ljubav, već racionalna kalkulacija. Smučilo mi se da nemam pare za neke stvari koje želim, razmišljala sam dugo o tome koji posao bih mogla da radim bez veze, a da plata bude veća od 20.000. Batalila sam ga jer ne želim da rmbačim i rep mi to omogućava

Jesi li batalila striptiz? Inače, jel' striptiz bio iz ljubavi ili iz gladi?

- Ne volim kada se za neke načine dolaženja do novca koji su još uvek stigmatizovani smatra da su okej da se rade ako nisi imao leba da jedeš. A ako jesi, verovatno je u pitanju to što si lajsna koja voli adrenalin i privlačenje pažnje. A zapravo su u oba slučaja pomešana oba razloga. Postoje presiromašni ljudi koji se nikad ne bi odlučili na takav korak i postoje site osobe koje hoće veću zaradu nego što im nudi prosečan posao ili džeparac koji su roditelji u mogućnosti da im daju. Nije me na striptiz naterala ni glad ni ljubav, već racionalna kalkulacija. Smučilo mi se da nemam pare za neke stvari koje želim, razmišljala sam dugo o tome koji posao bih mogla da radim bez veze, a da plata bude veća od 20.000 i otišla sam u "Mulen ruž" i raspitala se za uslove rada. Batalila sam ga jer ne želim da rmbačim i rep mi to omogućava.

Ima to davno pravilo, gde kao prvo završiš škole, pa se udaš i rađaš decu. Tu ti kažeš: "Nit mi se uči niti udaje/ sestra koja na to troši vreme luda je"?

- Ma luda je, Maluda je, ma Drogba je.

Na tu žensku temu imaš i bitan stih "Žensko sam jer imam pičku/ ne jer savijam kičmu". Ipak, znam da odbijaš etiketu feministkinje. U tom smislu, tvrdiš i "Nikad se neću žaliti zbog diskriminacije/ ribe ne pretresaju čak ni u toku racije". Šta si ti onda, ozbiljna oportunistkinja?

- Ne. Ta rima znači da diskriminacija ima dosta pozitivnih strana u krugovima u kojima se ja krećem i da ulozi koja ti je dodeljena u društvu treba pristupiti što promišljenije, a ne emotivno i kompleksaški. Znači i da za ljude koje država ne štiti i zakon je okrenut protiv njih jednakost pred zakonom nije bitna, a suštinska jednakost ne može da se postigne u sistemu baziranom na nejednakosti.

Rodila si se i formirala u epohi bombardovanja i ratova. Sad se predstavljaš kao predsednica Gudroslavije, deo klana Solarijum-teretana, a kažeš i "Ja sam Mira Marković". Misliš da su te devedesete obeležile zauvek? U čemu je njihova lepota? Jel' ružno novo lepo?

- S obzirom na to da čovek ne živi 300 godina, naravno da jedna tako burna decenija ostavlja trajne posledice na kulturu jednog društva. Mislim da su zauvek obeležile nekoliko generacija uključujući i moju, svaku na svoj način. Pitaš šta je lepo tu, pa odmah jel' ružno novo lepo, previše je to indikativno. Ne, nije ružno novo lepo, šta god to značilo, ali i estetika, kao i svaki drugi aspekt određene ideologije, nije ista kod svih slojeva društva. Ne samo da nije ista, nego je ponekad i totalno suprotna. Ono što mene kao bebu devedesetih privlači u deceniji mog rođenja jesu jarke boje, napadno oblačenje, prejaka muzika i samouvereno i ležerno ponašanje. To se zove dizel kultura i vezuje se za 90-e, ali nije nešto što je prevaziđeno, već nešto što i dalje živi, samo malo menja oblik. To je moderna gradska subkultura nastala 80-ih fino uobličena i definisana 90-ih... A to što kažem da sam Mira Marković je zato što je ona poslednji zajebani ženski igrač u politici kod nas, ovo danas je katastrofa.

Kako se vi u "Bombama devedesetih" razumete politički? Bio je tu taj lajn "Nad sivim ćelijama ratni zločin/ ubijena kao musliman u Foči", koji je podigao prašinu. Osim što je očigledna provokacija, da li je to i neosetljivost povodom tuđe patnje i zajebancija na temu koja boli?

- To je upravo to. Mi se savršeno razumemo po tom pitanju i politika, a može se reći i filozofija, jer se ne misli na dnevnu politiku, nam je najbitnija stvar koja nas spaja i u odnosu na koju se određujemo prema svemu što ima veze s repom.

Šta je osnova vaših političkih stavova?

- Materijalizam i u filozofskom i u ovom svakodnevnom značenju.

To što ne glasam, to je moj politički stav. Ne vidim razliku među strankama u Srbiji. Od kad su naprednjaci na vlasti, to se najbolje vidi. Bilo je, kao - sad kad ovi dođu, Vučić, Toma Nikolić, pa to će sad sve da se okrene za 180 stepeni...! Apsolutno se ništa nije promenilo

Da li si glasala? Jel' to javna ili privatna stvar?

- Nisam glasala. To je i te kako javna stvar, nikada nisam mogla da razumem šta je u glavama ljudi koji ne žele da pričaju o tome. To što ja ne glasam, to je moj politički stav. Uopšte ne vidim razliku među strankama u Srbiji. I te minimalne razlike koje navodno postoje su samo deklarativne i marketinške. Od kad su naprednjaci na vlasti, to se najbolje vidi. Bilo je, kao - sad kad ovi dođu, Vučić, Toma Nikolić, pa to će sad sve da se zaustavi, da se okrene za 180 stepeni!... Apsolutno se ništa nije promenilo u odnosu na vreme demokrata. Jasno je da tu niko nema pravo da radi šta on bi on voleo, već se sve diktira s nekog višeg mesta. Ne podržava mi se ta farsa, ne želim da učestvujem u tome.

Sad malo o muzici. Ti si negde rekla da te zanima tekst, a muzika je samo obavezan deo jednačine. Sad već često nastupaš, mora biti da si ipak postala svesna snage koju nosi i taj deo kompleta. Radiš na tome?

- Mislim da sam ipak oduvek svesna toga, s obzirom na to da sam se odlučila za određeni žanr, pa i podžanr u tom žanru (trep), znači to sam izjavila malo napamet. Što manje moram da se bavim drugim stvarima u životu, to sam posvećenija muzici i razmišljanju o njoj, tako da se definitivno može reći da radim na tome da budući projekti budu sve jače celine.

Kakav si MC? Realno?

- Kako ne volim kada mi neko doda to "realno?" ili "iskreno?" posle pitanja. Ako neko neće da bude "realan" sigurno ga neće taj dodatak naterati da bude, a ako je neko svejedno planirao da odgovori "realno" ili se, ne daj bože, u globalu trudi da bude "realan", onda je za njega uvredljivo da se na taj način iznosi nekakva sumnja u njegovu "realnost". Mislim da sam odličan MC. Način na koji publika reaguje na mene uživo i komunikacija koju imamo na nastupima bukvalno od prvog puta kad sam stala na binu je dokaz da sam pravi gospodar ceremonije. Što se tiče samog snimanja muzike, nisam previše bila posvećena veštini repovanja niti razmišljanju o tome kako će sve što odlučim da mora da se kaže da se spoji sa matricom, ali se to već spontano poboljšalo kroz praksu, a kao što sam rekla, po prvi put se osećam kao da imam uslova da se ozbiljnije posvetim muzici i mislim da će to nastaviti da daje konkretne rezultate. Obožavam napredak.

Đus ti je nešto kao drugi tata. Kao i on, počinješ da koketiraš s narodnjacima, snimaš s Miletom Kitićem i Milanom Stankovićem... Dok si odrastala, koja se muzika slušala u ekipi? Jesi se interesovala dalje od toga?

- Volela sam kroz odrastanje da menjam okruženje i žurke na koje izlazim, bila sam uvek zainteresovana za nove vrste muzike, tako da sam bila izložena svim mogućim uticajima, ali ipak sam se izložila samo na narodnjake, tehno i rep, što se valjda i čuje. Izlazila sam i na trens neko duže vreme, ali ne zbog muzike.

Šta su slušali tvoji roditelji?

- Razne vrste gitarske muzike, rokenrol i srodne žanrove.

Primetila sam okolo gomilu klinaca ovih kao urbanih roditelja iz centra, koji su u potpuno drugom fazonu od njih. Da li je turbofolk novi pank? Da li je to razočarenje i bunt ili samo linija manjeg otpora?

- Bio to bunt protiv roditelja i klasnog porekla, pokušaj emancipacije ili kemp, u suštini svega leži iskreno loženje na taj žanr, tako da nemam zamerki.

Očigledno je da nisi propustila "Bičarke na travi" kad im je bio trenutak. One su imale izvesnu sličnost izraza, ali su se obraćale skroz drugoj publici, onoj koja je tada izlazila u KST, na Akademiju... Jesu li Una i Marija na tebe ostavile utisak?

- Kako ne, uloga njihovih pesama u ohrabrivanju mene da uđem u gluvu sobu je veoma bitna. Njihovo prisustvo u vrhu tadašnje rep scene je normalizovalo određene teme i uopšte to da se žena bavi njima u dovoljnoj meri da ja samo mogu da se nadovežem bez probijanja tog leda, a to je velika stvar. Kao što će sledeća generacija ženskog repa biti brojnija i opuštenija i realnija jer će morati da se bore sa sve manje osude.

Dosta publike na koju nisi unapred mogla da računaš zapravo se u poslednje vreme okupilo oko tvoje muzike. Mislim na tzv. hipstere ili modernu urbanu populaciju, onu koju umeš da otpišeš kao pozere ili lažnu elitu. Imala si i dva nastupa u njihovom hramu, Dragstoru. Kako ste se razumeli?

- Jedan dečko je to mnogo lepo definisao, rekao je da sam ja sve na šta se on loži i što bi voleo da proživi, ali nikada nije imao muda da zagazi u neke stvari, niti je odrastao u takvom okruženju, a da sam muškarac to bi mu bilo pretvrdo i osećao bi se previše osuđivano i nesigurno. Tako da mislim da sam ja ta idealna granica za određeni sloj ljudi, da priđu vatri, a da se ne opeku. Nisam sigurna koliko tu stvarno ima razumevanja jer se moda tog dela omladine najbrže menja, ali ko su pozeri, a ko iskreni podržavaoci ideje "Bombi" ipak ne bih sudila tako olako, vreme će pokazati.

U bekstejdžu: Mimi Mercedez sa svojim "Bombama 90-tih"

Postoji i legenda o tome kako, zajedno sa bivšim dečkom, ti stojiš iza Fejsbuk grupe "Hipsterski šljam" i još nekih grupa i profila koje su svojevremeno širile hejt prema klincima iz pomenute populacije?

- Hahahahhaha, ta informacija ladno živi. Da, da, da - to sam ja. Stvarno grozan, grozan taj hipsterski fazon, od najpovršnije estetike do suštinskih principa na kom je baziran, ali mnogo šta se promenilo od tad do danas jer, kao što rekoh ranije, njihov stil je najmanje trajan i čvrst i oni su suština postmoderne. Možda je vreme za neku novu stranicu tog tipa gde bismo se potrudili da definišemo taj najupečatljiviji deo srednjoklasne omladine koji tako uporno beži od definisanja?

Na kraju, ti se ni na šta ne žališ. Kažeš: "Dok ti kukaš ili kenjaš, ovde tražimo rešenja." Ne mogu, a da se ne zapitam kako ide s tim...?

- Odlično, svaki dan nađemo po jedno rešenje ili barem jedan njegov DEO.

Najveća je kontroverza u tome što deluješ zadovoljno svojom situacijom, danas, ovde, ovako. Kako si ušla u taj zen?

-"Fake it till you make it." Moje rime su motivacija za mene kao i za bilo kog mog fana, mislim da je to prebitan aspekt repa.

Deluje da je Mimi Mercedez socijalni eksperiment. Šta dokazuješ?

- Svaka rep ličnost je jedan mali ili malo veći socijalni eksperiment i najstrašnije je gledati repera kako je prestao da bude svestan toga i totalno se saživeo sa svojim rep likom i na taj način izgubio kontrolu i nad repom i nad privatnim životom. Mislim da je prebitno biti svestan toga šta hoćeš da postigneš snimanjem pesama jer ako je to isključivo samopromocija, ti si otiš'o u kurac u startu, barem kod nas. Vreme će da dokaže ispravnost moje priče, ja zasad promovišem pre svega ideju o ekipi kao vrhovnoj vrednosti, borbenost, otvorenost, direktnost, slobodan provod, neprihvatanje nametnutih autoriteta i preispitivanje uvreženih shvatanja.

Gde vidiš sebe za pet godina (kao što danas pitaju u evaluacijama po korporacijama)?

-U klubu 27 (smeh).}