Otkrivamo
04.11.2017. 14:24
Andrej Mlakar
RAKETAŠI, "NAŠI PLAVCI SLOVENIJE": Kako je nastala i nestala jednica od posebnog značaja za odbranu severozapadnog dela SFRJ
Jedno pitanje koje se nameć jeste ko se u vojnom vrhu plašio 350. raketnog puka? Da li su možda ukinuti jer su bili opasni svedoci laži političara o sukobu u Sloveniji i po njima rasulu JNA? su delić pitanja na koje niko ne želi da odgovori, a neki akteri su i dalje živi.
Nemojte među raketaše u Vrhnici ubiće vas! To su sve sami ludaci koji su spremili da Ljubljanu dignu u vazduh. Sa njima nema zbora, ovako počinje reportaža Milene Marković novinarke Večernjih novosti koja je objavljena 15.jula 1991. kada se zaputila u kasarnu "Voljč Ignac Fric" na Vrhniku u kojoj se nalazila komanda 350. raketnog puka, jednice od posebnog značaja ne samo za Sloveniju, već i za prostor severozapadnog dela nekadašnje SFR Jugoslavije čije nebo je kontrolisala, do povlačenja iz ove sada bivše jugoslovenske republike.
Komanda i jedinice, raketni divizioni i raketnotehnički divizion, 350. Raketnog puka PVO su bile od 27. juna do predislokacije puka pod blokadom slovenačke TO koja je za nju bila najzainteresovanija. Puk je bio razmešten po sledećem: u Vrhnici se nalazila komanda puka i raketnotehnički divizion, 1. raketni divizion bio je lociran u Šentvidu sa vatrenim položajem pored reke Save u okviru borbenog rasporeda pešadijskog puka i bataljona vojne policije; 2. raketni divizion je bio lociran u Ljubljana Polju u kasarni gde se nalazio laki artiljerijsko raketni puk PVO; 3. raketni divizion u Logatecu i 4.raketni divizion u Postojni. U Vrhnici je bila komanda, četa veze i četa za upravljanje 91. Bataljona VOJIN a na Ljubljanskom Vrhu i na Oljskoj Gori dve čete VOJIN.
Međutim, za 350.raketni puk RV i PVO JNA agonija nije bio samo desetodnevni rat u Sloveniji, već ono što je sledilo, a što niko nije očekivao nečija odluka da jedinica koja je sačuvala svoj borbeni potencijal i opremu vrednu više od 100 miliona dolara bude ugašena.
Ovo pitanje i danas 25 godina posle i dalje nema odgovor ko je taj ko je doneo odluku da ukine, rasformira 350. raketni puk koji je u aprilu 1991. Inspekcija oružanih snaga ocenila do tad najvišom ocenom: 85,5% bodova. Ko se plašio 350 raketnog puka? Da li su ukinuti jer su postali opasni svedoci laži političara o sukobu u Sloveniji i po njima rasulu JNA? To su pitanja koja i dalje čekaju odgovor.
- raketni puk PVO u vrtlogu slovenačkog rata
Od svih jednica PVO koje su bile stacionirane u Sloveniji na udaru Janšine teritorijalne odbrane posebno je bio divizion u Logatecu, koji je bio jedina jednica u ovom mestu pored Ljubljane i nije imao podršku bilo koje druge jedinice JNA za odbranu. Odbrana trećeg diviziona od napada agresora sa zemlje trebala je da počiva na jedinicama teritorijalne odbrane opštine Logatec. Desilo se ono što niko nije očekivao da su ovu jedinicu napali oni koji su zapravo trebali da ih brane i štite. Jedinici su u odbrani veliku pomoć odigrali zakloni i rovovi koje su uredili pre deset godina, po tipu četne otporne tačke, u vežbi sa rezervnim sastavom TO Slovenije. Sa tridesetak starešina i stotinjak vojnika, naoružanih automatskim puškama, lakim artiljerijskoraketnim vodom sa topovima 20/3 mm, ukopani, maskirani, i sa istaknutim tablama upozorenja o miniranju ispred i unutar ograde od bodljikave žice, divizion je predstavljao tvrd orah. Sa opštinskim štabom TO je urađen jedinstven plan odbrane 3. raketnog diviziona, pa su im svi podaci o ovoj jednici bili poznati. Da ironija bude veća u štabu i jedinicama TO su se nalazili poznanici i kućni prijatelji, koji su se samo u jednom danu počeli da gledaju preko nišana.
Dok se u komandi puka pretresala situacija posle otpočinjanja borbenih dejstava, primali izveštaji od potčinjenih jedinica, niko nije očekivao da će telefonski poziv iz Logateca prekinuti razgovor u kancelariji.
-Druže pukovniče, napadaju nas! Približili su nam se sa istoka, severa i zapada. Do sada nisu otvarali vatru. Vojnik ih je otkrio sa osmatračnice predveče. Kako se navlačila tama čuli smo ih kako se približavaju i iz drugih pravaca, referisao je komandantu puka pukovniku Boži Novaku kapetan Živojinović Radomir, zamenik komandanta 3. rd PVO čija je kasarna i vatreni položaj bila na Dedniku i Slemenu, vrhovima koji dominiraju Logaškim poljem. Dednik, je inače znatno ranije bio ogoljen zbog osposobljavanja položaja za dejstvo raketama u eventualnoj iznenadnoj agresiji snaga NATO i Varšavskog pakta. Inače ovo brdo je kao zarubljena kupa dominirala uskom dolinom, kojom se krivudajući provlače Reka i put koji iza Smoleveca zamiče prema tamnozelenim šumama Žibrša.
- Kakvo je stanje diviziona?
- Mi smo u pripravnosti za lansiranje. U rovovima je celokupan sastav koji nije potreban na raketnim sredstvima.
- Gde je Tirak? - U komandnoj prostoriji. Pokušava da preko opštinskih struktura spreči napad na nas.
- Ne smete da prvi otvarate vatru! U slučaju napada prvu raketu lansiraj pod uglom od četrdeset i pet stepeni! Odredi azimut i mesni ugao sredine Žibrša, tamo je samo šuma, odredi metod vođenja „Zemlja“ i lansiraj drugu raketu! Videt ćemo šta ćemo dalje.
- Razumem druže pukovniče!
Pukovnik Novak je spustio slušalicu i obratio se starešinama:
- Opkolili su treći i približavaju se vatrenom položaju. Iznenađeni smo. Prvi prekid vatre je prihvaćen. Predsednik Slovenije Milan Kučan i premijer Jugoslavije Ante Marković su na konferenciji za štampu upoznali javnost da se prekida sukob i da se sve jedinice JNA, koje su ovladale graničnim prelazima ili ih blokirale, vraćaju u kasarne mirnodopskog rasporeda. Zar je moguće da je predsednik Slovenije lažov i da je obmanuo celokupnu javnost?
Po izveštavanju Operativnog centra korpusa o situaciji odjeknu:
Stavio sam eskadrilu MIG-ova u pripravnost. Na prvi pucanj poleću. – grubo sa neskrivenom ljutnjom zbog ponašanja teritorijalaca zabrunda duboki tamni glas načelnika GBK.
Svi smo zabrinuti. Ne sećam se ko prozbori: - Nemaju oni dovoljno snaga da ovladaju divizionom.
- Slažem se. Ali šta ćemo sa gradom. Dvanaest MIG-ova sa po 500 do 1000 kilograma ubojnih sredstava, noću u velikoj brzini u uslovima koji su mnogo gori od poligonskih. Mogući su veliki promašaji. U blizini su kuće i zgrade u kojima žive naši poznanici i prijatelji i porodice naših starešina.
- Druže pukovniče – Cesar će – moramo sprečiti napad na divizion.
- Rifate, kakva je situacija?
- Nema promena. - Pozovi štab TO i neka povuku jedinice ili će stradati grad! Na izveštaj o početku napada poleće avijacija sa bihaćkog aerodroma.
- Zvao sam ih. Oni ne znaju čija je to jedinica ni ko im komanduje. Komandir stanice milicije tvrdi da nisu njegovi. Niko u Logatecu ne zna ko ide na nas.
- Rifate zovi ih ponovo i prenesi im da će u slučaju napada izginuti, a što je najgore stradaće grad! Noć je, a u masovnom naletu će biti poklopljena velika površina sa velikim rasturanjem bombi i raketa. Neka pronađu ko komanduje napadačima.
U komandnoj kabini diviziona je kapetan Živojinović sa dvojicom operatora. Čovek u tami, izolovan od spoljnog sveta, pasivno čeka, a strepnja polako raste, prelazi granicu straha i približava se panici kada se teškom mukom savladava želja i nagon za bežanjem na otvoreni prostor. Pre vatrenog krštenja se to događa mnogim vojnicima u rovovima i bunkerima.
- Žićo, je li sve u redu? - Jeste, druže pukovniče. - Jesu li rakete pripremljene za lansiranje? - Jesu. - Budi u pripravnosti ali ne lansiraj pre nego što me izvestiš o početku napada! Avijacijska eskadrila je na aerodromu pod Plješivicom u pripravnosti za poletanje. Tirak ponovo zove rukovodstvo opštine zahtevajući da spreče napad.
- Sećaš se kako je izgledalo noćno gađanje KUB-a na Kamenjaku. Celo ostrvo je bljesnulo šokirajući i iskusne raketaše. Šta misliš kako će biti teritorijalcima kad zagrmi, osvetli celi Logatec, kad im se oči zaslepe a uši zagluve.
- Počeće da beže i naši i teritorijalci. – nasmeja se Živojinović. U kabinu diviziona uđe komandir raketnog odjeljenja i obrati se Živojinoviću:
- Druže kapetane, otvoreni su blokovi automatike na lansirnim rampama. Rampe svetlucaju kao novogodišnje jelke, a zviždanje amplidina, buka elektromotora i razorna škripa reduktora se čuju do centra grada. Povremeno uključujemo vazdušnu sirenu upozoravajući celi kraj o mogućoj nesreći.
- Pukovnik mi reče da će nas braniti i eskadrila sa Bihaća. Doletet će za manje od desetak minuta. Živojinoviću povremeni kontakti sa komandantom puka, skidanje raketa sa pripreme za lansiranje i stavljanje novih, ulazak ponekog starešine u kabinu donose olakšanje i smirenje.
Pade mu na pamet da upozori teritorijalce preko GGS (glasogovornog sistema). Zvučnici velike snage (komande iz kabine moraju da se čuju uz svu buku) se nalaze na lansirnim rampama. - Upozoravam vas i zahtjevam da se udaljite od vatrenog položaja! Sve rakete su pripremljene za lansiranje, a ako napadnete doletjet će i avioni! Stradaćete i vi i grad! Povucite se!
- Žićo, pojačao sam jačinu zvuka do maksimuma. Okolina ječi. Treba da ponavljaš upozorenje. – izvesti ga komandir raketne baterije.
U komandnoj prostoriji diviziona se odigrava drama u mnogo mirnijoj atmosferi. Štab TO tvrdi Tiraku da ne može da uspostavi vezu sa jedinicom koja je krenula da napadne divizion. Pretpostavljene komande nemaju informaciju kakva je to jedinica ni ko joj komanduje.
Jedini civilni telefon u puku koji je u funkciji je kod Tiraka. Verovatno su procenili da će on, pošto nije Srbin, prevesti divizion na njihovu stranu. Nama je taj telefon koristio mnogo više nego što su mogli da pomisle. Uspostavili smo vezu sa porodicama, prijateljima, dobijali informacije o stanju na terenu, a pošto smo znali da se prisluškuje slali smo poruke koje smo želeli da čuju. U svakom razgovoru smo isticali da mi nismo okupatori, da smo regularna vojska i slovenačkog naroda, da smo napadnuti od fašista, da ćemo se boriti štiteći živote poverenih vojnika.
- Druže pukovniče, razgovarao sam i sa županom (župan - gradonačelnik). On je sa porodicom sišao u podrum prepuštajući sudbinu Logateca, po njegovim rečima, Božjim rukama. Ne znam sa kim više da razgovaram.
- Rifate prenesi mu da će i on biti kriv za posledice. Neka uspostavi vezu sa Kučanom ili šta mu ga ja znam sa kim. Pa valjda i kod njih postoji neko na vrhu ko je odgovoran za događanja
U mojoj kancelariji komandanta puka u Vrhnici iznose se različite pretpostavke. Ne može da se definiše koja komanda je naredila napad na divizion. Jasno je da bi pad raketnog diviziona u ruke TO imao ogroman odjek. Sve je spremno za odbranu. Na prvi pucanj Žića lansira raketu i izveštava nas, pozivam komandu korpusa, poleće avijacija iz Bihaća, za desetak minuta raketiraju i bombarduju okolinu kasarne i vatrenog položaja, moguć je drugi, treći udar, jutro je daleko.
- Ko se okrutno poigrava sa gradom i životima građana? - Tirak kaže da Molk (komandant štaba TO) ne zna. Ponovo zovem Tiraka: - Rifate, zovi Predsedništvo Slovenije, Skupštinu, i obavesti ih o kritičnoj situaciji u Logatecu. Oni će odgovarati za sve posledice
- Druže pukovniče, Čvorak je na vezi sa Kacinom! (Jelko Kacin slovenački ministar za informisanje tokom desetodnevnog rata, kasnije ministar odbrane i evropski poslanik. primedba autora teksta) – uzbuđeno ali sa primetnim olakšanjem se javi Tirak.
- Šta stariji vodnik ima da razgovara sa ministrom? - Dok smo pokušavali da nateramo opštinare da uspostave vezu sa nekim odgovornim, nazvao je Jelko. Ne znam kako baš on. Sad ću da preuzmem vezu pa ću Vas posle izvestiti. - Rifate, reci mu da hitno uspostave vezu sa mnom, neka mi spoje civilni telefon, jer je već dosta razgovora preko posrednika.
Posle par minuta ponovo Tirak:
- Kacin garantuje da nas jedinica TO neće napasti. Ja insistiram da se povuku. Trenutno razgovara sa Azmirom.
- Da mi je neko rekao da će ministar informisanja pregovarati sa našim komandirom voda nasmejao bih mu se u lice. Ponovo čekamo da nam se javi Rifat. O čemu li razgovaraju? Mi imamo poverenje u naše starešine, ali oteglo se.
- Kacin mi kaže da se oni ne smeju povući, jer se boje da ćemo ih napasti dok napuštaju položaje. Moli me da ne reagujemo do jutra.
- Šta si mu rekao? - Nisam pristao da ostanu u blizini. Zahtevao sam da se udalje od kasarne i vatrenog položaja. Garantovao sam da nećemo otvarati vatru, sem ako nas napadnu. Ali dok su u blizini može neko i nehotice da opali zbog psihičke napetosti i eto nesreće. Zbog toga moraju da se udalje. Azmir ga ubeđuje da nas poslušaju.
- Zašto ne uspostavlja vezu sa mnom? Reci mu da komandant puka odlučuje u ovoj situaciji.
- Rekao sam mu, ali se ne izjašnjava. - Pa dobro, on je odabrao da je njegov nivo stariji vodnik. Ne dozvoljavam nikakav kompromis. Neka se odmah udalje. Dugo smo već u „pripravnosti jedan“. Tek kad se povuku i mi i avijacija ćemo preći u niži stepen pripravnosti. Sami su zakuvali. Reci mu da mi nismo kao oni! Mi smo regularna vojska slovenačkog naroda u kojoj se odluke i reč komandanta uvažavaju i poštuju. Mi smo vojska i Logateca i nećemo preduzeti ništa što bi ugrozilo naš grad. Rifate, i sam znaš šta još možeš da mu kažeš! U svakom razgovoru smo isticali da mi nismo okupatori, da smo regularna vojska i slovenačkog naroda, da smo napadnuti od fašista, da ćemo se boriti štiteći živote povjerenih vojnika.
Zovem kapetana Živojinovića da ga obavestim o situaciji. Ranije sam osetio po treperenju i podrhtavanju glasa da je usamljen u kabini i izuzetno napet, pa je svaki razgovor sa mnom kao melem na ranu. Već par sati su rakete pripremljene za lansiranje, a pogled mu se često lepio za prst kojim će pritisnuti „Pusk“. Grad, iako uznemiravan. vazdušnom sirenom, bukom lansirnih rampi i upozorenja već dugo je uljuljkan u slatke ili nemirne snove. Dovoljan je trenutak nepažnje ili neodgovornosti, pa da se probudi u kanonadi eksplozija uz sevanje slično munjama letnje oluje oko kasarne i da za desetak minuta bar naselje u blizini postane Gernika.
- Druže pukovniče, Kacin mi saopšti da je jedinici naređeno da se povuče. Kad utvrdimo da su izvršili naređenje izvestiti ću Vas. – Rifat izvesti kličući od olakšanja.
Da podestimo, prema zabeleškama generala Novaka sva imena su tačna. General Novak ističe da stanovnici Logateca mogu da provere istinitost ovog poglavlja. Nije teško utvrditi koji ljudi su ih doveli u opasnost, a ko ih je spasao.
Posle završetka desetodnevnog rata i pokušaja spremanja napada novinarka Novosti koja je pravila reprtažu o 350. raketnom puku upitala je tad pukovnika Novaka da li je tačno da su rešili da raketiraju Ljubljanu ukoliko budu napadnuti?
-Mi to ne želimo, ali ukoliko bi naša jedinica bila napadnuta, odgovorno vam tvrdim, došlo bi do nekontrolisanog sukoba. Naoružanje -razorne rakete sa bojevim glavama-mogle bi biti aktivirane puščanom ili minobacačkom vatrom koja bi se neminovono prenela na skaldište raketnog goriva. To bi značilo katastrofalne i nesagledive posledice za čitavu okolinu, znači katastrofu za Ljubljanu.
Novak je tom prilikom objasnio da slovenački štab TO nije imao pojma o funkcionisanju ovog razornog oružja i da je zato verovatno poslao naoružane jedinice da napadnu ove položaje, i da kada su nešto naučili više se nisu približavali objektu, ali su na nišanu snajpera držali starešine i vojnike onemogućivši snabdevanje vodom i hranom, isključivanjem telefona da bi primorali na predaju.
Interesantno je da tokom blokade nijedan vojnik 350. raketnog puka se nije predao, a među njima je bilo Hrvata i Slovenaca, koji su ostali dok jedinica nije bila izvučena iz Slovenije.
Pošto je tokom desetodnevnog rata načelnik štaba, ppuk. Donko Anton nestao, za zastupnika štaba i ujedno zamenika komandanta postavljen je major Povržan Đorđe.Interesantno je da on nije raketaš nego je završio VA KoV, rod ABHO. Razlog ovog imenovanja bio je u tome što je komandant pukovnik Novak procenio da ako njega likvidiraju major Povržan će biti najsposobniji da rukovodi odbranom kasarne i da ni po koju cenu neće predati 350. rp PVO.
Zanimljivo je da je tadašnji šesanestogodišnji sin poručio ocu, majoru Povržanu, da se ni po koju cenu ne preda, a ako se preda da ne dolazi kući.
-U vojnom vrhu morali su da shvate da dve vojske na jednoj teritoriji nikad nisu bile. Umesto energičnih akcija sedeli su gore i vodili beskorisne razgovore, vagali, a unapred znali na čiju stranu će prevagnuti. Jer teritorijalna odbrana Slovenije deluje preko dela svog naroda u koji vojska neće nikad pucati. Ja sam to znao i rekao sam komandnatu kad su prve fotografije o teritorijalcima i njihovom naoružanju objavljene: "Božo rat je neizbežan". Zato se ja ponosim ovim našim vojnicima, mladim i preko noći sazrelim borcima- ljudinama. A onima gore reći ću u brk šta mislim. Neću ništa da im poručujem po novinarima, rekao je tada major Povržan.
Telefonski poziv koji je najavio tužnu sudbinu 350. raketnog puka
Završetkom rata u Sloveniji dok se čekala dalja sudbina jednica JNA u Sloveniji telefonom komandata 350. raketnog puka pukovnika Novaka pozvao je pukovnik Jože Jerič, komandant 82. avijacijske brigade sa aerodroma Cerklje.
- Klaso, kako si? - Odlično. Javljaš li se sa Udbine ili iz Banja Luke? - Ne, ne tu sam na aerodromu u Cerklju. - Došao si da završiš još neke posliće? Gdje ti je konačno bazirana brigada?
- Nema više cerkljanske brigade. Podneo sam molbu za prekid aktivne vojne službe i vratio sam se kući. - Jože, šta to pričaš? - iznenađen sam, šokiran i ne mogu da poverujem da je ozbiljan.
- Doneli su odluku da rasformiraju avijacijsku brigadu. Usprotivio sam se, ali nije vredelo. Iako smo imali dezertere, opstali smo kao jedinica najveće udarne moći. Molio sam ih da promene odluku, dokazivao očiglednim argumentima njenu štetnost, predočavao kakve posledice mogu da se očekuju, no sve je bilo uzalud. - Šta ćeš sada? - prvih dana sukoba pojavio se na televiziji u letačkom kombinezonu sa velikim jugoslovenskim grbom na grudima, odlučan da sa pilotima učestvuje u odbrani šire domovine. Demantovao je glasine da je smenjen i uhapšen jer je Slovenac, ili da je dezertirao i prešao na stranu teritorijalne odbrane. Nastupom na televiziji je razobličio propagandu, a sebe je trajno diskvalifikovao kod separatista, koji su po njegovom mišljenju ugrožavali budućnost i slovenačkog i svih ostalih naroda u Jugoslaviji.
- Ništa, ovde ću sačekati rešenje o prestanku službe. Život teče dalje. Zovem te jer sam ubeđen da i tvoj puk čeka ista sudbina. Rasformiraće vas čim završite premeštanje. - Zašto bi to činili? Dokazali smo se u najsloženijoj situaciji za koju nismo bili pripremljeni. Valjda bi svaka vojska poželela da ima ovako kvalitetne jedinice.
- One na vrhu to ne interesuje. Za njih su posebno opasne jedinice koje su opstale, kod kojih je visok stepen jedinstva kolektiva. Mi ugrožavamo njihove nečasne namere i predstavljamo im veliki teret na prljavoj, crnoj savjesti. Zato naše jedinice moraju da nestanu. - Živi bili pa videli. Pozdravljam tebe i sve raketaše i... držite se!
Stiže naređenje o premeštanju
Krajem jula 1991. 350. raketni puk dobio je pripremno naređenje za evakuaciju rezervne stanice za vođenje raketa i velikog broja raketa iz skladišta u 250. raketnu brigadu PVO u Beograd. Određen je rok od dva dana za pripremu ogormnog posla zbog čega su pripadnici puka radili danonoćno.
Velikim zalaganjem starešina i vojnika raketna sredstva i vozila su pripremljena za dugi marš, određeni vozači, starešine, vojnici za borbeno osiguranje, raspored vozila u koloni, procenjene moguće teškoće i rešenja složenih situacija. Komandu 5. korpusa RV i PVO obaveštena o gotovosti za izvršenje zadatka. Za komandanta kolone određen je major Dragan Živanović, komandant raketnotehničkog diviziona.
Posebnu pažnju puk je posvetio tehničkom obezbeđenju marša sa najkvalitetnijim automehaničarima i pokretnom radionicom, koje je bilo sposobno da brzo otklanja neispravnosti na vozilima, i borbenom osiguranju, jer je trebalo proći kroz Sloveniju i duž cele Hrvatske, kroz područja u kojima su bili i oružani sukobi.
Prilikom preseljenja puk je uočio šta se sve krije u šumama i vrtačama Raskoveca.
Vidosav Pantelić, pukovnik, treći komandant puka, izvrstan organizator sa ogromnim znanjem i neiscrpnom energijom, nije mogao da sakrije iznenađenje, gledajući vojnike i starešine kako pripremaju i utovaraju skladišna kolica na KRAZ-ove.
- U pravu si. Drukčije izgleda kad je sve složeno u hangarima i skladištima, na paletama i stalažama, kad su rakete na skladišnim kolicima poredane tako da zauzimaju najmanji mogući prostor.
- Zašto je odlučeno da se evakuacija vrši marševanjem? Bilo bi nam mnogo lakše i jednostavnije železnicom.
- Pojavili su se problemi na železnicama Hrvatske. Neke kompozicije su skretali na sporedne koloseke, pa ih na njima zadržavali po nekoliko dana. Imamo informacije o krađama i pljačkama sredstava iz vagona. Zato je komandant RV i PVO odlučio da se naše jedinice predislociraju sopstvenim sredstvima. Nisam ni ja mogao da pretpostavim obim i složenost posla koji je pred vama.
- A da se promeni odluka?
- Ne treba ni pokušavati, siguran sam da je čvrsta, a ne nameravam da komentarišem njenu ispravnost.
- Bar da nam je dozvoljeno da intendatska sredstva prevezemo železnicom. Vaso (Vaso Prodanović, načelnik intendantske službe, kasnije pomoćnik za pozadinsko obezbeđenje) tvrdi da nam je za transport intendantskih sredstava dovoljno 53 vagona. Po ovoj varijanti neće nam samo za intendantsku opremu biti dovoljno ni 150 kamiona.
- Ja vas razumem ali naredbodavci su daleko, odluka je doneta i niko neće više da se opterećuje tim pitanjem, rekao je pukovnik Pantelić.
Prvu informaciju o predislokaciji u Mostar komandant 350. raketnog puka dobio je od Nikole Kajteza, pukovnika, komandanta lakog artiljerijskoraketnog puka iz Ljubljana Polja. Inače u toj kasarni se nalazio 2. raketni divizion. Prethodni komandant kasarne i puka je bio Boško Jevtić, koji je na tu dužnost otišao, predavši komandovanje 3. raketnim divizionom u Logatecu.
Čuo sam da idete u Mostar.
- Nije moguće. Jedinica naoružana ovom raketnom tehnikom nema šta da traži u Hercegovini, posebno ne u kotlini Neretve. Neko te je obmanuo. - Možda si u pravu, ali ipak proveri kod pretpostavljenih.
Tada pukovnik Novak telefonom poziva pukovnika, a kasnije generala Blagoja Grahovca, jednog od najbližih saradnika komandanta RV i PVO. sa nadom da on verovatno zna da li je donesena odluka o 350. raketnom puku. On je potvrdio istinitost Kajtezovih reči.
- Blagoje, pa ti si odlikaš i znaš da je to besmislena odluka. Idi kod komandanta i traži da se ona promeni. Reljef, sa planinskim vencem prema Jadranu, sprečava upotrebu puka u borbenim dejstvima. Zašto bi išli tamo ako ne možemo da dejstvujemo? - Što se ljutiš? Pripremaj se da upoznaš Hercegovinu. Imaćete odličan smeštaj na aerodromu. - Smeštaj je važan za porodicu na letovanju. Slušaj Nevesinjče, čini mi se da si ti kumovao odluci. Tim veća ti je obaveza da se angažuješ na promeni. - Časti mi, nisam bio umešan i za mišljenje me niko nije pitao. Jasno ti je da nema izgleda za bilo kakve promene. - Ne slažem se. Starešina mora da bude odlučan, ali ne i tvrdoglav. Ako se na vreme utvrdi da je odluka pogrešna kvalitetan starešina treba i mora da je promeni pre nego što izazove štetne posledice. Tako me je učio i vaspitao poručnik Živojin Zdravković, komandir voda u Akademiji KoV-a.
Razgovor je zvaršen bez rezultata, a uskoro je stiglo i naređenje sa gantogramom aktivnosti u predislokaciji. Odlučeno je da se puk preformira. Dva raketna diviziona izlaze iz formacije 350. raketnog puka i posle odlaska u Beograd ulaze u sastav 250. raketne brigade PVO. 350. puk, postaje jedinica od dva raketna diviziona i raketnotehničkom baterijom, i odlazi u Mostar. Početak predislokacije zakazan je u septembru, posle izvlačenja jedinica iz Slovenije.
- Ovo je razbijanje puka i prva faza našeg nestanka - završi iznošenje zaključaka major Đorđe Povržan.
- Nije mi jasno zašto je početak našeg odlaska tek u septembru. Cenim da će vlasti Slovenije posle odlaska moćnih jedinica KoV-a sprečiti naše izvlačenje.
- Slažem se sa zaključkom kapetana Stevana Zelića. Mislim da su oni koji su predložili plan znali to i hoće da naš puk ostane u Ljubljani. - kratko i jasno kaza major Vaso Prodanović.
- Da bi država bila suverena, mora da bude suverena na kopnu, moru i vazdušnom prostoru. Mi smo jedina jedinica koja može da kontroliše i brani vazdušni prostor iznad Slovenije. Siguran sam da to ovdašnja vlast zna i postoji velika verovatnoća da je naša sudbina određena nagodbom koju niko ne sme da obelodani.
- Major Nedeljko Vujić je izneo problematične zaključke. Ako u njima nema istine postavlja se pitanje stručnosti starešina koji su predlagali ova rešenja. U svakom slučaju nameće mi se zaključak da o nama odlučuju ili nepošteni ili nestručni ljudi. - iznese svoju ocenu i dilemu, vidno uzbuđen sa crvenim pečatima na obrazima potpukovnik Franc Cesar.
Moj zadatak je da to iznesem pretpostavljenim starešinama. Moram da im jasnim argumentima obrazložim naš stav i ubedim da je potrebno i važno ponovo procjeniti situaciju analizirajući informacije koje im sigurno nisu bile poznate.
- U redu, napiši i pošalji nam vaše zaključke i predloge. Proučiću ih i ako ocenim da ima osnova u vašim tvrdnjama proslediću ih komandantu RV i PVO , rekao je tad komandantu 5. VaK general Bajić.
K O M A N D I 5. Ko RV i PVO
U skladu sa odlukama Predsjedništva SFRJ o predislokaciji jedinica JNA sa teritorije Slovenije, od pretpostavljene komande smo dobili pripremno naređenje.
Odmah smo počeli sa svim pripremnim radnjama za izvršenje predislokacije raketne borbene tehnike 350. rp PVO, jer nam je po tom naređenju određen vrlo kratak rok ( dva dana).
Sve pripreme su završene na vrijeme, tako da su raketna tehnika i dio raketa ( jedan pukovski borbeni komplet ) bili 25. jula pripremljeni za izvršenje zadatka. Na devet transportnih vozila AV-12 i šesnaest VDP ( vozila za dotur i postavljanje ) utovarili smo 140 raketa i pripremili ih za transport u Batajnicu.
Ovaj zadatak smo shvatili kao izvlačenje 350. rp PVO sa teritorije R Slovenije i razmještaj u garnizone kao privremeno rješenje u duhu odluke Predsjedništva SFRJ.
Međutim, kasnije smo ocjenili, dobijajući depeše iz komande RV i PVO, da se postepeno definiše odluka o trajnom rješenju upotrebe 350. rp PVO i ona bi bila: prvi i drugi raketni divizion protivvazdušne odbrane i jedna raketnotehnička baterija ulaze u sastav 250 raketne brigade PVO u Beogradu, a komanda puka, treći i četvrti raketni divizion i raketnotehnički divizion bez jedne raketnotehničke baterije organizuju PVO rejona Mostar.
Ako je to prihvaćeno kao trajno rješenje, kao komandant 350. rp PVO, jedinice koja je među najboljima u RV i PVO i kao stručnjak za upotrebu raketnih jedinica u sistemu PVO, želim da iznesem svoj stav i argumente koji će, nadam se, doprinijeti formiranju i donošenju odluke o sudbini jedinice kojom komandujem.
- a) objekat PVO
Širi rejon Mostara je izrazito nepovoljan kao objekat protivvazdušne odbrane za raketni sistem „NEVA-M“.
Ovaj sistem ima slabe manevarske mogućnosti pokretom i zahtijeva prohodno zemljište ili zemljište sa mnogo komunikacija. Težina pojedinih tereta (lansirnih rampi, dizelelektričnih stanica) je i po četrnaest tona a vuku se vozilima točkašima.
Za svaki rd PVO potrebno je urediti po nekoliko rezervnih vatrenih položaja koji bi se mogli posjedati u toku borbenih dejstava, čime bi se obezbedila žilavost PVO.
Slaba komunikativnost i kraško tlo van komunikacija u rejonu Mostara to sprečavaju.
Karakteristike reljefa ( uglovi zaklona ) bitno smanjuju prostorne mogućnosti sistema. To se može proračunati po karti.
Izbor vatrenih položaja za raketne divizione, koji bi omogućavali iskorištavanje prostornih i vatrenih mogućnosti sistema je izrazito težak, skoro nemoguć posao.
- b) podjela 350 rp PVO
Puk od dva raketna diviziona ne predstavlja efikasnu taktičku jedinicu PVO. Dužina linije izvršenja zadatka, bez preklapanja „zona uništenja“ rd PVO iznosi 64 kilometra, a elektronskim ometanjem samo jednog rd PVO avijaciji se omogućava siguran dolet do objekta dejstva.
Pojedinačni rd PVO ili taktičke grupe od dva ili tri rd PVO upotrbljavani su do sada samo u Vijetnamu, isključivo u zasjednim dejstvima na procjenjenim maršrutama leta avijacije SAD, a ne u zadacima PVO objekta ili grupacija oružanih snaga.
Raketne jedinice PVO su efikasne ako se izvrši njihovo grupisanje za PVO važnih objekata ili pravaca uz kombinaciju različitih sistema. Pojedinačni rd PVO ne predstavljaju nikakvu snagu u sistemu PVO, pošto ih je moguće izbjeći izborom maršrute leta, ili, savladati elektronskim ometanjem ili dejstvom male grupe aviona upotrebom vođenih projektila vazduh – zemlja.
Podjela puka bi bila izrazito skupa sa stvaranjem jedinice malih borbenih vrijednosti, to znači, bila bi neekonomično i štetno rješenje.
Sastav 350. raketnog puka predviđeno rješenje shvata kao prestanak postojanja puka, jedinice koja ima tradiciju dugu šesnaest godina i koja se, neprekidnom izgradnjom borbene gotovosti, svrstala u red najboljih jedinica JNA.
U proteklim događajima, i pored dugotrajno pripremane i organizovane izdaje u cilju prelaska puka u sastav tzv. slovenske vojske, puk je potpuno očuvao svoju sposobnost za izvođenje borbenih dejstava.
Uspješno smo se suprostavili svim aktivnostima koje su kreirane i vođene iz samog republičkog rukovodstva, a koje su imale za cilj razbijanje morala i jedinstva puka i prevođenje dijelova ili puka u cjelini na drugu stranu.
Na drugoj strani su bili veoma sposobni stručnjaci za psihološko-propagandna dejstva, koji su raspolagali svim potrebnim sredstvima za vođenje specijalnog rata, a na kraju su u tome poraženi od nas, jedne obične taktičke jedinice, koja je očito u ovim događajima imala strategijski značaj.
Starješine postavljaju sami sebi pitanje: zašto nas sada dijele kad smo zajedno izdržali sve nedaće, podlosti, niskosti, kada smo prošli i preživjeli jedan rat koji nam je bio nametnut, iz kojeg smo izašli sa osjećanjem moralne superiornosti i pobjede.
Smatramo da smo ostvarili uslove za dobijanje ratne zastave, a ne da budemo razbijeni, podijeljeni.
Odgovorno tvrdim, u ime cijelog puka, da nije u pitanju oportunizam u izvršavanju predstojećeg zadatka, jer smo jedinica JNA, spremna i sposobna za izvršavanje svakog dobijenog zadatka.
Izvršavaćemo ih najkvalitetnije i najbezbednije u okviru maksimalnih vrijednosti i mogućnosti pripadnika puka.
Dinamikom koju smo sami planirali, uspješno smo počeli sa realizacijom poslova predislokacije.
Predlažem:
- da nam se, u skladu sa operativno strategijskim ciljevima odbrane SFRJ i taktičko tehničkim karakteristikama i mogućnostima raketnog sistema „NEVA-M“, odredi objekat PVO koji bi bio branjen cjelokupnim snagama 350. rp PVO.
- da se u rejon objekta PVO izvrši predislokacija svih jedinica 350.rp PVO,
- da se po izvršenoj predislokaciji u rejon objekta PVO formira komisija stručnjaka, koja će u skladu sa zadatkom PVO izvršiti izbor mogućih vatrenih položaja, koji bi omogućavali maksimalno iskorištavanje taktičko tehničkih i borbenih osobina raketnog sistema „NEVA-M“ i 350. rp PVO.
Budite sigurni da će, bez obzira da li će ovi prijedlozi biti usvojeni, 350. rp PVO u potpunosti izvršavati naređenja dobijena od komande 5. Ko RV i PVO.
KOMANDANT
pukovnik
Božo Novak
U kabinetu komandanta Zvonka Jurjevića komadanta RV i PVO JNA
Pukovnik Novak je par dana kasnije primljen u kabinetu komandanta RV i PVO.
- Izvolite Božo! Sa čime se ne slažete i šta predlažete?
- Gospodine generale, tri elementa odluke o predislokaciji puka su po našim ocenama su pogrešna. Prvo, štetno je da polovina puka uđe u sastav 250. raketne brigade, a da 350. rp PVO ima samo dva raketna diviziona. To onda nije više raketni puk. Drugo, rejon Mostara nije prostor na kojem mogu da se iskoriste borbene mogućnosti raketnog kompleksa „NEVA-M“ kojim je puk naoružan. Naše predloge sam detaljno obrazložio u aktu koji sam uputio petom korpusu, a vidim ga u Vašim rukama. Nemam ništa da dodam.
- Šta je treće?
- Saznali smo da predislokacija treba da počne u septembru, kada jedinice kopnene vojske napuste Sloveniju.
- U čemu je problem? Vi treba da štitite jedinice koje se kreću komunikacijama od napada iz vazdušnog prostora.
- Ali to nema smisla. Mi ne možemo da izvršavamo taj zadatak. Jedinice su na mirnodopskim vatrenim položajima, sa borbenim poslugama koje mogu da dejstvuju, ali bez sastava koji omogućuje život. Divizion u Šentvidu se oslanja na pozadinu kasarne „Boris Kidrič“, u Ljubljana Polju divizion je u kasarni lakog artiljerijskoraketnog puka, a u Postojni se oslanjaju na komandu divizije. Te jedinice ove sedmice odlaze iz Slovenije i moraćemo prebaciti divizione u kasarnu u Vrhnici, koja će se time pretvoriti u ogromno skladište neupotrebljive raketne tehnike. Ostaje nam samo treći raketni divizion na položaju u Logatecu, daleko od osnovnih komunikacijskih pravaca.
Kada odu jedinice kopnene vojske, nema toga ko može da nas izvuče. Država je suverena samo ako ostvaruje suverenitet na kopnu, moru i vazdušnom prostoru. Jedine jedinice kontrole i odbrane vazdušnog prostora Slovenije su naš puk i bataljon VOJIN. Oni to dobro znaju i siguran sam da ne bi dozvolili da odemo. Čime biste ih prisilili ako moćne jedinice JNA budu već van Slovenije?
Zadnjih godina smo se otvorili prema okruženju. Smatrali smo da će nas više poštovati kada vide kako je složena raketna tehnika i upoznaju ljude, stručnjake koji su sposobni i hoće da je upotrebljavaju u borbi protiv napadača iz vazduha koji bi ugrožavao život na tom prostoru. Na taktičkim vežbama su bili prisutni i najviši predstavnici vlasti, a svake godine smo organizovali tehničke zborove za opštinske organe pa i Skupštinu Slovenije. To smo radili bez straha da ćemo odati bilo kakvu vojnu tajnu. O raketnom sistemu „Neva-M“ oba bloka sve znaju. Jedan ga proizvodi a drugi ga je zarobio na Bliskom Istoku. Mi smo bili puni tajni samo za svoje, one koje treba da branimo.
Za šesnaest godina smo postali „Naši plavci“. U opštinama i Republici su preuzeli rešavanje mnogih pitanja: egzistencije porodica ( zapošljavanje supruga, prijem dece u jaslice, vrtiće i škole ), izbor kvalitetnog regrutnog sastava za raketne jedinice, obezbeđenje sigurnog manevra jedinica puka, prioritete u snabdevanju artiklima ishrane itd. a nama omogućili da se potpuno posvetimo izuzetno složenoj obuci i uvježbavanju za uspešno izvršavanje namenskih zadataka. Svesni su da našu tehniku mogu da upotrebljavaju samo profesionalci, tj starešine u divizionima, a da rezevni sastav može da izvršava samo obezbeđujuće zadatke.
Sve aktivniji su u vrbovanju starešina. Nude im više činove, veće plate, bolje stanove, bolja radna mesta za supruge ako napuste JNA i pređu u TO Slovenije.
Šta ja nudim starešinama? Porodice su nam u četrdeset gradova širom Jugoslavije. Ne znamo gde ćemo završiti. Pitaju me: gde da upišu decu u škole, gde da podnose molbe za stanove, šta će sa suprugama. Većina je zaposlena. Postajemo socijalni problemi bez jasne perspektive. Na našoj strani je još uvek jak osećaj pripadanju Jugoslaviji i nada da će se kriza rešavati političkim metodama.
Verujemo da će zajednička nam država preživeti, jer je sve drugo potpuno nerazumno, van pameti. Imamo vrlo čvrste vojne kolektive. Opstali smo oslanjajući se jedni na druge, pa je sramota izdati svoju jedinicu, prijatelje sa kojima smo pregrmili najteže. Dali smo svečanu obavezu i napuštanje jedinice u ovo teško vreme je nečasno. O ovome mnogo razgovaramo, ohrabrujemo sami sebe da izdržimo. Valjda će i ovo uskoro biti juče.
Ali, dokle možemo da izdržimo? Počele su i starešine iz Srbije da pišu molbe za prestanak aktivne vojne službe. Polako se uvlači strah pred neizvesnom budućnosti. Što duže budemo ostali pojačavaće se intenzitet napuštanja JNA. U svesti starešina će značaj očuvanja egzistencije porodice sve više prevlađivati nad njihovom društvenom ulogom u odbrani Jugoslavije.
Možda nismo u pravu, ali mislimo da je prava namera predlagača plana predislokacije puka bila da mi ostanemo u Sloveniji. Pošto ne možemo da štitimo povlačenje jedinica kopnene vojske i zbog svega što sam Vam izneo predlažem: da se promeni objekat PVO i da što pre počnemo predislokaciju. Tvrdim da će onda borbeno sposoban 350. raketni puk opstati i ostati značajna jedinica JNA, rekao je tom prilikom pukovnik Novak.
General Jurjević je strpljivo i pažljivo slušao, a onda dodao.
- Danas popodne idem na sastanak sa generalom Kadijevićem. General Mirčetić će organizovati izviđanje okoline Mostara, kako biste utvrdili mogućnost izbora vatrenih položaja i razmeštaja komande i Vaših jedinica.
Posle dva dana u kabinetu komandanta RV i PVO general Jurjević je neposredan, kratak i jasan i saopštava je pukovniku Novaku svoju odluku:
Idete u Mostar sa tehnikom dva raketna diviziona i jednom tehnološkom trakom raketnotehničkog diviziona, ostalu tehniku, ostaje vaša, predislocirati u rejon Beograda, puk se ne deli, ostaje kompletan. Svi pripadnici puka idu u Mostar. Kad se stvore uslovi, vašu raketnu tehniku ćete prebaciti iz Beograda. Kada možete da počnete sa predislokacijom?
- Dva dana posle mog povratka u Vrhniku.
- Javite se generalu Mirčetiću! Danas ima let za Pleso. Budite na vreme na aerodromu u Batajnici! Očekujem da ćete me za dva dana izvestiti da je prva kolona pripremljena za marševanje.
-Puk je očuvan. Siguran sam da ćemo izvući svu raketnu tehniku, da nećemo ostaviti nikome ono što je naše. Ali, zašto Mostar? - Dobro, možda se sa taktičkog nivoa komandovanja, kome pripadam, i ne vidi smislenost operativnih ili strategijskih odluka. Budi zadovoljan ovim što si postigao,- tešim se dok mi čizme pomalo škripuću hodnicima komande, iznosi svoje mišljenje pukovnik Novak zadovoljan što će 350. raketni puk PVO će postojati i u budućnosti.
- Nisu nas rasturili Janšini, spasismo se i od naših.
Rasformiranje 350.raketnog puka
Osmog ili devetog aprila 1992. pukovniku Novaku stigao je telegram od komande Prvog korpusa RV i PVO sledeće sadržine:
Rasformirati 350. raketni puk. Izvršiti predislokaciju u Beograd i ljudstvo i tehniku rasporediti u 250. raketnu brigadu PVO.
- Čitam i ne verujem očima. Puk je opstao. Nije se raspao. Imamo komandu, jedinice komande, četiri raketna diviziona, raketno tehnički divizion, kompletnu raketnu tehniku za sve divizione i jednu rezervnu stanicu za vođenje raketa, sposobni smo za izvršavanje namenskih zadataka a Beograđani ponovo hoće da nas rasformiraju, da nas ukinu.
Pozovem komandanta 1. Ko RV i PVO pukovnika Miloja Pavlovića i pitam ga: - Ako nas rasformirate, ko će da izvrši predislokaciju raketno tehničkih sredstava?- Pa vi, ko bi drugi. - Kako Miko ako smo rasformirani? Nećemo da radimo ništa dok ne promenite odluku. Mi moramo da postojimo kao jedinica da bi izvršili zadatak.
Pozvao sam komandante diviziona i starešine komande da ih upoznam sa dobijenim zadatkom. Posle pročitane odluke tajac. Zaprepašteni izgubili moć govora. Klimaju glavama na sve strane, oči im kolutaju a lica zaprepaštena, menjaju boju. Ponovo moram da se borim za opstanak puka. Pa ko nam je veći neprijatelj? Uspešno smo se branili i odbranili od proklamovanih secesionista, a najgore i najpodmuklije napade dobijamo od pretpostavljene komande.
Posle pola sata dobijam drugi telegram: - Izvršiti predislokaciju 350. rp PVO u rejon Beograda! Posle završene predislokacije rasformirati puk a ljudstvo i tehniku rasporediti u 250. rbr PVO.
Pročitam prisutnima novu odluku. Komentarišemo razočarani, ogorčeni, odnosom i ponašanjem prema nama, vrhunskoj jedinici JNA koja se dokazala u višegodišnjem periodu propagandnih i drugih pritisaka i u višemesečnoj borbi za opstanak, izvršavajući najsloženije zadatke predislokacije u Beograd i Mostar bez udesa, poginulih ili ranjenih vojnika i starešina, napisao je general Božo Novak u svojim beleškama
On 13. aprila Komandu 1. KR Vi PVO obaveštava da je 350. rp PVO završio marševe iz Mostara i da je sada konačno kompletan sa celokupnom tehnikom i ljudstvom u borbenom rasporedu u rejonu Beograda: komanda – Batajnica, 1 rd - Batajnica, 2 rd - Pančevo, 3. rd Obrenovac, 4. rd – Jakovo, Rtd - Zuce, Rezervna StVR – Batajnica
-Pukovnik Pavlović mi čestita na izvršenom zadatku predislokacije puka. Kažem mu da predislokacija još nije završena. Tu je i potpukovnik Stanojević, personalac korpusa. Uočavam nerazumjevanje.
Pitam ih: Da li predislokacija znači da je jedinica sada stacionirana u novom garnizonu? Posle potvrdnog odgovora nastavljam: - Da li to znači da su starešine na službi u novom garnizonu? Potvrdiše i to. Gledajući Stanojevića zaključujem: - Predislokacija nije završena dok sve staršine ne dobiju naredbe o prekomandi i postavljenju na dužnosti u novom garnizonu. Personalac proguta knedlu ali potvrdi tačnost moga promišljanja i zaključka.
Mika naredi da se urade svi akti regulisanja stanja u službi za sve starešine 350. rp PVO u novim garnizonima. Navešću neke: naredba o prekomandi postavljenju na dužnost, potvrda o prijemu dužnosti u novom garnizonu, molbe za stan u novim garnizonima, uvećani troškovi stanovanja, rešenja iz oblasti PIO i socijalne zaštite starešina i članova porodica itd.
Za dvadesetak dana su i formalno starešine prekomandovane i postavljene u novim garnizonima na dužnosti u 350. rp PVO.
Posle osam meseci 350. rp PVO je kompletan sa ljudstvom i formacijskom raketnom tehnikom u sistemu PVO u širem rejonu Beograda. Ni jedan naš delić nije u sastavu 250. rbr PVO i ona nema nikakve nadležnosti ni obaveze prema nama. Vreme koje je utrošeno za izradu pravnih akata o regulisanju statusa starješina sam intezivno koristio da argumentima dokažem štetnost odluke o rasormiranju puka insistirajući da ona treba da se promeni.
Moje aktivnosti u Komandi RViPVO u borbi za očuvanje puka su posebna priča. Postao sam nepoželjna ličnost pošto nisu mogli da ospore ni jedan moj argument o štetnosti odluke o rasformiranju puka. Tada sam shvatio da me je stiglo predviđanje pukovnika Jerič Jožeta. Mi moramo da budemo rasformirani, jer smo kao ratna jedinica opasni za manipulatore iz politike i njihove poslušnike u vojsci, a razbacani pojedinci su čudaci kojima niko ne veruje.
U međuvremenu 27. aprila 1992. godine proglasiše SRJ i mi konačno ostadosmo bez države kojoj smo pripadali.
- maja me je pozvao pukovnik Ninković Živomir i saopštio da je odlučeno da se formira Vojska Srpske republike BiH i u njoj V i PVO, da je on određen za komandanta i da svi koji smo Bosanci ili Hercegovci treba da idemo tamo. To su posebne aktivnosti, a 19. maja sam odleteo u Banja Luku. Posle odlaska NŠ ujedno zamenika komandanta potpukovnika Tirak Rifata u Sarajevo, za zastupnika komandanta je određen potpukovnik Pauljević Dragan.
Kompletan 350. rp PVO je postojao i funkcionisao u PVO Beograda i SRJ od 13. aprila 1992. godine do 12. oktobra 1992. godine kada je konačno rasformiran a ljudstvo i tehnika raspoređeni u 250. rbr PVO, stoji u zapisa generala Novak poslednjeg komandanta 350. rakentog puka.
Zaključak:
Mnogo godina posle svih turbulencija izdata je bila monografija 250. raketne brigade gde su navedeni podaci da se zbog ratnih dejstava u BiH puk povukao u Srbiju, gde je rasformiran a njegovi delovi priključeni 250. rbr PVO – citat iz monografije 250. rbr. PVO, str. 81.,
- Doneta je odluka da se 350 rp PVO povuče sa aerodroma Mostar i rasformira a njegova dva rd PVO predislociraju u Beograd i uđu u sastav 250. rbr PVO.
350 rp PVO je predislociran u Mostar kompletan. Sve starešine su dobile naredbe o prekomandi postavljenju na nove dužnosti u garnizonu Mostar. RTS 1. i 2. rd, jedna tehnološka traka rtd i 320 raketa su bile privremeno u rejonu Beograda u sastavu 350. rp PVO, a ne 250 rbr PVO. Iz Mostara smo slali posluge na borbeno dežurstvo našeg 2. rd PVO u Ovči. U aprilu mjesecu je 350. rp PVO (ne dva diviziona jer su komanda, sva četiri diviziona i rtd bili u Mostaru) predislociran u rejon Beograda. Nije mi pokazan ni jedan pravni akt nadležnog organa za rasformiranje puka sem telegrama.
Kompletan puk je u rejonu Beograda postojao, živeo do oktobra 1992. godine kada je konačno rasformiran i ne dva diviziona ili delovi nego kompletan puk, sva raketno-tehnička sredstva puka (sredstva komandne baterije, čete veze, 6 baterija larj PVO sa po 6 topova 20/3 mm i ukupno 18 lansera S-2M, 4 raketna kompleksa NEVE, rezervna StVR, dve tehnološke trake rtd, 390 raketa NEVE, ne znam koliko tegljača, da ne nabrajam) i ljudstvo komande i svih diviziona ušli u sastav reorganizovane 250. rbr.
U oktobru mesecu 1992. godine je brigada od 8 rd PVO narasla na 12 rd PVO. Jednu trećinu su činili divizioni 350. rp PVO, a u odbrani od agresije 1999. godine, polovinu 250. rbr PVO su činili divizioni 350. rp PVO. Nađite mi komandanta 250. rbr PVO koji je više doprineo brigadi ili PVO ove zemlje. Poklonili smo SR Jugoslaviji kompletan 350. rp PVO, sa 123 starešine i 54 vojnika, preko 100 miliona dolara vrednosti materijalnih sredstava, žive i sposobne starešine i vojnike, ogromne upotrebne vrednosti, napisao je general Novak u svojoj belešci o 350.raketnom puku.
I danas posle svih turbulenicija i transformacija država i vojske ostalo je nejasno ko je i zašto odlučio da 350. rp PVO mora da nestane? U aprilu 1991. godine Inspekcija oružanih snaga je ocjenila do tada najvišom ocenom: 85,5% bodova. Svojom čvrstinom i razumom su smanjivali opasnost od ratne katastrofe u Sloveniji. Posle osam meseci, dve predislokacije (Mostar, Beograd) pređenih preko 800.000 km bez udesa, sa kompletnom ratnom tehnikom, 350 raketa vrednosti preko 100 miliona dolara, 123 starešine svih nacija u aprilu 1992. smo ušli u PVO Beograda i bez opravdanog razloga rasformirani, ukinuti, ubijeni.
Jedno pitanje koje se nameć jeste ko se u vojnom vrhu plašio 350. raketnog puka? Da li su možda ukinuti jer su bili opasni svedoci laži političara o sukobu u Sloveniji i po njima rasulu JNA? su delić pitanja na koje niko ne želi da odgovori, a neki akteri su i dalje živi.
Istorijat nastanka 350. raketnog puka
Odluku o formiranju 350. rp PVO donesena je u proleće 1974. godine. Prvi komandant je bio pukovnik Poberaj Danilo, a našelnik štaba potpukovnik Radovanović Aleksandar.
Raketni sistemi S-125 Neva su kompozicijama dovozeni u decembru 1974. godine i iskrcani na aerodromu Batajnica. Do jula 1975. godine je trajala preobuka starešina na sistem NEVA, S-125 M.
U toku preobuke puk je učestvovao na Paradi pobede 9. maja 1975. godine kada je javnosti prvi put predstavljen novi raketni sistem. U julu 1975. godine je puk izvršio bojevo gađanje na poligonu rt Kamenjak kod Pule posle čega su divizioni posjeli vatrene položaje u Sloveniji.
Komanda puka i raketnotehnički divizion u Vrhnici, 1. raketni divizion Ljubljana Šentvid, 2. rd Ljubljana Polje, 3. rd Logatec i 4. rd Postojna. Puk je tri puta odlazio na gađanje na poligon Ašuluk u SSSR-u gde je postizao odlične rezultate, a 3. rd PVO je jednom izveo gađanje opitovanje mete na Kamenjaku.
Svake godine su izvođene taktičke vežbe sa posedanjem ratnih vatrenih položaja: Valburga, Pasja ravan, Medveđe brdo, Kosmač, Janče, a konstruisani su posebni lanci za tegljače čime je omogućen manevar zimi po snegu.
Od 1984. do 1990. godine 350. rp sa 91. bataljonom VOJIN je bio pobednik na sportskom prvenstvu divizije PVO i Korpusa RViPVO.
Komandanti puka su bili pukovnici: Poberaj Danilo, Radovanović Aleksandar, Pantelić Vidosav i Novak Božo.
Sukob u Sloveniji puk je dočekao sa 196 starešina i 350 vojnika. Sedam starešina je dezertiralo, a 16 je zatražilo prekid službe u JNA. 173 starešine su opstale i izvršile zadatak predislokacije u Mostar. Posle osam meseci u aprilu je puk sa 123 starešine sposoban za izvršavanje zadataka sa sva četiri raketna diviziona i rtd predislocirani su za Beograd gde je puk ugašen.
U izradi teksta korišten novinski članak Večernjih novosti Mir sa Ljubljanskog vrha, lične beleške generala Bože Novaka poslednjeg komandanta 350. raketnog puka, video zapis iz emisija Dozvolite da se obratimo i Zastava filma.
Komentari
