A OD PUTINA PANCIR I BELI ORAO

Srbija najviše računa na hibridni PVO sistem „pancir S-1", borbene helikoptere Mi-35 i transportne helikoptere Mi-17V-5, kao i na modernizovane tenkove T-72B1 MS

Poseta predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, koja je započela u četvrtak, biće istorijski važna za obe države. Osim što će predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću biti uručen Orden Aleksandra Nevskog, što će biti veliko priznanje za razvoj odnosa dve zemlje, biće i potpisan paket od 20 strateških sporazuma između Srbije i Ruske Federacije, teških nekoliko stotina miliona evra. Taj finansijski aranžman obuhvata ozbiljne investicije u infrastrukturu, poljoprivredu, odbranu...

Pažnju javnosti, kako to biva, osim gasovoda i statusa Rusko-srpskog humanitarnog centra, najviše zaokuplja odbrambena saradnja s Ruskom Federacijom, koja je u usponu, a baš 2019. treba da bude krunisana isporukom borbenih sistema koji su još ranije dogovoreni ili koji su kupljeni prošle godine, a što je već najavljeno u novogodišnjem promotivnom spotu Ministarstva odbrane.

Vojska Srbije, osim opremanja iz sopstvenih kapaciteta, koje je započelo, početkom ove godine će od Rusije dobiti nekoliko važnih borbenih sistema koje je sama kupila ili ih joj je Rusija donirala, a upravo od Putina se očekuje da će konkretizovati plan i dati tačne datume kada ta sredstva stižu u Srbiju.

Ono na šta Srbija najviše računa jesu hibridni PVO sistemi tipa „pancir S-1", koji gađaju ciljeve na visini od osam kilometara, borbeni helikopteri Mi-35 i transportni helikopteri Mi-17V-5, sa čime srpsko Ratno vazduhoplovstvo iz pepela podiže helikoptersku flotu. Očekuje se da će upravo u Srbiji biti razgovora o daljoj kupovini borbenih i transportnih helikoptera do nivoa eskadrile, o čemu je prethodne dve decenije više bilo reči nego delanja.

Nabavkom dva diviziona hibridna PVO sistema „pancir", Srbija će prvi put posle 1975. nabaviti nove raketne sisteme, koji su već borbeno provereni na nebu Sirije u okršaju sirijskih raketaša sa izraelskim krstarećim raketama. Nezvanično, i dalje predmet nagađanja ostaje nabavka raketnog sistema za srednje visine tipa „buk M-2", o čemu bi trebalo da bude razgovora između Putina i Vučića prilikom dvodnevne posete ruskog predsednika Srbiji.

„Mislim da poseta predsednika Rusije Vladimira Putina, što se tiče odbrambene tehnologije, neće doneti ništa senzacionalno, osim onoga što je ranije ugovoreno. Više će to biti potvrda realizacije konkretnih poslova. Nisam siguran da će ove godine biti isporučen i novi raketni sistem PVO, tipujem na „pancir". Što ne znači da neće. Ono u šta sam siguran, dakle ono što su mi je potvrđeno iz više izvora jeste da će Srbija ove godine kompletirati kompletnu eskadrilu lovaca MiG-29. Iz Belorusije će nam biti isporučena četiri lovca u podvarijanti 9.13. Oni se sad nalaze u Belorusiji na radovima dovođenja na standard naših „dvadeset devetki". Dakle, nama će biti isporučeni avioni koji su na našem standardu i odmah će biti isporučeni 101. lovačko avijacijskoj eskadrili na upotrebu. Čime će se izbeći nepotrebno odugovlačenje jer će već biti na standardu MiG-29 koje već koristimo. Sva četiri aviona su jednosedi. Možemo očekivati i povećanje broja helikoptera Mi-17V-5, dobijamo dodatna tri helikoptera tog tipa, a posedujemo već dva. Pored toga, očekuje se i isporuka četiri borbena helikoptera Mi-35M, što predstavlja prvo opremanje srpskog RV i PVO čistokrvnim borbenim helikopterima. Međutim, broj od samo četiri borbena helikoptera Mi-35M je nedovoljan za nas. Stoga možemo očekivati u narednim godinama i kompletiranje eskadrile borbenih helikoptera sa Mi-35M, kao i eskadrile transportnih helikoptera sa Mi-17V-5, čime bi preostali veterani Mi-8T mogli biti časno poslati u penziju", kaže za „Ekspres" vazduhoplovni publicista Danko Borojević.

Srbija očekuje i 30 modernizovanih tenkova T-72 i 30 izviđačkih vozila BRDM-2M, koji bi posle skoro dve godine trebalo da stignu u Srbiju i budu uključeni u aktivne jedinice.

„Srbija će dobiti od Rusije modernizovanu verziju tenka T-72 pod oznakom B1-MS, koji je poznat i pod komercijalnim nazivom 'beli orao'. U ovaj tenk, čija je osnova T-72B1, ugrađena je dnevno-noćna nišanska sprava PN-72U sosna-U, koja unapređuje preciznost pogotka. Komandir tenka dobija panoramsku nišansku spravu PKP-72 s termalnim kanalom treće generacije, a na krovu kupole nalazi se daljinski upravljiva borbena stanica s mitraljezom NSVT kalibra 12,7 mm. Ovi tenkovi modernizovani su u 61. fabrici za opravku oklopnih vozila kod Sankt Peterburga. Radi se o modernizaciji tenka koja je prvobitno bila namenjena za kopnenu vojsku ruske armije, ali su Rusi odustali u korist modernizacije tenka T-72 B3 i B3M tako da je ova verzija ponuđena za izvoz", dodaje izvor „Ekspresa" upućen u taj posao.

Prema njegovim rečima, verzija predviđena za Srbiju, kao i verzije za Laos i Urugvaj, imaće agregat za rad uređaja bez puštanja motora u rad.

„Rok isporuke je 36 meseci, ljudi koji su određeni za rad na ovim tenkovima još nisu završili kurs ruskog jezika. Ono gde se zapelo jeste isporuka tenkova. Rusi od nas traže da platimo transport, a da li će to biti tenk po tenk ili svih 30 komada odjednom, to njih ne zanima. Postoji još jedan problem: ta 61. fabrika za opravku oklopnih vozila 'Strelni' kod Sankt Peterburga ima neku klauzulu da izbacuje samo 50 remontovanih i modernizovanih tenkova T-72. Ljudi žive upravo od donacija i izvoznih poslova. Sad sve zavisi od toga hoće li sve remontne kapacitete staviti u našu službu. Zato je važno da upravo Vučić s Putinom razgovara o tome da ovaj remontni zavod sve kapacitete usmeri prema nama i da ti tenkovi najzad budu isporučeni", kaže sagovornik „Ekspresa" i dodaje:

„Bilo je neke priče 2017. godine da će Srbija slati na tri meseca svoje majstore specijaliste na obuku za opravku i održavanje tenkova, ali se to već u 2018. više nije spominjalo. Tako da će najverovatnije Srbija od Rusije dobiti radionički komplet za održavanje tenkova, a Moskva će čak poslati svoju ekipu koja će te tenkove održavati."

Inače, kako „Ekspres" saznaje, Rusija od Srbije zahteva da tenkovi koji će biti isporučeni ne budu rasparčani po jedinicama, nego da se pridruže jednom od četiri tenkovska bataljona koji će biti ojačani. Ostaje samo predmet nagađanja koja će brigada dobiti ove tenkove na korišćenje.

Nije isključeno da će Vojska Srbije i u budućnosti nastaviti da se oslanja na rusku tehniku pa tokom posete Putina Srbiji valja očekivati konkretne poteze na nabavci novih radarskih sistema „nebo M", aktivnije učešće ruskih kompanija u saradnji sa Odbrambenom industrijom Srbije, stručnu pomoć oko razvoja nove srpske haubice od 155 mm sa automatskim punjačem, kao i uvoz vojne šasije za teška teretna vozila „kamaz", na koje se montira srpska samohodna haubica tipa „nora B52", koja uskoro ulazi u sastav Vojske Srbije.

„Beli orao" na gusenicama

Tenk koji dobija Srbija T-72B1 MS ili „beli orao" (objekt 184-1MS) modernizovana je verzija tenka T-72B1, koja je razvijena u 61. fabrici za opravku oklopnih vozila „Strelni" kod Sankt Peterburga. Ova verzija tenka opremljena je sa dnevno-noćnom nišanskom spravom PN-72U sosna-U i panoramskom nišanskom spravom PKP-72 s termalnim kanalom treće generacije. Upotreba ovog optoelektronskog sistema omogućava posadi tenka T-72B1 MS da stekne daleko bolji pregled situacije na bojnom polju. Međutim, tenk T-72B1 MS je ipak znatno slabija verzija tenka T-72B3 kada je reč o oklopnoj zaštiti. Pasivna oklopna zaštita se sastoji od ERA oklopa „kontakt-1". Za ovu verziju tenka, najviše su zainteresovane zemlje Latinske Amerike, Urugvaj i Nikaragva, dok je četvrti korisnik Laos, koji će u zamenu za svojih 30 operativnih T-34/85 dobiti upravo 30 tenkova T-72B1 MS.

„Pancir S-1" hibridni čuvar neba

„Pancir S-1", razvijan sredinom devedesetih godina 20. veka, konstruisan je u Instrumentalnom konstrukcijskom birou iz Tule, a izrađen je u Uljanovskoj tehničkoj radionici. Namenjen je za zaštitu nepokretnih, strategijsko industrijskih i vojnih objekata od oružja visoke preciznosti. Zadatak mu je i ojačanje sistema PVO na malim visinama. „Pancir S1" je kombinovani hibridno-artiljerijski sistem, koji u sebi objedinjuje vođene rakete 57E6, automatske topove tipa 2A72 i sistem za otkrivanje i pokazivanje ciljeva i upravljanje vatrom. „Pancir S1" deluje u okviru baterije (šest vozila). „Pancir" ima mogućnost samostalnog otkrivanja, praćenja ciljeva, upravljanja naoružanjem i gađanja ciljeva. Na oruđu se nalaze i oprema za navigaciju, komunikaciju, smeštaj i zaštitu posade, kao i izvori napajanja. Od otkrivanja cilja do otvaranja vatre potrebno mu je pet-šest sekundi. Može efikasno da dejstvuje protiv ciljeva maksimalne brzine do 700 m/s. Integrisano artiljerijsko raketno naoružanje omogućava „panciru" delovanje do horizontalne daljine od 18 km i do visine od 10 km.