ISPOVEST FRANJE GREGURIĆA O 1991: Raspravljali smo da li Srbiji treba objaviti rat, kad je stiglo pismo Gorbačova

Nedavno iz štampe je izašla knjiga dr. Franje Gregurića, predsednika hrvatske ratne vlade, pod naslovom “Vlada demokratskog jedinstva - Istina o Vukovaru i škola demokratije u Hrvatskoj” u kojoj je iz hroničarski beležio događaje. Među najzanimljivijim je svakako sednica vlade od 7. oktobra 1991. kada je razmatrana mogućnost da Hrvatska Srbiji objavi rat, kao i pismo sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova.

Kako piše Jutarnji list knjiga obiluje zanimljivi detaljima među kojima je svakako razgovor sa generalom Andrijom Rašetom u njegovoj kancelariji dok su kasarne JNA bile blokirane i dok se pregovaralo na odlasku jednica JNA bez naoružanja i vojne opreme. Takođe, u knjizi se spominje i nagovaranje penzionisanog generala JRV i PVO Antona Tusa da pređe u Hrvatsku vojsku koja se tek stvarala. U razgovoru za Jutarnji list sam Anton Tus je pre nekoliko godina rekao da je za njegov prelazak u HV bio presudan razgovor koji su s njim obavili Franjo Gregurić i Mladen Vedriš. Gregurić u knjizi  o tome piše:

DECA SVETIH KRAVA RAZBILA SFRJ: Juga i dalje radi za njih…

“Još u junu te godine (1991.) razgovarao sam s generalom Tusom o načinu napuštanja JNA u kojoj je bio komandant ratnog vazduhoplovstva. General Tus se seća aprila 1991. godine kada se na užem kolegiju komandanata svih rodova vojske i vojnih oblasti usprotivio novom operativnom razmeštaju JNA: Utvrdio sam da se priprema vojska i raspored za vojne operacije. Postavio sam tada pitanje gospodinu Kadijeviću zbog čega se pripadnici padobranske brigade iz Niša šalju u Zagreb i zašto deo JNA iz BiH odlazi u Sloveniju? Zaključio sam tvrdnjom da se JNA ne sme upotrebiti niti protiv jednog naroda u Jugoslaviji i da ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana sa mnom na čelu neće ratovati ni protiv jednog naroda. Kadijević se tada podigao i rekao: ‘Ko nije s nama, bez njega se može’. Ustao je general Konrad Kolšek - Slovenac, komandant 5. vojne oblasti koja je pokrivala veći deo Hrvatske i Sloveniju, i rekao da ne bi mogao izvršiti takav zadatak. Zatim se javio admiral Mile Kandić - Srbin, komandant ratne mornarice, i ponovio upravo ono što je kazao i general Kolšek. Kadijević nam je dao deset dana za razmišljanje i ponovio da JNA može bez svakoga. Odgovorio sam da mi je njegova poruka potpuno jasna i da ostajem pri svojoj odluci. Već sam bio spreman za povratak u Zagreb i očekivao sam penzionisanje po kratkom postupku. Osmog maja 1991. godine ukazom predsednika Predsjedništva Jugoslavije, Borisava Jovića, razrešen sam svih dužnosti i penzionisan. Predao sam dužnost i sa porodicom došao u Zagreb, seća se general Tus.

“Dvadesetosmog avgusta 1991. u ranim večernjim satima sa Mladenom Vedrišem otišao sam u Kraljevicu kako bismo naterali generala Tusa da se uključi u Hrvatsku vojsku”, priseća se Gregurić i kaže: “General Tus se 12.  septembra sastao s predsednikom Republike i konačno je dogovoren njegov dolazak na mesto načelnika Glavnog štaba”.

Interesantan je i Gregurićev opis dramatične sednice Vlade, održane 7. oktobra u podrumskim prostorijama Ine, bio je veoma zanimljiv jer su neki tražili da Hrvatska objavi rat Srbiji.

“Svi članovi Vlade bili su pod  utiskom  terorističkog napada JNA na Banske dvore. Napada na samo srce hrvatske države. Svi smo se pitali - što učiniti? Ostati strpljiv, smiren; tražiti hitnu vojnu procenu - što predložiti i učiniti; krenuti odmazdom prema preostalim kasarnama  u Zagrebu i njegovoj okolini; najaviti Srbiji ratno stanje; donijeti odluku o razdruživanju s bivšom državom... Budući da je pre naše sednice potpredsednik Vlade dr. Milan Ramljak bio na sednici Predsedništva Sabora, zamolio sam ga da obavesti članove Vlade o dnevnom redu sutrašnje saborske sednice. Ramljak je upozorio na dve tačke koje su bile gotovo od egzistencijalne važnosti. Prva je: hoće li Sabor doneti odgovarajuću političku odluku koja bi otprilike glasila - s današnjim danom Hrvatska raskida sve pravne i političke veze s Jugoslavijom, a druga tačka odnosila se na deklariranje rata ili objavljivanje rata Republici Srbiji. Ramljak je izneo svoja stajališta. Što se tiče odluke u kojoj bi se deklariralo raskidanje svih pravnih i političkih veza s Jugoslavijom, osnovana je saborska komisija Predsedništva Sabora koja će za sutra pripremiti sadržaj takve odluke. U pogledu pitanja odluke o najavi rata, Ramljak je izjavio: ‘Prema Ustavu, Sabor donosi odluku o ratu i miru, a predsednik Republike objavljuje rat i zaključuje mir. Ja sam za to da se pre bilo kakvog formalnog akta, koji bi se eventualno doneo, saslušaju eksperti i koje bi bile implikacije takve odluke. Mi se nalazimo u ratu’, nastavio je Ramljak, ‘ali jedno je nalaziti se u ratu i ratnom sukobu, a drugo je nekome objaviti rat’. Nakon sednice predsednik Vlade razgovarao je sa predsednikom Sabora, upozoravajući ga da u ovom trenutku ne bi bilo pametno da eventualno Sabor donese odluku o ratu sa Srbijom jer bi to moglo imati štetne međunarodne implikacije.

Podržao sam donošenje odluke o raskidu državnopravnih sveza Hrvatske i Jugoslavije, ali  u pogledu eventualne objave rata napomenuo sam: “Ne treba objavljivati rat Republici Srbiji jer bi takav potez bio protivan interesima Republike Hrvatske”.

Što se tiče međunarodnih aktivnosti i trenutnih događanja, upoznao sam članove Vlade sa sinoćnjim pismom koje nam je iz Kremlja uputio sovjetski predsednik Mihail Gorbačov (primili smo ga u 23.45 sati), koje je bacilo novo svetlo na naše rasprave o najavi ili ne ratnoga stanja. U mojem slobodnom prevodu tekst glasi:

Došli smo do informacije o sve većim i širim vojnim delovanjima u Hrvatskoj, koja izazivaju vrlo ozbiljne i rastuće zabrinutosti kod nas. Postoje informacije o pripremi - u idućim satima - napada na krupne industrijske objekte i centre, a takođe na glavni grad Hrvatske, Zagreb. Takva eskalacija borbenih delovanja dovela bi do velikih ljudskih žrtava, golemih materijalnih šteta i verovatno neprocenjivih posledica koje bi dovele do proširenja krize u Jugoslaviji i izvan nje, a štetno bi delovale na mogućnosti mirenja i izazvale negativnu oštru reakciju u svijetu.

Gorbačov nastavlja:

Naša rastuća zabrinutost povezana je s činjenicom da se u Hrvatskoj nalaze i sovjetski građani, briga oko njihove sigurnosti bezuslovno obvezuje našu vladu. U ovom teškom trenutku sovjetsko rukovodstvo obraća se rukovodstvu Jugoslavije i vrhovnom komandantu JNA s pozivom da pokaže maksimalnu odgovornost i suzdržljivost kako ne bi došlo do eskalacije, već do neodgodivog prestanka vojnih aktivnosti i bezuslovnog poštovanja dogovora o prekidu vatre.